Пређи на садржај

Кључ (предмет)

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Кључ.
Средневековни кључ
Свежањ кључева

Кључ је предмет најчешће од метала који служи за закључавање или откључавање брава или катанаца. Кључеви могу бити разних облика и димензија. Појам закључати значи затворити браву или катанац али у ширем значењу подразумева да је нешто затворено и недоступно ("срце закључано").

Историја

[уреди | уреди извор]

О постојању кључа помиње још од Хомера у свом делу Одисеј у вези са Пенелопом која је имала кључ од бронзе и слонове кости. Археолози сведоче на основу ископавања да су постојали браве и кључеви још од 3. века п. н. е.

Предмодерна историја

[уреди | уреди извор]
Средњовековна готичка брава, из 15–16 века, направљена од гвожђа, у Метрополитен музеју (Њујорк)

Браве су биле у употреби више од 6000 година, а један рани пример откривен је у рушевинама Ниниве, главног града древне Асирије.[1] Овакве браве су развијене у египатску дрвену браву са иглама, која се састојала од засуна, учвршћења или додатка за врата и кључ. Када је кључ уметнут, игле унутар уређаја су подигнуте из избушених рупа унутар завртња, омогућавајући му да се помери. Када је кључ уклоњен, игле су делимично пале у завртње, спречавајући кретање.[2]

Заштићена брава је такође била присутна од антике и остаје најпрепознатљивији дизајн браве и кључа у западном свету. Прве потпуно металне браве појавиле су се између 870. и 900. године, а приписују се енглеским занатлијама.[3] Такође се каже да је кључ измислио Теодор са Самоса у 6. веку пре нове ере.[1]

„Римљани су измислили металне браве и кључеве и систем безбедности који су обезбеђивали штитници.“[4]

Имућни Римљани често су чували своје драгоцености у сигурним закључаним кутијама у својим домаћинствима, а кључеве су носили као прстење на прстима. Ова пракса је имала две предности: кључ се увек држао при руци, док је сигнализирао да је носилац довољно богат и важан да има новац и накит вредне обезбеђења.[5]

Посебан тип браве, који датира из 17-18 века, иако је потенцијално старији јер сличне браве датирају из 14. века, може се наћи у Бегинажу белгијског града Лир.[6][7] Ове браве су највероватније готичке браве, које су биле украшене лишћем, често у облику слова „V” који окружује кључаоницу.[8] Често се називају бравом пијаног човека, међутим референца на пијанство може бити погрешна јер су ове браве, према одређеним изворима, дизајниране тако да особа и даље може да пронађе кључаоницу у мраку, иако то можда није случај, јер су украси могли бити чисто естетски.[6][7] У новије време су дизајниране сличне браве.[9][10]

Модерне браве

[уреди | уреди извор]
Тибетанска брава и кључ – Данкар Гомпа, Спити. Индија. 2004.
Кинеска брава и кључ из провинције Јунан, почетак 20. века

Са почетком индустријске револуције у касном 18. веку и пратећим развојем прецизног инжењеринга и стандардизације компоненти, браве и кључеви су се производили са све већом сложеношћу и софистицираношћу.[11]

Браву са полугом, која користи сет полуга да спречи да се засун помери у брави, изумео је Роберт Барон 1778. године.[12] Његово закључавање полуге са двоструким дејством захтевало је да се полуга подигне на одређену висину тако што је у ручици изрезан прорез. Стога је подизање полуге превише било лоше као и недовољно подизање полуге. Ова врста браве се и данас користи.[тражи се извор]

Дијаграм Чабове детекторске браве.[13][14][15][16][17]

Џеремаја Чаб је 1818. године значајно унапредио браву са полугом.[12] Провала у Портсмут бродоградилишту подстакла је Британску владу да распише конкурс за производњу браве која се може отворити само сопственим кључем.[5] Чаб је развио чабову детекторску браву, која је укључивала интегралну сигурносну карактеристику која би могла осујетити покушаје неовлашћеног приступа и која би указала власнику браве ако је дошло до ометања. Чаб је награђен са 100 фунти након што обучени провалник није успео да отвори браву после 3 месеца.[18]

Године 1820, Џеремаја се придружио свом брату Чарлсу у оснивању сопствене браварске компаније Чаб. Чаб је направио разна побољшања своје браве: његов побољшани дизајн из 1824. није захтевао посебан регулаторни кључ за ресетовање браве; до 1847. његови кључеви су користили шест полуга уместо четири; и касније је представио диск који је омогућио кључу да прође, али је сузио видно поље, скривајући полуге од било кога ко покуша да откључа браву.[19] Браћа Чаб су такође добила патент за први сеф отпоран на провалу и започели су производњу 1835.

Најранији патент за браву са иглама са двоструким дејством додељен је америчком лекару Абрахаму О. Стансберију у Енглеској 1805. године,[20] али модерну верзију, која је и данас у употреби, изумео је Американац Лајнус Јејл старији 1848. године.[21] Овај дизајн браве користио је игле различите дужине како би спречио отварање браве без исправног кључа. Године 1861, Лајнус Јејл млађи је био инспирисан оригиналном бравом са иглама из 1840-их коју је дизајнирао његов отац, те је тако изумео и патентирао мањи пљоснати кључ са назубљеним ивицама, као и игле различите дужине унутар саме браве, истог дизајна као и пин-тамблер брава која се и данас користи.[22] Модерна Јејлова брава је у суштини развијенија верзија египатске браве.

Израда

[уреди | уреди извор]

Кључеви су се одликовали разним израдама од давнина и били су украшавани најме окце (део који се држи руком) је било у различитим облицима, затим су се разликовали по тежини, облику и у употреби материјала. Ови украси су се употребљавали до краја 19. века када се почињу употребљавати сложеније браве од једноставнијих кључева. Због тога што је поседовање кључева био знак достојанства они су се некада носили на хрудима около грла на златним ланцима а многи кључеви су имали и посебна имена као нпр. Кључ собе на двору Марије Терезије.

Одређење кључева

[уреди | уреди извор]

Поред употребе кључева који су били одређени за употребу ради откључавања и закључавања врата појавили су се и развили специјални кључеви који је требало да обезбеде чувања блага, каса и разних трезора патентним бравама.

Пакључ

[уреди | уреди извор]

Поједностављени тип кључа који су употребљавали бравари али исто тако и крадљивци станова.

Кључаоница

[уреди | уреди извор]
Традиционална кључаоница за заштићену браву.

Кључаоница (или отвор за кључ) је рупа или отвор (као на вратима или брави) за примање кључа.[23] Облици отвора за кључеве за браве се увелико разликују у зависности од произвођача браве, а многи произвођачи имају низ јединствених профила који захтевају посебно глодани празан кључ да би се захватили стубови браве.

Симболизам

[уреди | уреди извор]

Хералдика

[уреди | уреди извор]

Кључеви се појављују у различитим симболима и грбовима, а најпознатији је онај Свете Столице:[24] изведен из фразе у Матеју 16:19 која обећава Светом Петру, у римокатоличкој традицији првом папи, кључеве неба. Али ово свакако није једини случај. Многи примери су дати на Комонсу.

Уметничко дело

[уреди | уреди извор]

Нека уметничка дела повезују кључеве са грчком богињом вештичарења познатом као Хеката.[25]

Палестински кључ

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Палестински кључ
Палестински кључ на демонстрацијама на дан Накбе у Берлину.

Палестински кључ је палестински колективни симбол њихових домова изгубљених у Накби, када је више од половине становништва Мандативне Палестине протерано или побегло од насиља 1948. године и након тога одбило право на повратак.[26][27][28] Од 2016. палестински ресторан у Дохи, у Катару, држи Гинисов светски рекорд за највећи кључ на свету – 2,7 тона и 7,8 x 3 метра.[29][30]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б de Vries, N. Cross and D. P. Grant, M. J. (1992). Design Methodology and Relationships with Science: Introduction. Eindhoven: Kluwer Academic Publishers. стр. 32. ISBN 9780792321910. Архивирано из оригинала 2016-10-24. г. 
  2. ^ Ceccarelli, Marco (2004). International Symposium on History of Machines and Mechanisms. New York: Kluwer Academic Publishers. стр. 43. ISBN 1402022034. Архивирано из оригинала 2016-10-24. г. 
  3. ^ „History”. Locks.ru. Архивирано из оригинала 2010-04-20. г. Приступљено 2010-06-10. 
  4. ^ „Key | lock device”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-13. 
  5. ^ а б „History”. Slate. Slate Magazine. 15. 5. 2012. Архивирано из оригинала 2012-12-09. г. Приступљено 2012-12-09. 
  6. ^ а б R. De Bruyn, ‘Oude sloten op deurtjes in het Liers begijnhof’, in: 't land van Ryen jaargang 17, aflevering 3–4, 1967, p. 158, article in Dutch
  7. ^ а б Echtpaar schrijft eerste boek sinds twintig jaar over Liers begijnhof nieuwsblad.be, Chris van Rompaey, 17 april 2018, article in Dutch
  8. ^ Dictionary, Lexicon of locks and keys historicallocks.com
  9. ^ United States patent keyhole guide for locks and method of using the same patentimages, Eugene Toussant, 1990
  10. ^ V-Lock Helps Drunks Get Home to Bed wired.com, Charlie Sorrel, 5 April 2010
  11. ^ Abreha, Kaleb G.; Kassa, Woubet; Lartey, Emmanuel K. K.; Mengistae, Taye A.; Zeufack, Albert G. (2021-12-18). Industrialization in Sub-Saharan Africa: Seizing Opportunities in Global Value Chains (на језику: енглески). World Bank Publications. ISBN 978-1-4648-1721-2. 
  12. ^ а б Chatwood, Arthur Brunel (1911). „Lock”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 16 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 841—844. 
  13. ^ Pulford, Graham W. (2007). High-Security Mechanical Locks : An Encyclopedic ReferenceСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Elsevier. стр. 317. ISBN 978-0-7506-8437-8. 
  14. ^ Ullyett, Kenneth (27. 7. 1963). „Crime out of hand”. M. Joseph — преко Google Books. 
  15. ^ „The Architect and Building News”. 27. 7. 1922 — преко Google Books. 
  16. ^ „Keeping Track”. Canadian National Railways. 27. 7. 1960 — преко Google Books. 
  17. ^ Tobias, Marc Weber (2000). LOCKS, SAFES, AND SECURITY: An International Police Reference Two Volumes (2nd изд.). Charles C Thomas Publisher. ISBN 9780398083304 — преко Google Books. 
  18. ^ „Lock Making: Chubb & Son's Lock & Safe Co Ltd”. Wolverhampton City Council. 2005. Архивирано из оригинала 10. 01. 2016. г. Приступљено 16. 11. 2006. 
  19. ^ Roper, C. A.; Phillips, Bill (2001). The Complete Book of Locks and Locksmithing. McGraw-Hill Publishing. ISBN 0-07-137494-9. 
  20. ^ The Complete Book of Home, Site, and Office Security: Selecting, Installing, and Troubleshooting Systems and Devices. McGraw-Hill Professional. 2006. стр. 11. ISBN 9780071467445. Архивирано из оригинала 2016-11-21. г. 
  21. ^ The Geek Atlas: 128 Places Where Science and Technology Come Alive. O'Reilly Media, Inc. 2009. стр. 445. ISBN 9780596555627. Архивирано из оригинала 2016-05-01. г. 
  22. ^ „Inventor of the Week Archive”. Massachusetts Institute of Technology. Архивирано из оригинала 2013-05-29. г. 
  23. ^ Gove, Philip Babcock, ур. (1981). „keyhole”. Webster's Third New International Dictionary of English Language. Merriam-Webster Inc. стр. 1239. 
  24. ^ Fox-Davies, Arthur Charles (1909). A Complete Guide to Heraldry. New York: Dodge Publishing. стр. 291. ISBN 0-517-26643-1. LCCN 09023803 — преко Internet Archive. 
  25. ^ Seyffert, Oskar (1901). A Dictionary of Classical Antiquities: Mythology, Religion, Literature and Art (6 изд.). Swan Sonnenschein and Co. стр. 271. Приступљено 2022-01-01. 
  26. ^ Meital, Y.; Rayman, P. (2017). Recognition as Key for Reconciliation: Israel, Palestine, and Beyond. Social, Economic and Political Studies of the Middle East and Asia. Brill. ISBN 978-90-04-35580-4. Архивирано из оригинала 2023-11-10. г. Приступљено 2023-04-06. „Michal concedes the fact that Israelis do the same thing to the memory of the Nakba when saying "it was in 1948, enough talking about the past, let's talk about the future." When the Palestinians come with their keys [the Palestinian symbol of their lost homes], she says, "it's the same thing, it's a memory still burning in the hearts of families” 
  27. ^ Fisk, Robert (2018-06-28). „'I spoke to Palestinians who still hold the keys to homes they fled decades ago – many are still determined to return'”. The Independent. Архивирано из оригинала 2023-05-01. г. Приступљено 2023-04-06. „Keys must always be the symbol of the Palestinian “Nakba” – the “disaster” – the final, fateful, terrible last turning in the lock of those front doors as 750,000 Arab men, women and children fled or were thrown out of their homes in what was to become the state of Israel in 1947 and 1948.” 
  28. ^ Feldman, llana. 2008. Refusing Invisibility: Documentation and Memorialization in Palestinian Refugee Claims Архивирано 2023-04-11 на сајту Wayback Machine, Journal of Refugee Studies 21 (4): 4, page 503: "Anyone familiar with Palestinian visibility practices will certainly be aware of the importance of certain central objects within this field. Many refugees still have the keys to their houses in Palestine. Keeping these keys, and showing them to visitors and researchers, is part of a hope for return and a claim to these properties. Given this widespread practice, these keys, with their distinctive old-fashioned look, have also become symbols of refugee commitment to Palestine. At demonstrations in support of Palestinians one can often find people carrying enlarged replicas of these keys—in the process transforming individual objects into collective symbols."
  29. ^ The Peninsula Newspaper (2016-05-16). „'Largest Key' dedicated to refugees around the world”. The Peninsula Qatar. Архивирано из оригинала 2023-05-01. г. Приступљено 2023-04-06. „The gigantic key, dedicated to all the refugees around the world, was unveiled in a spectacular show at the Katara Amphitheatre last night featuring Palestinian Arab Idol winner Mohammed Assaf. “This key symbol for all the refugees in the world. We want to set a Guinness World Record to say that it is the right of these refugees to return back home. Actually this is linked particularly to Palestinian refugees."... Around 4,000 people filled the Katara Amphitheatre to witness the unveiling of the enormous key and enjoy the concert highlighted by the performance of the young Palestinian singer who is the first United Nations Relief and Works Agency regional youth ambassador for Palestine refugees.” 
  30. ^ „The Largest Key in The World”. Ard Canaan Restaurant. 2016-12-08. Архивирано из оригинала 2023-05-01. г. Приступљено 2023-04-06. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Кључ на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кључ_(предмет)&oldid=28477754”