Древно јужноарабијско писмо
Древно јужно арабијско писмо | |
---|---|
Тип | абџад |
Језици | Гиз, Стари Јужно Арабијски |
Временски период | 0д 9. века п. н. е. до 7 века н. е. |
Породица | |
U+1BC0–U+10A7F | |
Древно јужно арабијско писмо (Стари Јужно Арабијско мс3нд; савремени арапски: المُسنَد муснад) разгранато је из прото-синаитског писма у 1. веку пре нове ере. Коришћен је за писање Старих јужних арабијских језика као што су Сабејски, Катабански, Хадрамаутиски, Минејски, Хасаитиски и Гиза у Дамоту. Најстарији натписи на овом писму датирају у 9. век п. н. е. у регији северног Црвеног мора, Еритреја.[3] Нема знакова за самогласнике, који су означени консонанти писма.
Његова зрела форма је достигнута око 500 године пре нове ере, а његова употреба је трајала до 6. века, укључујући и древне северне арапске натписе у варијантама абецеде, када је расељена по арапској абецеди. У Етиопији и Еритреји еволуирало је касније у Гиз писмо,[1][2] који је, уз додатне симболе током векова, употребљено за писање амхарског, тигрињског и тигре језика, као и других језика (укључујући разне семитске, кушитске и нило-сахарске језици).
Особине
[уреди | уреди извор]- Обично се пише здесна налево, али се такође може писати слева надесно. Када се записују слева надесно, ликови се prelamaju хоризонтално (погледајте слику).
- Размак или раздвајање између речи врши се са вертикалном траком (|).
- Знаци у речи нису повезани заједно.
- Не примењује никакве дијакритичке ознаке (тачке, итд.), Који се у том погледу разликују од савремене арапске абецеде.
Писмо
[уреди | уреди извор]Писмо | Уникод назив[4] |
Транскрипција | ИПА | Облик | Одговарајућа писма | |||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Слика | Текст | Феничански | Гиз | Хебрејски | Арапски | |||||
𐩠 | he | h | /h/ | Y | 𐤄 | ሀ | ה | ه | ||
𐩡 | lamedh | l | /l/ | vertical | 𐤋 | ለ | ל | ﻝ | ||
𐩢 | heth | ḥ | /ħ/ | Y | 𐤇 | ሐ | ח | ﺡ | ||
𐩣 | mem | m | /m/ | diagonal | 𐤌 | መ | מ | ﻡ | ||
𐩤 | qoph | q | /q/ | circle | 𐤒 | ቀ | ק | ﻕ | ||
𐩥 | waw | w | /w/ | circle | 𐤅 | ወ | ו | ﻭ | ||
𐩦 | shin | s² (ś, š) | /ɬ/ | diagonal | 𐤔 | ሠ | ש | ﺵ | ||
𐩧 | resh | r | /r/ | circle | 𐤓 | ረ | ר | ﺭ | ||
𐩨 | beth | b | /b/ | Π | 𐤁 | በ | ב | ﺏ | ||
𐩩 | taw | t | /t/ | diagonal | 𐤕 | ተ | ת | ﺕ | ||
𐩪 | sat | s¹ (š, s) | /s/ | Π | 𐤎 | ሰ | ﺱ | |||
𐩫 | kaph | k | /k/ | Π | 𐤊 | ከ | כ | ﻙ | ||
𐩬 | nun | n | /n/ | vertical | 𐤍 | ነ | נ | ﻥ | ||
𐩭 | kheth | ḫ | /x/ | Y | ኀ | ﺥ | ||||
𐩮 | sadhe | ṣ | /sˤ/ | circle | ጸ | צ | ص | |||
𐩯 | samekh | s³ (s, ś) | /s̪/ | diagonal | 𐤑 | ס | ﺹ | |||
𐩰 | fe | f | /f/ | diagonal | ፈ | ف | ||||
𐩱 | alef | ʾ | /ʔ/ | Π | 𐤀 | አ | א | ﺍ | ||
𐩲 | ayn | ʿ | /ʕ/ | circle | 𐤏 | ዐ | ע | ﻉ | ||
𐩳 | dhadhe | ḍ | /ɬˤ/ | box | ፀ | ض | ||||
𐩴 | gimel | g | /ɡ/ | vertical | 𐤂 | ገ | ג | ﺝ | ||
𐩵 | daleth | d | /d/ | diagonal | 𐤃 | ደ | ד | ﺩ | ||
𐩶 | ghayn | ġ | /ɣ/ | Π | غ | |||||
𐩷 | teth | ṭ | /tˤ/ | box | 𐤈 | ጠ | ט | ﻁ | ||
𐩸 | zayn | z | /z/ | diagonal | 𐤆 | ዘ | ז | ﺯ | ||
𐩹 | dhaleth | ḏ | /ð/ | box | ذ | |||||
𐩺 | yodh | y | /j/ | circle | 𐤉 | የ | י | ﻱ | ||
𐩻 | thaw | ṯ | /θ/ | circle | ﺙ | |||||
𐩼 | theth | ẓ | /θˤ/ | circle | ظ |
Галерија неких од натписа
[уреди | уреди извор]- Фотографије из Националног музеја Јемена:
- Фотографије из Јеменског војног музеја:
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Daniels, Peter T.; Bright, William, ур. (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press, Inc. стр. 89,98,569–570. ISBN 978-0195079937.
- ^ а б Gragg 2004, стр. 431
- ^ Fattovich, Rodolfo, "Akkälä Guzay" in Uhlig, Siegbert, ed. Encyclopaedia Aethiopica: A-C. Wiesbaden: Otto Harrassowitz KG. 2003. pp. 169..
- ^ „Unicode Character Database: UnicodeData.txt”. The Unicode Standard. Приступљено 2017-09-11.
Литература
[уреди | уреди извор]- Daniels, Peter T.; Bright, William, ур. (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press, Inc. стр. 89,98,569–570. ISBN 978-0195079937.
- Stein, Peter (2005). „The Ancient South Arabian Minuscule Inscriptions on Wood: A New Genre of Pre-Islamic Epigraphy”. Jaarbericht van het Vooraziatisch-Egyptisch Genootschap "Ex Oriente Lux". 39: 181—199.
- Stein, Peter (2010). Die altsüdarabischen Minuskelinschriften auf Holzstäbchen aus der Bayerischen Staatsbibliothek in München.
- Beeston, A.F.L. (1962). „Arabian Sibilants”. Journal of Semitic Studies. 7 (2): 222—233. doi:10.1093/jss/7.2.222.
- Francaviglia Romeo, Vincenzo (2012). Il trono della regina di Saba, Artemide, Roma. стр. 149—155..