Курикулум
Курикулум је дефинисани програм студија у образовној институцији.[1][2] Термин се често посебно односи на планирани редослед наставе, или на поглед на ученикова искуства у смислу наставних циљева васпитача или школе. Наставни план и програм може укључити планирану интеракцију ученика са наставним садржајем, материјалима, ресурсима и процесима за евалуацију постизања образовних циљева.[3] Наставни планови и програми су подељени у неколико категорија: експлицитни, имплицитни (укључујући скривене), искључени и ваннаставни.[4][5][6]
У школама социјалног рада, курикулум укључује само одређени број фиксираних предмета и велики број изборних предмета, институција и НВО у којима се може обавити пракса или остварити другачије образовно искуство.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Реч „курикулум“ почела је као латинска реч која значи „трка“ или „ток трке“ (што заузврат потиче од глагола currere што значи „трчати/наставити“).[7] Ова реч је са модерног латинског пренета употреба класичног латинског наставног курикулума „трчање, курс, каријера” (такође „брза кочија, тркачки аутомобил”), од currere „трчати” (из PIE корена *kers- „трчати ").[8] Прва позната употреба у образовном контексту је у Professio Regia, делу Петруса Рамуса професора Универзитета у Паризу објављеном постхумно 1576. године.[9] Термин се касније појављује у записима Универзитета у Лајдену 1582. године.[10] Сматра се да је порекло речи блиско повезано са калвинистичком жељом да се уведе већи ред у образовање.[11]
До седамнаестог века, Универзитет у Глазгову је такође назвао свој „курс“ студија „курикулумом“, што је довело до прве познате употребе термина на енглеском 1633. године.[7] До деветнаестог века, европски универзитети су се рутински позивали на свој курикулум како би описали како комплетан курс студија (као нпр. за диплому из хирургије), тако и одређене курсеве и њихов садржај. До 1824. године та реч је дефинисана као „курс, посебно фиксни курс студија на колеџу, универзитету или школи“.[8]
Дефиниције и тумачења
[уреди | уреди извор]Професионална тумачења
[уреди | уреди извор]Не постоји опште усаглашена дефиниција наставног плана и програма.[12] Неке утицајне дефиниције комбинују различите елементе како би описале наставни план и програм на следећи начин:
- Кроз дела Смита,[13] Дјуија[14] и Келија,[15] четири типа наставних планова и програма могу се дефинисати као:
- Експлицитни наставни план и програм: предмети који ће се предавати, идентификована „мисија“ школе, и знања и вештине које школа очекује да стекну успешни ученици.
- Имплицитни наставни план и програм: лекције које произилазе из културе школе и понашања, ставова и очекивања који карактеришу ту културу, ненаменски наставни план и програм.
- Скривени наставни план и програм: ствари које студенти уче, „због начина на који је рад школе планиран и организован, али које саме по себи нису отворено укључене у планирање, те чак ни у свест оних који су одговорни за школско уређење.[16] Сам израз се приписује Филипу В. Џексону и не сматра се увек да је негативан. Скривени наставни план и програм, уколико се оствари његов потенцијал, могао би да користи ученицима у свим образовним системима. Такође, то не укључује само физичко окружење школе, већ и односе који се формирају или не формирају између ученика и других ученика, или чак ученика и наставника.[17]
- Изузети наставни план и програм: теме или перспективе које су посебно искључене из наставног плана и програма.
- Он може постојати и у облику ваншколских активности. Ово може укључивати програме које спонзорира школа, који имају за циљ да допуне академски аспект школског искуства или програме и активности у заједници. Примери ваннаставних програма које спонзорирају школе укључују спорт, академске клубове и извођачке уметности. Програми и активности у заједници могу се одвијати у школи након радног времена, али нису директно повезани са школом. Програми засновани на заједници често проширују наставни план и програм који је уведен у учионици. На пример, ученици се могу упознати са очувањем животне средине у учионици. Ово знање се даље развија кроз програм заснован на заједници. Учесници затим делују на основу својих сазнања стечених пројектом конзервације. Ваншколске активности у заједници могу укључивати „клубове за заштиту животне средине, извиђаче, и верске групе“.[18]
Врсте наставних планова и програма
[уреди | уреди извор]Наставни план и програм се може посматрати из различитих перспектива. Оно што друштва сматрају важним подучавањем и учењем представља „предвиђени“ наставни план и програм.[15] Пошто се обично представља у званичним документима, може се назвати и „писаним“ или „званичним“ наставним планом и програмом.[15] Међутим, на нивоу учионице, овај предвиђени наставни план и програм може бити измењен низом сложених интеракција у учионици, а оно што се стварно испоручи може се сматрати „примењеним“ наставним планом и програмом.[15] Оно што ученици заиста поуче (тј. што се може проценити и демонстрирати као исходи учења или компетенције) чини „постигнути“ или „научени“ наставни план и програм.[15] Поред тога, теорија курикулума указује на „скривени“ курикулум (тј. ненамерни развој личних вредности и веровања ученика, наставника и заједница; неочекивани утицај наставног плана и програма; или непредвиђени аспекти процеса учења).[15] Они који развијају предвиђени наставни план и програм треба да имају у виду све ове различите димензије курикулума.[15] Док „писани“ курикулум не исцрпљује значење курикулума, он је важан јер представља визију друштва.[15] „Писани“ наставни план и програм се обично изражава у свеобухватним документима прилагођеним корисницима, као што су оквири курикулума или предметни наставни планови/наставни планови и програми, и у релевантним и корисним материјалима за учење, као што су уџбеници, водичи за наставнике и водичи за оцењивање.[15]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kelly 2009, стр. 13.
- ^ Wiles, Jon (2008). Leading Curriculum Development. стр. 2. ISBN 9781412961417.
- ^ Adams, Kathy L.; Adams, Dale E. (2003). Urban Education: A Reference Handbook. ABC-CLIO. стр. 31–32. ISBN 9781576073629.
- ^ Kelly, A. V. (2009). The curriculum: Theory and practice (pp. 1–55). Newbury Park, CA: Sage.
- ^ Dewey, J. (1902). The Child and the Curriculum (pp. 1–31). Chicago: The University of Chicago Press.
- ^ Braslavsky, C. (2003). The curriculum.
- ^ а б Oxford English Dictionary, "Curriculum," 152
- ^ а б „Curriculum”. www.etymonline.com. Online Etymology Dictionary. Приступљено 29. 11. 2019.
- ^ Hamilton, David (2014). Towards a Theory of Schooling. стр. 55. ISBN 9780415857086.
- ^ Hamilton 2014, стр. 7.
- ^ Hamilton 2014, стр. 47.
- ^ Wiles 2008, стр. 2.
- ^ Smith, Mark (2000). „What is curriculum? Exploring theory and practice”. infed.
- ^ Dewey, John (1902). The child and the curriculum.
- ^ а б в г д ђ е ж з Kelly 2009.
- ^ Kelly, 2009
- ^ Jackson, Philip (1986). Life in Classrooms. New York: Holt, Rinehart, and Winston. стр. 33—35. ISBN 0-8077-3034-3.
- ^ Hancock, D., Dyk, P. H., & Jones, K. (2012). Adolescent Involvement in Extracurricular Activities. Journal of Leadership Education, 11(1), 84–101.
Литература
[уреди | уреди извор]- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- Bilbao, Purita P., Lucido, Paz I., Iringan, Tomasa C., and Javier, Rodrigo B. (2008). Curriculum Development. Quezon City: Lorimar Publishing, Inc.
- Kelly, A.V. (2009). The Curriculum: theory and practice (6th изд.). ISBN 9781847872746.
- Oliver, G.R. (2012). Foundations of the Assumed Business Operations and Strategy Body of Knowledge (BOSBOK): An Outline of Shareable Knowledge
- Pyrko, Igor; Dörfler, Viktor; Eden, Colin (2019). „Communities of practice in landscapes of practice”. Management Learning. 50 (4): 482—499. S2CID 198785241. doi:10.1177/1350507619860854.
- Bitz, Kristi (2013-07-25). „Measuring Advisor Relationship Perceptions Among First-Year Students at a Small Midwestern University”. NACADA Journal (на језику: енглески). 30 (2): 53—64. doi:10.12930/0271-9517-30.2.53.
- National Academic Advising Association. (2006). NACADA concept of academic advising. Архивирано април 12, 2008 на сајту Wayback Machine
- Gillispie, Brian (2003). „History of Academic Advising”. NACADA Clearinghouse of Academic Advising Resources. National Academic Advising Association. Архивирано из оригинала 2012-04-24. г. Приступљено 2012-05-15.
- Gordon, Virginia N.; Habley, Wesley R.; Grites, Thomas J., ур. (2008-09-12). Academic Advising: A Comprehensive Handbook (2 изд.). Jossey-Bass. ISBN 978-0470371701.
- Harrison, E. (2004). „Faculty Perceptions of Academic Advising: "I Don't Get No Respect."”. Nursing Education Perspectives. 30 (4): 229—233. PMID 19753856.
- Bitz, Kristi (2013-07-25). „Measuring Advisor Relationship Perceptions Among First-Year Students at a Small Midwestern University”. NACADA Journal (на језику: енглески). 30 (2): 53—64. doi:10.12930/0271-9517-30.2.53.
- White, E.R. (2006). „Using CAS Standards for Self-Assessment and Improvement”. NACADA Clearinghouse of Academic Advising Resources. National Academic Advising Association. Архивирано из оригинала 2012-07-17. г. Приступљено 2012-05-15.
- Crookston, B.B. (2009). „A Developmental View of Academic Advising as Teaching”. NACADA Journal. 29 (1): 78—82. doi:10.12930/0271-9517-29.1.78.
- Broadbridge, A (1996). „Academic advising--traditional or developmental approaches?”. British Journal of Guidance & Counselling. 24 (1): 97—111. doi:10.1080/03069889608253711.
- Mottarella, K.E.; Fritzsche, B.A.; Cerabino, K.C. (2004). „What do Students Want in Advising? A Policy Capturing Study”. NACADA Journal. 24 (1/2): 48—61. doi:10.12930/0271-9517-24.1-2.48 .
- Jeschke, M.; Johnson, K.E.; Williams, J.R. (2001). „A Comparison of Intrusive and Prescriptive Advising of Psychology Majors at an Urban Comprehensive University.”. NACADA Journal. 21 (1/2): 46—58. S2CID 147021496. doi:10.12930/0271-9517-21.1-2.46.
- Bohonos, Jeremy (2019-01-01). „Appreciating the Experiences and Expertise of Adult Students”. Journal of College Orientation, Transition, and Retention. 20 (2). ISSN 2690-4535. S2CID 214279317. doi:10.24926/jcotr.v20i2.2834.
- Bohonos, Jeremy (фебруар 2014). „Understanding Career Context as a Key to Best Serving Adult Students”. Adult Learning (на језику: енглески). 25 (1): 28—30. ISSN 1045-1595. S2CID 145484847. doi:10.1177/1045159513510144.
- Schwebel, D.C.; Walburn, N.C.; Jacobsen, S.H.; Jerrolds, K.L.; Klyce, K. (2008). „Efficacy of Intrusively Advising First-Year Students via Frequent Reminders for Advising Appointments.”. NACADA Journal. 28 (2): 28—32. doi:10.12930/0271-9517-28.2.28 .
- Thomas, Nichole Gibbs (2017). „Using Intrusive Advising to Improve Student Outcomes in Developmental College Courses”. Journal of College Student Retention: Research, Theory & Practice. 22 (2): 251—272. S2CID 149361831. doi:10.1177/1521025117736740.
- Vander Schee, B.A. (2007). „Adding Insight to Intrusive Advising and Its Effectiveness with Students on Probation.”. NACADA Journal. 27 (2): 50—59. doi:10.12930/0271-9517-27.2.50 .
- Halgin, R.P.; Halgin, L.F. (1984). „An advising system for a large psychology department.”. Teaching of Psychology. 11 (2): 67—70. S2CID 144351396. doi:10.1207/s15328023top1102_1.
- Johnson, E.J.; Morgan, B.L. (2005). „Advice on Advising: Improving a comprehensive university's program”. Teaching of Psychology. 32 (1): 15—18. S2CID 145214351. doi:10.1207/s15328023top3201_3.
- Fowler, P.R.; Boylan, H.R. (2010). „Increasing student success and retention: A multidimensional approach”. Journal of Developmental Education. 34 (2): 2—10.
- Gravel, C.A. (2012). „Student-Advisor Interaction in Undergraduate Online Degree Programs: A Factor in Student Retention.”. NACADA Journal. 32 (2): 56—67. doi:10.12930/0271-9517-32.2.56 .
- Drake, J.K. (2011). „The role of academic advising in student retention and persistence.”. About Campus. 16 (3): 8—12. S2CID 144961134. doi:10.1002/abc.20062.
- Nolan, K. (2013). „Online advising pilot at community college of vermont”. Journal of Asynchronous Learning Networks. 17 (1): 47—51. doi:10.24059/olj.v17i1.317.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- 9 Курикулум BSW на колеџу Св. Катарине
- World Council for Curriculum and Instruction Архивирано на сајту Wayback Machine (28. децембар 2010)
- OnCourse Systems for Education - Curriculum Builder Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2016)
- George M. Wiley (1920). „Education, Courses of Study in”. Encyclopedia Americana.
- UNESCO International Bureau of Education
- National Council of Teachers of Mathematics
- Academic Advising Center, Queens College, The City University of New York
- Advisor Group: Academic Advising Professional Networking and Collaboration website