Ратко Дмитровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ратко Дмитровић
Ratko Dmitrovic-mc.rs (cropped).jpg
Биографија
Пуно имеРадомир Дмитровић
Датум рођења1958
Место рођењаКомоговина
 ФНРЈ
ПребивалиштеБеоград
Држављанство Србија
Политичка
странка
Српски патриотски савез
Министар за бригу о породици и демографију
Тренутна функција
Функцију обавља од 28. октобра 2020.
Председник владеАна Брнабић
ПретходникНово министарство

Радомир Ратко Дмитровић (Комоговина, 1958) је српски конзервативни публициста, новинар, политичар и тренутни министар за бригу о породици и демографију у Влади Републике Србије од 28. октобра 2020. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Радомир Ратко Дмитровић је рођен 1958. године у Комоговини, на Банији. Гимназију је завршио у Костајници. Студирао је право, новинарство и историју уметности у Београду и Загребу. Професионалну каријеру новинара је започео 1981. године. Радио је за регионални листу чије је седиште било у Сиску. Убрзо је постао дописник „Политике” са подручја Хрватске, а затим се у другој половини осамдесетих година преселио у Загреб одакле је извештавао. Док је радио у Политици, био је паралелно и новинар „НИН”-а. У Београд је дошао у августу 1991. године и почео да ради за Радио-телевизију Србије. На РТС-у је радио до децембра 1993. године кад га је напустио због покретања сопственог листа.[1]

Почетком 1994. године покренуо је недељник „Аргумент[2] чији је био главни и одговорни уредник, а који је објављиван до 1999. године. После демонстрација 5. октобра постао је саветник потпредседника Владе Србије, Небојше Човића.[3] Као главни и одговорни уредник франкфуртских „Вести” је радио пет година. Од 2008. године је редовни колумниста листа Печат на тему српско-хрватских односа.[4] Данас је генерални директор и главни уредник компаније „Новости”. На функцију вршиоца дужности је именован једногласно од стране надзорног одбора компаније Новости 16. маја 2013. године.[5]

Званично је на челу Новости именован после гласања у компанији одржаног 26. новембра 2013. године.[6]

На парламентарним изборима 2020. године, изабран је за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије, као кандидат Српског патриотског савеза.

Живи у Београду са супругом Наташом и ћеркама Ољом и Ленком.[7]

Књиге[уреди | уреди извор]

  • Бележница професора Мишковића, Чачак: Легенда, 2005.[8]
  • Крст на крижу, 2016.[9]

Награде[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Нови пут. „Ратко Дмитровић: Нема правне државе без добрих медија”. Приступљено 30. 10. 2015. 
  2. ^ Нова српска политичка мисао. „Ратко Дмитровић: Отворено писмо Драгану Ђиласу”. Приступљено 29. 10. 2015. 
  3. ^ Национално вијеће Срба у Хрватској. „Колективна наплата једног личног понижења”. Архивирано из оригинала на датум 6. 3. 2016. Приступљено 1. 11. 2015. 
  4. ^ Двери српске. „Зашто је смењен Ратко Дмитровић?”. Приступљено 29. 10. 2015. 
  5. ^ Вечерње новости. „Ратко Дмитровић директор и главни уредник „Новости. Приступљено 30. 10. 2015. 
  6. ^ Курир (новине). „Ратко Дмитровић и званично на челу Новости”. Приступљено 2. 11. 2015. 
  7. ^ Дмитровић 2005, стр. 230.
  8. ^ Бележница професора Мишковића COBISS.SR 125878796
  9. ^ Крст на крижу COBISS.SR 225741580
  10. ^ ИНТЕРФЕР. „Комплетан списак добитника награда 18. ИНТЕРФЕР-а”. Приступљено 2. 11. 2015. 
  11. ^ Вечерње новости. „Признање „Капетан Миша“ уручено Ратку Дмитровићу”. Приступљено 29. 10. 2015. 
  12. ^ Медиа Инвент. „На Благовести у Матици Српској- традиционално проглашење најбољих у Србији”. Приступљено 29. 10. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Дмитровић, Ратко (2005). Бележница професора Мишковића. Чачак: Легенда. ISBN 978-86-7784-029-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]