Пређи на садржај

Ковид 19

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланак је о епидемији новог вируса корона SARS-CoV-2 (раније 2019-nCoV). За информације о овом вирусу погледајте страницу Тешки акутни респираторни синдром коронавирус 2. За информације о вирусима корона уопштено погледајте страницу Вируси корона.
Коронавирусна болест 2019
(COVID-19)
Синоними
  • акутна болест респираторног система 2019-nCoV
  • нова коронавирусна упала плућа / нова упала плућа вируса корона[1]
  • вухански коронавирус / вухански вирус корона, вуханска упала плућа,[2][3] вухански грип[4]
  • „коронавирус” / „вирус корона” и остала имена вируса SARS-CoV-2
Микроскопска слика која показује SARS-CoV-2. Шиљци на спољној ивици вирусних честица подсећају на круну. Због тога болест има својеврсно име (лат. corona — „круна”).
Специјалностиакутна респираторна инфекција[5]
Симптомиповишена телесна температура, кашаљ, отежано дисање[6]
Компликацијевирусна упала плућа, АРДС, отказивање бубрега
УзроциSARS-CoV-2
Дијагностички методrRT-PCR тестирање, имуноанализа, CT
Превенцијаправилно и редовно прање руку, покривање уста и носа приликом кашљања и кијања, избегавање блиског контакта са оболелима
Лечењесимптоматска и подржавајућа
Смртност5.539[7] (3,4% потврђених случајева;[8] процењује се на 0,7—1% укључујући људе без симптома)[9]

Коронавирусна болест 2019 (енгл. Coronavirus disease 2019), препознатљива под скраћеницом ковид 19 или COVID-19, заразна је болест узрокована тешким акутним респираторним синдромом вирус корона 2 (SARS-CoV-2).[10] Болест се од 2019. проширила на цео свет што је довело до пандемије вируса корона 2019/20.[11][12] Уобичајени симптоми обухватају повишену телесну температуру, кашаљ и отежано дисање. Ређи симптоми болести су: бол у мишићима, стварање испљувака и грлобоља.[6][13] У већини случајева долази до благих симптома.[14] С друге стране, тежи симптоми обухватају упалу плућа и отказивање органâ.[15] Смртност по броју потврђених случајева процењује се на 1%—5%, али варира у зависности од старости пацијента и његовог постојећег здравственог стања.[16][17]

Мапа дистрибуције вируса[18]

Инфекција се шири од једне до друге особе капљичним путем — респираторним капљицама насталим током кашљања.[19][20] Време инкубације до појаве првих симптома је обично између 2 до 14 дана (у просеку 5 дана).[21][22] Стандардна метода дијагнозе је ланчана реакција полимеразном реверзном транскрипцијом (rRT-PCR) из назофарингеалног бриса или узорка испљувака. Испитивања антитела могу се користити и коришћењем узорка крвног серума.[23] Инфекција се може регистровати из комбинације симптома, фактора ризика и CT-а прсног коша који показује карактеристике упале плућа.[24][25]

У препоручене мере за превенцију (спречавање) болести спадају: правилно и редовно прање руку, одржавање удаљености од других особа и не додиривање нечијег лица.[26] Употреба маски саветује се онима који сумњају да имају вирус и њиховим неговатељима, али не и широј јавности.[27][28] Не постоји посебна антивирусна терапија за COVID-19.[29]

Светска здравствена организација (СЗО) прогласила је избијање вируса корона 2019/20. пандемијом[12] и јавно здравственом претњом од међународног значаја(PHEIC).[30][31] Докази о локалном преношењу болести пронађени су у више земаља, у свих шест региона СЗО.[32]

Неколико академика у Руској Федерацији сматра да су мере за контролу болести неадекватне.[33][34][35][36]

Постоје сумње да је вирус креиран у лабораторији и намерно или ненамерно раширен широм света[37][38][39][40][41].

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ 国家卫生健康委关于新型冠状病毒肺炎暂命名事宜的通知 (на језику: кинески). National Health Commission. 7. 2. 2020. Архивирано из оригинала 28. 2. 2020. г. Приступљено 9. 2. 2020. 
  2. ^ Campbell, Charlie (20. јануар 2020). „The Wuhan Pneumonia Crisis Highlights the Danger in China's Opaque Way of Doing Things”. Time. Приступљено 13. март 2020. 
  3. ^ Lucey, Daniel; Sparrow, Annie (14. јануар 2020). „China Deserves Some Credit for Its Handling of the Wuhan Pneumonia”. Foreign Policy. Приступљено 13. март 2020. 
  4. ^ Stobbe, Mike (8. фебруар 2020). „Wuhan coronavirus? 2018 nCoV? Naming a new disease”. Fortune. Associated Press. Приступљено 13. март 2020. 
  5. ^ За више информација погледајте SARS-CoV-2.
  6. ^ а б „Coronavirus Disease 2019 (COVID-19) Symptoms”. Centers for Disease Control and Prevention. United States. 10. 2. 2020. Архивирано из оригинала 30. 1. 2020. г. 
  7. ^ „Coronavirus COVID-19 Global Cases by Johns Hopkins CSSE”. ArcGIS. Johns Hopkins CSSE. Приступљено 14. 3. 2020. 
  8. ^ Rettner R (10. 3. 2020). „Why are deaths from coronavirus so high in Italy?”. Live Science. 
  9. ^ Page ML (14. 3. 2020). „Why is it so hard to calculate how many people will die from covid-19?”. New Scientist. бр. 3273. Приступљено 14. 3. 2020. 
  10. ^ „Naming the coronavirus disease (COVID-19) and the virus that causes it”. www.who.int (на језику: енглески). World Health Organization. Архивирано из оригинала 28. 2. 2020. г. Приступљено 28. 2. 2020. 
  11. ^ Hui DS; I Azhar E; Madani TA; Ntoumi F; Kock R; Dar O; Ippolito G; Mchugh TD; Memish ZA; Drosten C; Petersen E (2020). „The continuing 2019-nCoV epidemic threat of novel coronaviruses to global health – The latest 2019 novel coronavirus outbreak in Wuhan, China”. Int The Journal of Infectious Diseases. 91: 264—66. PMID 31953166. doi:10.1016/j.ijid.2020.01.009 Слободан приступ. 
  12. ^ а б „WHO Director-General's opening remarks at the media briefing on COVID-19” (Саопштење). 11. 3. 2020. Приступљено 12. 3. 2020. 
  13. ^ „Q&A on coronaviruses (COVID-19)” (на језику: енглески). World Health Organization. Приступљено 11. 3. 2020. 
  14. ^ Wang, Vivian (5. 3. 2020). „Most Coronavirus Cases Are Mild. That's Good and Bad News.” — преко NYTimes.com. 
  15. ^ „Q&A on coronaviruses”. World Health Organization (WHO). Архивирано из оригинала 20. 1. 2020. г. Приступљено 27. 1. 2020. 
  16. ^ „Wuhan Coronavirus Death Rate”. www.worldometers.info (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 1. 2020. г. Приступљено 2. 2. 2020. 
  17. ^ „Report 4: Severity of 2019-novel coronavirus (nCoV)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 2. 2020. г. Приступљено 10. 2. 2020. 
  18. ^ Мапа дистрибуције вируса
  19. ^ „Q&A on coronaviruses”. World Health Organization (WHO). 11. 2. 2020. Архивирано из оригинала 20. 1. 2020. г. Приступљено 24. 2. 2020. „The disease can spread from person to person through small droplets from the nose or mouth which are spread when a person with COVID-19 coughs or exhales ... The main way the disease spreads is through respiratory droplets expelled by someone who is coughing.” 
  20. ^ „2019 Novel Coronavirus (2019-nCoV)”. Centers for Disease Control and Prevention (на језику: енглески). 11. 2. 2020. Архивирано из оригинала 7. 2. 2020. г. Приступљено 18. 2. 2020. „The virus is thought to spread mainly from person-to-person ... through respiratory droplets produced when an infected person coughs or sneezes.” 
  21. ^ „Symptoms of Novel Coronavirus (2019-nCoV) | CDC”. www.cdc.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 1. 2020. г. Приступљено 11. 2. 2020. 
  22. ^ Velavan, Thirumalaisamy P.; Meyer, Christian G. (2020). „The COVID-19 epidemic”. Tropical Medicine & International Health (на језику: енглески). n/a (n/a): 278—80. PMID 32052514. doi:10.1111/tmi.13383 Слободан приступ. 
  23. ^ Normile, Dennis (27. 2. 2020). „Singapore claims first use of antibody test to track coronavirus infections”. Science. doi:10.1126/science.abb4942 Слободан приступ. 
  24. ^ Jin, Ying-Hui; Cai, Lin; Cheng, Zhen-Shun; Cheng, Hong; Deng, Tong; Fan, Yi-Pin; Fang, Cheng; Huang, Di; Huang, Lu-Qi (6. 2. 2020). „A rapid advice guideline for the diagnosis and treatment of 2019 novel coronavirus (2019-nCoV) infected pneumonia (standard version)”. Military Medical Research. 7 (1): 4. PMID 32029004. doi:10.1186/s40779-020-0233-6 Слободан приступ. 
  25. ^ „CT provides best diagnosis for COVID-19”. ScienceDaily (на језику: енглески). 26. 2. 2020. Приступљено 2. 3. 2020. 
  26. ^ „Advice for public”. www.who.int (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 1. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  27. ^ CDC (11. 2. 2020). „2019 Novel Coronavirus (2019-nCoV)”. Centers for Disease Control and Prevention (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 2. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2020. 
  28. ^ „Advice for public”. www.who.int (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 1. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2020. 
  29. ^ „Coronavirus Disease 2019 (COVID-19)”. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). 15. 2. 2020. Архивирано из оригинала 26. 2. 2020. г. Приступљено 20. 2. 2020. 
  30. ^ „Statement on the second meeting of the International Health Regulations (2005) Emergency Committee regarding the outbreak of novel coronavirus (2019-nCoV)”. www.who.int (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 1. 2020. г. Приступљено 11. 2. 2020. 
  31. ^ „Hundreds of evacuees to be held on bases in California; Hong Kong and Taiwan restrict travel from mainland China”. The Washington Post. 6. 2. 2020. Архивирано из оригинала 7. 2. 2020. г. Приступљено 11. 2. 2020. 
  32. ^ „Coronavirus disease 2019 (COVID-19) Situation Report – 47” (PDF). World Health Organization. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2020. г. Приступљено 8. 3. 2020. 
  33. ^ академик В. Сергиев, човек Болеславом Лихтерманом (2020). „Коронабесие”. www.mgzt.ru/content (на језику: руски). Москва: Медицинская газета. Архивирано из оригинала 01. 11. 2020. г. Приступљено 3. 11. 2020. 
  34. ^ академик Г. Онищенко Интервју су водили Александар Гамов и Марија Бацхенина (2020). „А, может быть, нашествие коронавируса - это такая террористическая атака?”. radiokp.ru (на језику: руски). Москва: Комсомолская Правда. Приступљено 3. 11. 2020. 
  35. ^ академик А. Редько (2020). „Размышления о причинах и механизмах сегодняшней социальной катастрофы”. pdsnpsr.ru (на језику: руски). Москва, СПб: ПДС НПСР. Приступљено 3. 11. 2020. 
  36. ^ академик Н. Филатов, Интервју Вадима Бондара (2020). „Я эпидемиолог, всю жизнь этим занимаюсь и не могу понять происходящего!”. www.business-gazeta.ru (на језику: руски). Москва: "Бизнес онлайн". Приступљено 3. 11. 2020. 
  37. ^ „IF Specials: Biomedical Research in India, Covid 19 Virus and mRNA vaccines”. Chintan (на језику: енглески). 2022-02-22. Приступљено 2023-05-10. 
  38. ^ Helmore, Edward (2023-02-26). „Covid-19 likely came from lab leak, says news report citing US energy department”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-10. 
  39. ^ Barnes, Julian E. (2023-02-26). „Lab Leak Most Likely Caused Pandemic, Energy Dept. Says”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-10. 
  40. ^ „US agency says Covid likely emerged from China lab leak”. Le Monde.fr (на језику: енглески). 2023-02-27. Приступљено 2023-05-10. 
  41. ^ „US energy dept says COVID probably leaked from Wuhan lab”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-10. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ковид_19&oldid=27786425”