Манастир Нови Стјеник

Манастир Нови Стјеник
Манастир Нови Стјеник
Основни подаци
Јурисдикција	Српска истински; православна црква
Оснивање	2004.
Управник	Игуманија Ефросинија; (Николић)
Посвећен	Рођењу Светог Јована Крститеља
Локација
Место	Злот код Бора.
Држава	Србија
Координате	44° 1′ 20″ N 21° 50′ 8″ E / 44.02222° С; 21.83556° И
	Манастир Нови Стјеник Манастир Нови Стјеник на карти Србије

Манастир Нови Стјеник је православни зилотски манастир на Кучајским планинама подно Микуљског камена, у близини села Злот код града Бора.

Манастирски комплекс се налази у најненасељенијем делу Србије у Кучајским планинама где до првог насељеног места има око 30 километара.

Манастир је основан 2004. године, после истеривања монашког сестринства (2003. год.) из манастира Стјеник код села Бањица, надомак Чачка. Наиме, монашко сестринство на челу са игуманијом Ефросинијом Николић успротивило се екуменистичком^[1] курсу епископата Српске православне цркве због чега су под оптужбом непослушања епископату и црквеног раскола, истеране из манастира.

Име новооснованог манастира је дато као знак сећања на првобитни манастир уз додати префикс "нови".

Градња манастирског комплекса Нови Стјеник је започета 2005. године. Манастир је посвећен рођењу Светог Јована Крститеља, чине га храм Светог Јована Крститеља, сестринство манастира, сестрински дом, гостинске одаје, испосница под стенама и економске зграде.

У Манастиру се чувају честице моштију Светог Јована Крститеља и других светитеља, а Новостјеничка иконописачка радионица израђује иконе по древној византијској техници.

Манастирске славе су:

Јовандан, Рођење Светог Јована Претече – 24. јун (7. јул по грађанском календару) – Храмовна слава главног манастирског храма - главна манастирска слава.
Новопреподобномученик ђакон Авакум Српски – 17. децембар (30. децембар по грађанском календару) – Слава манастирске зимске капеле.
Преподобна Ефросинија Александријска – 25. септембар (8. октобар по грађанском календару) – Имендан настојатељнице мати Ефросиније, уједно и сећање на прогнање из манастира Стјеник.(http://stjenichanka.blogspot.com/p/blog-page_04.html)

Манастир није у саставу Патријаршије СПЦ, већ је издвојен и припада Српској Истински Православној Цркви (СИПЦ), и налази се под архијерејским старањем Његовог Преосвештенства Владике Акакија, епископа Утешитељевског.

Главни разлог спорења су разлике у поимању екуменизма која се по Српској Истински Православној Цркви у СПЦ активно већ деценијама спроводи потпуно јавно и речју и делом.

За Српску православну цркву (СПЦ) припадници Српске Истински Православне Цркве (СИПЦ) односно зилоти или ревнитељи (доследни, непоколебљиви) су отпадници од цркве, док они тврде да је СПЦ, пристајући на екуменизам и реформе календара, напустила изворну догму о једној светој и саборној апостолској цркви.

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Манастир Нови Стјеник
Икона Светог Јована Крститеља
Улаз у храм Нови Стјеник
Сестрински конак
Прочеље храма
Монахиња испред храма
Микуљске стене
Манастирско двориште
Комплекс манастира
Келија подно Микуља
Келија Јована Богослова
Иконостас манастира
Иконе
Зачеље храма
Гостински конак

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Овај чланак везан за православље је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

^ Екуменизам је концепт религиозног глобализма који се заснива на једнакости свих религија помоћу одбацивања ексклузивитета истине. Екуменизам полази од становиштва да све религије верују у једног бога, свака на свој начин и да се до спознаје божанске истина долази међусобним прожимањем и признањем као разних путева ка богу. Отац Јустин Поповић је екуменизам назвао свејерес, тј. најновија јерес састављена од свих старих и нових јереси.

[1] Екуменизам је концепт религиозног глобализма који се заснива на једнакости свих религија помоћу одбацивања ексклузивитета истине. Екуменизам полази од становиштва да све религије верују у једног бога, свака на свој начин и да се до спознаје божанске истина долази међусобним прожимањем и признањем као разних путева ка богу. Отац Јустин Поповић је екуменизам назвао свејерес, тј. најновија јерес састављена од свих старих и нових јереси.

[1]