Пређи на садржај

Ероти

С Википедије, слободне енциклопедије
Антички римски саркофаг из другог века, који се чува у музеју у Таормини, Италија и који, између осталог, приказује Ероте.

Ероти (грч. ἔρωτες) су у грчкој митологији били богови љубави.

Митологија

[уреди | уреди извор]

Ероти су били крилата божанства, умножени примарни Ерос. Њихов број је варирао. Хесиод је их набројао свега два; Ероса (љубав) и Химероса (жеља). Они су присуствовали рођењу Афродите. Каснији аутори су додали и трећег, Потоса (страст), како би се добила уређена тријада. Такође су се помињали близанци Ероти, Ерос и Антерос, који је оличавао узвраћену љубав. Касније су их лиричари мултиплицирали у већи број духова налик малим крилатим анђелима. Они су били имагинација песника, без издвојене митологије за било кога од њих. Према Овидију, Пиндару, Есхилу и другим ауторима, њихова мајка је била Афродита, док их је Филострат сматрао децом нимфи. Помиње се и да нису имали родитеље.[1]

Уметност

[уреди | уреди извор]

На грчким вазама приказивани су као крилати младићи или деца. На ранијим радовима, приказивани су као минијатурни младићи, да би на каснијим, посебно мозаицима, били приказивани као крилате бебе.[1] Као мотиви су коришћени и на другим предметима, па су тако златни Ероти били украс на зеленом балдахину који је подизан над ложницом припремљеном за празник Адоније.[2]

Списак Ерота

[уреди | уреди извор]

Следи списак ових бића[1]:


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в theoi.com: Erotes
  2. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]