Пређи на садржај

Малешевци (Угљевик)

Координате: 44° 41′ 01″ С; 18° 55′ 41″ И / 44.6836197° С; 18.9279958° И / 44.6836197; 18.9279958
С Википедије, слободне енциклопедије
Малешевци
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаУгљевик
Становништво
 — 2013.Пад 421
Географске карактеристике
Координате44° 41′ 01″ С; 18° 55′ 41″ И / 44.6836197° С; 18.9279958° И / 44.6836197; 18.9279958
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Малешевци на карти Босне и Херцеговине
Малешевци
Малешевци
Малешевци на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број055

Малешевци су насељено мјесто у општини Угљевик, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Малешевци укупно је пописан 421 становник.

Географија

[уреди | уреди извор]

Малешевци су релативно мало село у саставу општине Угљевик, на лијевој обали рјечице Јање, а на магистралном путу Бијељина―Тузла. Граниче се са Богутовим селом, Тобутом, Пушковцем, Тутњевцем и Горњим Забрђем. Засеоци су Жабари, Горња Махала и Поточари.

Не постоје писани трагови о настанку имена села, а разна усмена предања о вези са средњовјековним племеном Малешевци које потиче из источне Херцеговине нису утемељена, као што се ни легенда о том племену не може научно доказати. Постоје и усмене приче о браћи Богуту и Малешу, који су бјежећи од турског прогона, доселили из источне Херцеговине и један је крчио шуму и настанио се на простору данашњег Богутова села, а други на простору данашњих Малешеваца.

Црква посвећена Светом владики Николају Охридском и Жичком изграђена је 2022. године. Стара зграда основне школе изграђена је од клесаног камена, након Другог свјетског рата, а нова четвороразредна школа почетком овог вијека.

Презимена која се налазе у Малешевцима су Василићи, Драгићи, Ђокићи, Зарићи, Јевтићи, Јовићи, Крсмановићи, Лазићи, Максимовићи, Милутиновићи, Мирковићи, Митровићи, Николићи, Перићи, Петровићи, Поповићи, Радовановићи, Рикићи, Савићи, Седларевићи и Трифковићи.

Историја

[уреди | уреди извор]

У току Другог свјетског рата, 28. новембра 1942. године у овом селу одиграла се једна од кључних битака између партизана и четника. Сукоб је у историографији остао забиљежен као „Битка на Малешевцима“. Побједа партизана у овој бици трајно је одредила даљи однос снага у сјевероисточној Босни.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 1991. године, мјесто је имало 602 становника.

Нациооналност[1] 1991. 1981. 1971.
Срби 593 532 589
Хрвати 1 1
Југословени 1 15
Црногорци 4 4
остали 7 5
Укупно 602 557 593

Према последњем попису становништва из 1991. године, Малешевци су имали укупно 602 становника, од чега 593 Срба, 1 Хрват, 1 Југословен и 7 се изјаснило као остали или неопредељени. (Извор података: Статистички билтен бр. 234, издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево 1991. год).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]