Комоговина
Комоговина | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Сисачко-мославачка |
Општина | Доњи Кукурузари |
Област | Банија |
Становништво | |
— 2011. | 126 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 18′ 16″ С; 16° 23′ 06″ И / 45.3044849397710° С; 16.3848731358299° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 213 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 44432 Меченчани |
Позивни број | +385 44 |
Регистарска ознака | SK |
Комоговина је насељено место у општини Доњи Кукурузари, у Банији, Република Хрватска.
Географија
[уреди | уреди извор]Манастир Комоговина се налази надомак Комоговине.
Историја
[уреди | уреди извор]У месту је 1827. године била православна парохија у којој је службовао поп Стефан Бузажић.[1]
Од 1934. године Државна основна школа у месту понела је назив: Витешког краља Александра Ујединитеља.[2]
Комоговина се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Костајница.
Други свјетски рат
[уреди | уреди извор]Овај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Било је случајева да су усташе по неколико пута долазиле у неко село и палиле поједине куће док није и последња изгорела. У заједници са хрватском војском а под вођством пуковника Мрака, усташе су 26. јануара 1942. године дошле у село Комоговину, срез Костајница, запалиле га и убиле 74 особе. Дванаест дана касније 7. фебруара, дошли су поново „и спалили још неколико кућа које су сељаци од првог пожара спасили“. Десет дана доцније усташе су дошле са жандармеријом и запалиле кућу Јована Митровића и једну шталу „које су у првом пожару биле угашене“. 26. марта поново су дошле усташе и хрватска војска и запалиле кућу Данице Дабић и колибу и виноград Јована и Стојана Дабића.[3][непоуздан извор?]
Из цркве у Комоговини, срезу костајничком, усташе су однеле "све вредније ствари као златни путир, скупоцени тас, одежду коју су цркви поклонили грофови Зрински и Франкопани и многе друге ствари.[4]
Становништво
[уреди | уреди извор]На попису становништва 2011. године, Комоговина је имала 126 становника.[5]
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Комоговина је имало 287 становника, следећег националног састава:
Знамените личности
[уреди | уреди извор]- Милош Кордић, српски пјесник и књижевник
- Ратко Дмитровић, српски новинар и публициста
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Сербски летопис", Будим 1828.
- ^ "Просветни гласник", 1934.
- ^ Илија Дабић из Комоговине, Београд, 2. 4. 1942. год. (К)
- ^ Страњаковић 1991, стр. 102.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 11. 10. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Дабић, Војин С. (1984). Банска крајина (1688-1751): Прилог историји српског и хрватског народа и крајишког уређења у Банији. Београд-Загреб: Историјски институт и Просвјета.