Пређи на садржај

Калдераши

С Википедије, слободне енциклопедије
Традиционална разнобојна ношња калдерашких жена и данас се носи

Калдераши су подгрупа ромских народа. Они су традиционално били ковачи и металопрерађивачи и говоре низ ромских дијалеката који су груписани под термином Калдерашки ромски дијалекти, подгрупа влашких ромских језика.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Назив Калдераши (kalderaš на ромском језику, căldărari на румунском, kalderás на мађарском, калдараш на бугарском, котляри (котљари) на украјинском и кэлдэрары (келдерари) на руском) у крајњој линији потиче од латинске речи caldāria (у вези са румунским căldare „котлић, канта, кофа", новогрчким καρδαρι (кардари) и енглеским cauldron), у ствари описујући њихов еснаф као котларски.[1] Многи Роми и народи који живе широм Европе носе презиме „Калдараш”, повезујући своје корене са овом ромском подгрупом.[2] Годишњи цигански фестивал у Сан Себастијану, Баскија, Шпанија, садржи и поворку Калдерероса сваке године 2. фебруара.

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]

У Румунији живи око 200.000 Калдераша. Населили су се широм Украјине прелазећи из Бесарабије на север и исток.

Радни однос

[уреди | уреди извор]

Због индустријализације, металуршка индустрија више није тако профитабилна, па су Калдераши проширили дијапазон својих извора прихода, иако често остају у металуршком сектору.

Традиционална калдерашка ношња једна је од најпознатијих ромских традиционалних одежди, која се и данас носи. Они се често венчавају врло млади (15-20 година старости, у последњих 20 година у Русији од 12. до 18. године старости) и имају веома строге обичаје у вези са хигијеном.

Истакнути Калдераши

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „ROMANI Project - Manchester”. Romani.humanities.manchester.ac.uk. Архивирано из оригинала 06. 01. 2010. г. Приступљено 15. 12. 2017. 
  2. ^ „"Gypsies" in the United States”. Smithsonianeducation.org. Приступљено 15. 12. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]