Пређи на садржај

Камиј Клодел (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Камиј Клодел
Филмски постер
Жанрбиографски
РежијаБруно Нуитен
Година1988.
Трајање175 минута
ЗемљаФранцуска
Језикфранцуски
IMDb веза

Камиј Клодел (фр. Camille Claudel) је француски биографски играни филм из 1988. године. Филм је режирао француски кинематограф и режисер Бруно Нуитен (фр. Bruno Nuytten).[1]

Филм Камиј Клодел је биографски , историјски, романтични филм, о животу вајарке Камиј Клодел (1864-1943), сестре писца Пола Клодела (1868-1955). Филм је и прича о великој љубави вајара Огиста Родена (1840-1917) и младе Камиј. Камил је била асистент и љубавница чувеног вајара. После неког времена проведеног са њим покушала да изађе из његове сенке.[2]Живела је у сенци свог учитеља и сарадника, великог Огиста Родена који је од ње био старији 24 године. Та сенка јој је била заклон и заштита, али и зла коб њеном стваралачком духу. Након разиласка са Роденом боравила је око тридесет година у болници за ментално здравље. Током боравка у болници, у писмима која је слала, молила је за избављење, међутим, узалуд.[3]

Главне улоге
Глумац Улога
Изабел Ађани Камиј Клодел
Жерар Депардје Огист Роден
Мадлен Робинсон Louise-Athanaise Клодел
Лоран Гревил Пол Клодел
Philippe Clévenot Eugène Blot
Катрин Бурман Џеси Липскомб
Максим Леру Клод Дебиси
Данијеле Лебрен Роуз Бере
Jean-Pierre Sentier Лимет
Роже Планшон Морхардт
Орел Доазан Луиза Клодел
Madeleine Marie Викторија
Ален Кини Луј Проспер

Прикaзивање

[уреди | уреди извор]

Филм је прву биоскопску пројекцију имао 7. децембра 1988 године.[1]

На додели награде Француске филмске академије Цезар, 1989. године, филм је добио пет награда:

  • за најбољу главну женску улогу Изабела Ађани
  • за најбољу фотографију Pierre Lhomme
  • за најбољи костим Dominique Borg
  • за најбољу сценографију Bernard Vezat
  • за најбољи филм у режији Бруна Нуитен

Филм је био номинован за још седам награда: за најбољег главног глумца (Жерар Депардје), за најбољу мушку епизодну улогу (Alain Cuny), најбољи млади глумац (Laurent Grévill), најбоља музика (François Groult, Dominique Hennequin, Guillaume Sciama), за најбољу монтажу (Joëlle Hache, Jeanne Kef), и за најбољи деби у режији Бруна Нуитен.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Camille Claudel”. academie-cinema.org (на језику: француски). Архивирано из оригинала 06. 10. 2022. г. Приступљено 6. 10. 2022. 
  2. ^ „Kamil Klodel”. tvprofil.com. Приступљено 6. 10. 2022. 
  3. ^ „Камиј Клодел – дело отргнуто од заборава”. rts.rs. Приступљено 6. 10. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]