Епеј

Агамемнон, Талтибије и Епеј, рељеф из Самотраке, 560. п. н. е., Лувр

Епеј (грч. Ἐπειός) је у грчкој митологији било име више личности.

Етимологија

Име Епеј има значење „наследник“ или „нападач“.

Митологија

1. Био је син фокидског уметника Панопеја, учесник тројанског рата и творац Тројанског коња. У рат је пошао са Киклада са тридесет лађа. Током опсаде Троје борио се под заповедништвом фокидских војсковођа Схедија и Епистрофа. Иако је био добар у песничењу на посмртним играма у Патроклову част, био је мекушац и лош ратник на бојном пољу. Заправо, у Хомеровим песмама, описан је као моћан и храбар ратник, али су му касније традиције доделиле инфериорну улогу. Наиме, богови су га начинили кукавицом (толико да је та његова особина постала пословична) како би казнили његовог оца због кривоклетства. Због тога је имао задужење да доноси воду Атридима. (Тако је и приказан у Аполоновом храму у Картеји.) Атена се сажалила због понижења које трпи, те му је подарила веште руке. На предлог итачког краља Одисеја, уз Атенину помоћ, саградио је великог коња у коме су се одабрани ахајски борци нашли међу бедемима Троје, напали је изнутра и освојили је помоћу ахајске војске којој су отворили врата града. Неки извори наводе да Епеј сам није учествовао у тој акцији, али неки наводе да јесте био један од јунака сакривених у Тројанском коњу. Наиме, Роберт Гревс је навео да су остали ратници морали најпре да га наговарају, потом му прете и коначно подмите да би ушао у коња и то последњи, јер је једини знао како се отварају и затварају тајна врата, те је сео крај браве. Док су остали јунаци дрхтали од страха, Епеј је тихо плакао, избезумљен од ужаса. Након завршетка рата отпловио је лађом за домовину. Међутим, бура га је одбацила на острво Италије, где је саградио градове Метапонт, Пизу и Лагарију. У овом последњем је богињи Атени посветио алат којим је сачинио дрвеног коња. Паусанија је извештавао да се за пронађену резбарију Хермеса и Афродите на Аргу веровало да је Епејево дело. Платон га је сврставао у скулпторе заједно са Дедалом и Теодором са Самоса. Самог Епеја је представио Полигнот на лесхи на Делфима како баца камење од зидина Троје, док их надвисује глава Тројанског коња.
2. Према Паусанији, био је краљ Елиде, након свог оца Ендимиона. Према захтевима оца, такмичио се против своје браће, Пеона и Етола у Олимпији, победио их и тако стекао право да влада. У време његове владавине, Пелоп је освојио Олимпију. Према неким изворима, пошто није имао деце, на престолу га је наследио његов брат Етол. Према другим, био је ожењен Анаксиројом, Короновом кћерком и са њом имао кћерку Хирмину, али и сина Алектора. Паусанија је навео три жене које су његове могуће мајке; Астеродија, Хромија и Хиперипа.