Тутњевац (Угљевик)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тутњевац
Tutnjevac-Crkva.jpg
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаУгљевик
Становништво
 — 2013.1492
Географске карактеристике
Координате44°43′04″ СГШ; 18°55′57″ ИГД / 44.7178° СГШ; 18.9325° ИГД / 44.7178; 18.9325Координате: 44°43′04″ СГШ; 18°55′57″ ИГД / 44.7178° СГШ; 18.9325° ИГД / 44.7178; 18.9325
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Тутњевац на мапи Босне и Херцеговине
Тутњевац
Тутњевац
Тутњевац на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број055 ( 799 )

Тутњевац је насељено мјесто у општини Угљевик, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1492 становника.

Географија[уреди]

Тутњевац се налази на сјеверним обронцима Мајевице, те доминира брдски рељеф. Село се граничи на истоку са Забрђем и Коренитом, на југу са Малешевцима, селима општине Угљевик, на западу са Пушковцем и Корајoм а на сјеверу са Бобетиним Брдом, селима општине Лопаре.

Мјесто заузима 16,61 км2, подијељених у пет засеока: Митровићи, Лакићи, Читлук, Крстићи и Шешлићи.

Кроз мјесто пролази регионални пут Р459 Пушковац-Забрђе, локални путеви ка Бобетином Брду, Коренити и Малешевцима и још 30 км некатегорисаних путева.

Средишњим дијелом територије села, у правцу југ-сјевер протиче Крива ријека (алт. Пушковачка/Тутњевачка, Бијели поток), у коју се, западно од Бојића брда, у засеоку Читлук, улива Трначки поток чинећи ријеку Гњицу. На истоку села налазе се извори мањих водотока Црвене, Бијеле и Црне Буковице. Све ријеке и потоци Тутњевца припадају Савском поријечју.

Највећи врх територије села је Лазића брдо (312 м), у засеоку Митровићи. Надморске висине неких тутњевачких топонима и кота: Чардачић - 259 м/, з. Лакићи - 238 м, Бојића брдо - 225 м, з.Шешлићи - 198 м, Црква покрова пресвете Богородице - 181 м, з. Крстићи - 177 м.[1]

Спорт[уреди]

Тутњевац је сједиште фудбалског клуба Стријелац.

Историја[уреди]

На подручју Тутњевца су пронађена три археолошка локалитета, која датирају из времена Старог Рима. Такође се налазе два споменика на Јовановића брду познатијем као "Ђурин Штаб" подигнут Четницима и Партизанима.

Становништво[уреди]

Националност[2] 1991. 1981. 1971.
Срби 1.469 (98,45%) 1.548 (99,35%) 1.595 (99,50%)
Хрвати 3 (0,20%) 0 0
Муслимани [a] 1 (0,06%) 0 4 (0,24%)
Југословени 16 (1,07%) 10 (0,64%) 0
остали и непознато 3 (0,20%) 0 4 (0,24%)
Укупно 1.492 1.558 1.603
  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Војногеографски институт: топографска карта, размјер 1:50000; Лист "Тузла 4", садржај према стању из 1981, Друго издање, штампано 1982. године
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  • интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160226134632/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Спољашње везе[уреди]