Имплантант дојке

С Википедије, слободне енциклопедије
Имплантант дојке
Лекар обележава грудни кош пре уградње имплантата.
Специјалностпластична хирургија

Имплантант дојке је медицински уређај произведен да замени недостајућу биолошкиу структуру дојке, подржи оштећену биолошку структуру, или побољша излед дојке променом њене величине, облика и контуре. У реконструктивној пластичној хирургији имплантанти се користе за обнављање природног изгледа дојке након мастектомије, за исправљање урођених дефеката и деформација зида грудног коша или, козметички, за повећање изгледа дојке операцијом повећања дојке.

Компликације које се могу јавити након уградње имплантата укључују бол у дојкама, промене на кожи, инфекцију, пукнуће и скупљање течности око дојке. [1]

Постоје четири врсте имплантата дојке, које су дефинисане материјалом за њихово пуњење: физиолошки раствор, силиконски гел, структурирани и композитни филер. Физиолошки имплантат има еластомерну силиконску љуску напуњену, која се пуни стерилним физиолошким раствором током операције; силиконски имплантат има еластомерну силиконску шкољку напуњену вискозним силиконским гелом; структурирани имплантати користе угнежђене еластомерне силиконске љуске и два лумена испуњена физиолошким раствором; а имплантати алтернативног састава садрже различита пунњења, попут сојиног уља или полипропиленске жице.

У хируршкој пракси, за реконструкцију дојке, као уређај за ширење ткива користи се привремена протеза дојке која се формира и образује џеп за будући трајни имплантат дојке.

За корекцију оштећења и деформација мушке дојке, прсни имплантат је протеза дојке која се користи за реконструкцију и естетску поправку грудног зида мушкарца.

Индикације[уреди | уреди извор]

Реконструкција дојке је данас широко прихваћена метода у лечењу рака дојке након модификованог радикала мастектомија, у које спада и метода уградње имплантата. Методе реконструкције и уградње имплантата следи прихватљив број компликација,[1] али реконструкција дојке позитивно утиче квалитет живота болесница. Реконструкција дојке постављањем имплантата је једноставна операција која је индицкована и код средње ухрањених пацијентица са малим дојкама без птозе, са добром кожом и мускулатуром зида грудног коша.

Поступак реконструкције дојке и уградње имплантата дојке има три намене:

  • Примарна реконструкција дојке: замена ткива дојке оштећене траумом (тупа, продорна, експлозвна), болешћу (рак дојке) и неуспелим анатомским развојем (гомољаста деформација дојке).
  • Ревизија и реконструкција дојке: да се ревидира (исправи) исход претходне операције реконструкције дојке.
  • Примарно увећање дојке: за естетско повећање величине, облика и осећаја дојки.

Време приступања оперативном захвату реконструкције дојке након мастектомије и хирургији повећања дојке одређује се примењеним поступком, врстом резова, врстом имплантата дојке (врста и материјали) и прсним џепом имплантата.

Недавна истраживања су показала да мамографију не би требало радити са већом учесталошћу од оне која се користи у уобичајеном поступку код пацијената током операција дојке, укључујући имплантацију дојке, повећање дојке, мастопексију и смањење дојке.

Врсте имплантаната[уреди | уреди извор]

Модели уређаја за имплантацију дојке са физиолошким раствором.
Модели касних генерација протеза са силиконским гелом.

Данас постоје три врсте имплантата дојке који се обично користе за мамопластику, реконструкцију дојке и поступке повећања дојке:[2]

  • Импламтаант са стерилним физиолошким раствором.
  • Силиконски имплантат испуњен вискозним силиконским гелом.
  • Структурирани имплантати са уграђеним еластомерним силиконским шкољкама и два лумена испуњена физиолошким раствором.
  • Композитни имплантат или алтернативни-композитни имплантати, углавном се не користе. Ове врсте импамтаната су имале пунила попут сојиног уља и полипропиленске жице.

Остали материјали који се више не производе укључују воловску хрскавицу, териленску вуну, млевену гуму, силастичну гуму и тефлон-силиконске протезе.[3]

Физиолошким раствором испуњени импламтанти[уреди | уреди извор]

Физиолошким раствором испуњени импламтанти (испуњен сланом водом биолошке концентрације 0.90% w/v NaCl, ca. 300 mOsm/L) - прва је произвела компанија Laboratoires Arion company из Француске и представила га за употребу као протетски медицински уређај 1964. године.

Савремени модели физиолошког имплантата дојке производе се са дебљим, вулканизованим шкољкама на собној температуру (РТВ) направљеним од силиконског еластомера. Студија In vitro Deflation of Pre-filled Saline Breast Implants (2006) известила је да су према стопи дефлације (цурења) унапред напуњени физиолошки имплантата дојке учиниле другом изборном протезом за корективне операције дојке.[4] Без обзира на то, 1990-тих година, физиолошки раствор дојке био је најчешће коришћена протезе које за операцију повећања дојке у Сједињеним Америчким Државама, због америчког ограничења од стране ФДА примене силиконским средством пуњених имплантаната ван клиничких студија. Физиолошки имплантати уживају малу популарност у остатку света, и имају занемарљив тржишни удео.

Технички гледана примена физиолошког раствора је физички мање инвазивна хируршка техника, јер се кошуљица импламтанта постављања празна кроз мањи хируршки рез на кожи дојке. [5] У хируршкој пракси, након постављања празних имплантаната дојке у џепове начињене у дојци, пластични хирург затим сваки уређај пуни физиолошким раствором, а, будући да су потребни урези за уметање кратки и мали, резултујући ожиљци на резу биће све мањи и краћи него хируршки ожиљци уобичајени за дугачке резове потребне за уметање унапред напуњених имплантата силикон-гела.

У поређењу са резултатима постигнутим силиконским гелом, имплантнти дојке може дати прихватљиве резултате повећане дојке, глатке контуре хемисфере и реалне текстуре; ипак је вероватно да узрокује козметичке проблеме, попут мешања и набора коже омотача дојке, убрзано истезање доњег пола дојке и техничке проблеме, као што је присуство имплантанта уочљиво оку и додиру . Појава таквих козметичких проблема је вероватнија у случају жене са врло мало ткива дојке, и у случају жене којој је потребна реконструкција дојке након мастектомије; стога је имплантат силикон-гел технички врхунски протетски уређај за увећање дојке и за реконструкцију дојке. У случају жене са пуно ткива дојке, којој је препоручени под-мишићни хируршки приступ за уградњу имплантанта, слани имплантати могу донети естетски резултат сличан ономе који пружају силиконски имплантанти дојке, мада са већом палпабилношћу имплантата.[6]

Имплантанти са силиконским гелом[уреди | уреди извор]

Имплантант са силиконским гелом

Ова технологија изнедрила је пет генерација силиконских имплантаната дојке, од којих је свака дефинисана уобичајеним техникама израде модела.

Модерну протетску дојку измислили су 1961. године амерички пластични хирурзи Томас Кронин и Франк Геров, а произвела је Dow Corning Corporation који су прву мамопластику повећања дојке извршили 1962. године.

Прва генерација[уреди | уреди извор]

Cronin–Gerow Implant, био је први модел протезе из 1963. године, у облику врећица од силиконске гуме, обликована попут сузне капљице, напуњена вискозним силиконским гелом. Да би се смањила ротација уграђеног имплантата дојке на зид грудног коша, протеза модела 1963 причвршћивана је на џеп имплантата копчом, направљеном од дацкрон материјала (полиетилен терефталат), која је била причвршћена за задњи део шкољке имплантанта дојке.[7]

Галерија[уреди | уреди извор]

Дојење и квалитет мајчиног млека[уреди | уреди извор]

Пресек кроз млечну жлезду.
  1. Зид грудног коша
  2. Грудни мишић
  3. Млечне жлезде
  4. Брадавица
  5. Ареола
  6. Млечни канали
  7. Масно ткиво
  8. Кожа

Присуство дојних имплантаната тренутно не представља контраиндикацију за дојење, а УСФДА не прихвата доказе који би поткрепили да метода може представљати здравственеи проблем за дојенчад која доје.

Жене са грудним имплантатима могу имати функционалне потешкоће са дојењем, посебно након мамопластике са периареоларним резовима који могу да изазву потешкоће са дојењем. Операција такође може оштетити млечне канале и живце у подручју брадавице-ареоле.[8][9][10]


Функционалне потешкоће са дојењем настају ако је хирург пресекао млечне канале или главне живце који инервишу дојку или ако су млечне жлезде оштећене на други начин. Оштећење млечног канала и нерва је чешће ако јер рез захватио ткиво у близини брадавице.

Млечне жлезде ће највероватније бити пугрожене субгландуларним имплантатима (испод жлезде) и великим грудним имплантатима, који притискају млечне канале и ометају проток млека.

Имплантанти дојке мале величине и субмускуларна имплантација узрокују мање проблема са функцијом дојке; међутим, немогуће је предвидети да ли ће жена која се подвргава повећању дојке моћи успешно дојити, јер неке жене могу дојити након периареоларних резова и субгландуларног позииције имплантанта, а неке нису у могућности да доје након повећања груди уз помоћу субмускуларних и других врста хируршки резова.[11]

Тренутно није познато да ли мала количина силикона може проћи из силиконске љуске имплантатнта дојке у мајчино млеко током дојења. Иако тренутно не постоје утврђене методе за прецизно откривање нивоа силикона у мајчином млеку, студија којом се мере нивои силицијума (једна компонента у силикону) не указује на веће нивое силикона у мајчиног млеку код жена са силиконским гелом испуњеним имплантатима у поређењу са женама без имплантата.[12]

Поред тога, изражена је забринутост у вези са потенцијалним штетним ефектима на децу рођену од мајки са имплантатима. Две студије на људима нису откриле повећан ризик од урођених оштећења код деце рођене од мајки које су оперисане дојке. Иако је у трећој студији пријављена ниска порођајна тежина.

Компликације[уреди | уреди извор]

Листа локалних компликација и штетних исхода који се у било ком тренутку јављају код најмање 1% пацијената са имплантатима дојке.[13]

Листа могућих компликација
Компликација Опис компликација
Асиметрија Груди су неуједначеног изгледа, у погледу величине, облика или нивоа дојке.
Бол у дојкама Бол у брадавици или пределу дојке
Атрофија ткива дојке Карактерише се проређивањем и скупљањем коже
Калцификација Тврде накупине калцијума испод коже око имплантата. То се може заменити са раком током мамографије, што резултује додатном операцијом.
Капсуларна контрактура Затезање капсуле ткива око имплантата, које се манифестује учвршћивањем или отврдњавањем дојке и стезањем имплантата ако је процес озбиљнији.
Деформација зида грудног коша Промена изгледа прсног коша као да су испод њега присутни ребарни деформисан.
Испумпавање Цурења раствора слане воде (физиолошког раствора) из имплантата дојке испуњеног физиолошким раствором, често због цурења вентила или пуцања или пресецања љуске имплантата (руптура), са делимичним или потпуним колапсом имплантата.
Одложено зарастање рана Постоперативна рана не зарасте нормално или зараста знатно дуже.
Екструзија Кожа дојке се распада и имплантат се појављује кроз кожу.
Хематом Накупљање крви у близини места хируршког захвата. Може проузроковати оток, модрице и бол. Хематоми се обично јављају убрзо након операције, али се могу јавити сваки пут када дође до повреде дојке. Тело може апсорбовати мале хематоме, али код великих хематома потребна је медицинска интервенција, као што је хируршка дренажа.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Health, Center for Devices and Radiological (2020-09-28). „Risks and Complications of Breast Implants”. FDA (на језику: енглески). 
  2. ^ „Choosing Your Breast Implants” (Web). Minneapolis Plastic Surgery, LTD. Архивирано из оригинала 24. 11. 2016. г. Приступљено 23. 11. 2016. 
  3. ^ Zannis, John (2017). Tales for Tagliacozzi: An Inside Look at Modern-Day Plastic Surgery. ISBN 9781524659073. Приступљено 7. 6. 2021. 
  4. ^ Stevens WG, Hirsch EM, Stoker DA, Cohen R (2006). "In vitro Deflation of Pre-filled Saline Breast Implants". Plastic and Reconstructive Surgery. 118 (2): 347–349.
  5. ^ Arion HG (1965). "Retromammary Prosthesis".Comptes Rendus de la Société Française de Gynécologie. 5.
  6. ^ Eisenberg TS (2009). "Silicone Gel Implants Are Back — So What?". American Journal of Cosmetic Surgery. 26: 5–7.
  7. ^ Cronin TD, Gerow FJ (1963). "Augmentation Mammaplasty: A New "natural feel" Prosthesis".Excerpta Medica International Congress Series. 66: 41
  8. ^ Breastfeeding after Breast Surgery Архивирано 2010-12-30 на сајту Wayback Machine, La Leche League, contains references.
  9. ^ Breastfeeding and Breast Implants Архивирано 2010-12-31 на сајту Wayback Machine, Selected Bibliography April 2003, LLLI Center for Breastfeeding Information
  10. ^ Inorganic Milk: Can Kendra Wilkinson breast-feed her baby even though she has implants? Архивирано 2010-01-25 на сајту Wayback Machine, Christopher Beam, Slate.com, 11 December 2009
  11. ^ „Can Kendra Wilkinson breast-feed her baby even though she has implants? - By Christopher Beam - Slate Magazine”. web.archive.org. 2010-01-25. Архивирано из оригинала 25. 01. 2010. г. Приступљено 2021-06-14. 
  12. ^ Health, Center for Devices and Radiological (2020-09-28). „Effects on Children: Risks and Complications of Breast Implants”. FDA (на језику: енглески). 
  13. ^ Health, Center for Devices and Radiological (2020-09-28). „Implant Complications: Risks and Complications of Breast Implants”. FDA (на језику: енглески). 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Имплантант_дојке&oldid=27442101”