Културни предео долине Орхона
| Културни предео долине Орхона Культурный ландшафт долины реки Орхон | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Културни предео долине Орхона |
| Место | Монголија |
| Координате | 47° 33′ 24″ С; 102° 49′ 53″ И / 47.5567° С; 102.8314° И |
| Површина | 121.967, 61.044 ha (1,31284×1010, 6,5707×109 sq ft) |
| Укључује |
|
| Критеријум | Културно добро: ii, iii, iv |
| Упис | 2004. (28. седница) |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/1081 |
Долина Орхона се простире дуж обала реке Орхон у средишњој Монголији, око 360 км западно од главног града Улан Батора. Долина Орхона је вековима била седиште степских владара Монголије (и шире) о чему сведоче најстарији рунски натписи владара Гектирк царства из 8. века, Билге Кана. Његова номадска престоница (Ерди), се налазила у сенци свете планине Етикен (за коју се веровало како је дом духова-предака кагана и бегова и како захваљујући њеном ваздуху владари долазе на власт[1]), око 40 км северно од стеле с натписима. Када је долином домирао народ Кидани стели је додан превод на још три језика како би се забележиле њихове заслуге.
Поред туркијских споменика гектирских владара, Билге Кана и Кул Тигина, и споменутих орхонскин натписа, у Долини Орхона налазе се и бројни други историјски споменици:
- Остаци Кар Балгаса, престонице Ујгурског каганата из 8. века.
- Рушевине Каракорума, престонице Џингис-кана, првог владара Монголског царства.
- Самостан Ердене Зу, први будистички самостан у Монголији којег је делимично уништила комунистичка власт 1937—40.
- Пустињски самостан Тувун на 2,600 метара надморске висине, такође делом уништен
- Остаци монголске палате на брду Доит из 13. и 14. века; вероватно резиденција Егедеј Кана.
Због тога је културни предео долине Орхона уписан на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 2004. године.[2]
-
Реконструкција некадашњег изгледа Каракорума -
Остаци западних врата Кар Балгаса -
Самостан Ердене Зу -
Храмови самостана Ердене Зу у Карокоруму -
Модерна реконструкција "фонтане сребрног дрвета" из палате у Ксанаду (Каракорум)
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Herbert Franke, The Cambridge History of China, Cambridge University Press. 1994. ISBN 978-0-521-21447-6. pp. 347
- ^ Dolina Orhona na UNESCO-vim stranicama 28. јуна 2011. Преузето 3. августа 2011.
 |  | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |