Пређи на садржај

Луј III Слепи

С Википедије, слободне енциклопедије
Луј III
Лични подаци
Датум рођењаоко 880.
Место рођењаОтен, Прованса
Датум смрти28. јун 928.
Место смртиВјен, Прованса
Породица
СупружникАна, ћерка Лава VI Мудрог, Аделаида
ПотомствоCharles Constantine of Vienne
РодитељиБосо Провансалски
Ерменгарда Италијанска
ДинастијаBosonids
цар Светог римског царства
Период901–905
ПретходникАрнулф Карантински
НаследникБеренгар Фурлански
Краљ Италије
Период900–905
ПретходникАрнулф Карантински
НаследникБеренгар Фурлански
краљ Провансе
Период887–928
ПретходникБосо Провансалски
НаследникИго од Италије

Луј III Слепи (око 880—28. јун 928) је био краљ Провансе (од 887), краљ Италије (од 900) и цар Светог римског царства (од 901. до 905).

Биографија

[уреди | уреди извор]

Лујев отац био је Босо, краљ Провансе. Мајка му је била Ерменгарда Италијанска, ћерка Луја II. На престолу Провансе наследио је свога оца 887. године. Пошто је тада био малолетан, регентску функцију вршили су Арнулф Карантински и Карло III. Након Арнулфове смрти, италијански племићи понудили су Лују италијанску круну ако зарати са краљем Беренгаром. Луј је пристао и 901. године победоносно ушао у Рим. Папа га је крунисао за цара. Међутим, Беренгар му је годину дана након крунисања нанео пораз и заробио га. У замену за слободу тражио је обећање да се Луј више неће враћати у Италију. Луј се склонио у Провансу одакле је, након две године, поново напао Беренгара. Међутим, поново је доживео пораз код Вероне и пао у заробљеништво. Беренгар му овога пута није веровао већ га је пре ослобађања ослепео. Луј се повукао у Провансу где је провео остатак живота.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Bivin of Gorze
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Босо Провансалски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Луј III Слепи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Луј II од Италије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ерменгарда Италијанска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
  • Средњовековно доба повијесног развитка 1, Мирослав Брант, Библиотека повијести, Загреб, 1980. година