Медгар Еверс

С Википедије, слободне енциклопедије
Медгар Еверс
Датум рођења(1925-07-02)2. јул 1925.
Место рођењаДекејтур
 САД
Датум смрти12. јун 1963.(1963-06-12) (37 год.)
Место смртиЏексон
 САД
Узрок смртиПолитички мотивисан атентат.
ЗанимањеБорац за грађанска права, државни теренски секретар
Деца3

Медгар Вајли Еверс (2. јул 1925 - 12. јун 1963) био је амерички активиста за грађанска права у Мисисипију, државни теренски секретар за НААЦП и ветеран из Другог светског рата који је служио у Војсци Сједињених Држава. Радио је на томе да укине сегрегацију на Универзитету у Мисисипију, да оконча сегрегацију јавних објеката и прошири могућности за Афроамериканце, што је подразумевало и спровођење гласачких права.

Биографија[уреди | уреди извор]

Еверс је рођен 2. јула 1925. године у Декејтуру у држави Мисисипи, треће од петоро деце (укључујући старијег брата Чарлса Еверса) Џеси (Рајт) и Џејмса Еверса. Породица је обухватала Џесијево двоје деце из претходног брака.[1][2] Породица Еверс поседовала је малу фарму, а Џејмс је такође радио у пилани.[3] Еверс и његова браћа и сестре ходали су 19 километара дневно да би похађали одвојене школе; на крају је Медгар стекао диплому средње школе.[4]

Еверс је служио у војсци Сједињених Држава током Другог светског рата од 1943. до 1945. Послат је у Европу, где се борио у бици за Нормандију јуна 1944. По завршетку рата, Еверс је часно отпуштен као водник.[5]

Секретар морнарице часни Реј Мабус, бивши гувернер Мисисипија, почаствован је да објави да је брод за муницију са сувим теретом назван по лидеру грађанских права Медгару Еверсу.

1948. године Еверс се уписао на Пољопривредно-механички колеџ Алкорн[6] (историјски црни колеџ, данас Државни универзитет Алкорн), смер пословна администрација.[7] Такође се такмичио у дебатним, фудбалским и стазама, певао у хору и био председник млађе класе.[8] Дипломирао је уметност 1952.[9]

Дана 24. децембра 1951. оженио се школском колегицом Мирли Бисли.[10] Заједно су имали троје деце: Дарел Кениата, Рина Денис и Џејмс Ван Дајк Еверс.[11]

Активизам[уреди | уреди извор]

Пар се преселио у Моунд Бајо, Мисисипи, град који су развили Афроамериканци, где је Еверс постао продавач компаније за узајамно животно осигурање Магнолија Т. Р. М. Ховарда.[12] Еверс је такође био председник Регионалног савета црначког вођства (РЦНЛ), који је почео да организује акције за грађанска права;[13] Еверс је помогао у организовању бојкота бензинских пумпи РЦНЛ-а који је црнцима негирао употребу тоалет станица.[14] Еверс и његов брат Чарлс присуствовали су годишњим конференцијама РЦНЛ-а у Моунд Бајоу између 1952. и 1954. године, које су привукле публику од 10.000 људи и више.[15]

1954. године, након одлуке Врховног суда САД да су одвојене јавне школе неуставне, Еверс се пријавио на правни факултет Универзитета у Мисисипију, који је подржала држава, али је његова пријава одбијена због његове расе.[16] Пријаву је поднео као део тест случаја од стране НААЦП.[17]

Дана 24. новембра 1954. године,[18] Еверс је именован за првог теренског секретара НААЦП-а за Мисисипи. На овом положају је помагао у организовању бојкота и успостављању нових локалних поглавља НААЦП. Био је умешан у напоре Џејмса Мередита да се упише на Универзитет у Мисисипију почетком 1960-их.[17]

Еверс је такође подстакао др. Џилберта Мејсона старијег у његовом организовању Biloxi wade-ins 1959. до 1963. године, протестујући против сегрегације градских јавних плажа на обали залива Мисисипи.[19] Еверс је спроводио акције помоћи интеграцији Џексонових аутобуса у приватном власништву и покушавао је интегрирати јавне паркове. Водио је акције за регистрацију бирача, а бојкоте је користио за интеграцију школа округа Лик и државног сајма у Мисисипију.[6]

Еверсово вођство за грађанска права, заједно са истражним радом, учинило га је метом белих супремациста. Након одлуке Brown v. Board of Education, локални белци основали су Савет белих грађана у Мисисипију, а покренута су и бројна локална поглавља, како би се одупрли интеграцији школа и осталих установа. У недељама пре него што је Еверс убијен, наишао је на нови ниво непријатељства. Његове јавне истраге линча над чикашким тинејџером Еметом Тилом у Мисисипију 1955. године и његова гласна подршка Клајд Кенарду учиниле су га истакнутим црначким вођом. Затим је 28. маја 1963. године Молотовљев коктел бачен на надстрешницу његовог дома.[20] Седмог јуна 1963. године Еверса је замало срушио аутомобил након што је изашао из канцеларије НААЦП у Џексону у држави Мисисипи.[12]

Атентат[уреди | уреди извор]

Медгар Еверс је живео под сталном претњом смрћу. У Џексону и његовим предграђима било је присутно велико становништво беле супремације и Кју Клукс Клана. Ризик је био толико висок да су Еверс и његова супруга Мирли пре његове смрти обучили децу о томе шта треба радити у случају пуцњаве, бомбардовања или друге врсте напада на њихове животе.[21] Еверс, кога су кући редовно пратила најмање два аутомобила ФБИ-ја и један полицијски аутомобил, стигао је у његову кућу без пратње. Ниједна његова уобичајена заштита није била присутна из разлога које нису навели ФБИ, ни локална полиција. Постоје спекулације да су многи припадници полицијских снага у то време били припадници Клана.[22]

У рано јутро у среду, 12. јуна 1963. године, само неколико сати након обраћања председника Џона Ф. Кенедија на националној телевизији о грађанским правима, Еверс се зауставио на његовом прилазу након повратка са састанка са адвокатима НААЦП. Еверсова породица се тог дана бринула за његову сигурност, а сам Еверс упозорио је супругу да се осећа у већој опасности него обично. Када је стигао кући, Еверсова породица га је чекала и његова деца су узвикнула његовој жени Мирли да је стигао.[23] Излазећи из аутомобила и носећи НААЦП мајице на којима је писало „Џим Кроу мора отићи“, Еверс је погођен у леђа метком из пушке Енфилд 1917; метак му је прошао кроз срце. Првобитно бачен на земљу од снаге метка, Еверс је устао и затетурао 10 метара, пре него што се срушио испред његових улазних врата. Његова супруга Мирли је била прва која га је пронашла.[23] Пребачен је у локалну болницу у Џексону, где му је у почетку одбијен улазак због расе. Његова породица је објаснила ко је он и он је примљен; умро је у болници 50 минута касније. Имао је само 37 година.[20] Еверс је био први Афроамериканац који је примљен у потпуно белу болницу у Мисисипију. Уступила је жалост на националном нивоу, а Еверс је сахрањен 19. јуна на националном гробљу Арлингтон, где је добио пуне војне почасти пред гомилом од више од 3.000 људи.[13]

Након убиства Еверса, процењује се да је 5.000 људи кренуло од масонског храма у улици Линч до погребног завода Колинс у улици Норт Фариш у Џексону. Поворку су предводили Ален Џонсон, велечасни Мартин Лутер Кинг Јр. и други лидери грађанских права.[24] Полиција у Мисисипију дошла је припремљена са заштитном опремом и пушкама у случају да протести постану насилни. Иако су напетости у почетку биле велике у застоју између полиције и учесника марша, како у Џексону, тако и у многим сличним маршевима широм државе, лидери покрета задржали су ненасиље међу својим следбеницима.[22]

Суђења[уреди | уреди извор]

Гроб Медгара Еверса на националном гробљу Арлингтон, 2007. године

Дана 21. јуна 1963. године, Бајрон Де Ла Беквит, продавац ђубрива и члан Грађанског савета (а касније и Ку Клук Клана), ухапшен је због убиства Еверса.[25] Окружни тужилац и будући гувернер Бил Валер правно је гонио Де Ла Беквита. Потпуно бела порота у фебруару и априлу 1964.[26] зашли су у кривицу Де Ла Беквита, али нису успели да донесу пресуду. У то време, већина црнаца била је обесправљена због устава Мисисипија и праксе регистрације бирача; то је значило да су такође искључени из пороте која је извучена из групе регистрованих бирача.

Мирли Еверс није одустала од борбе за осуду убице свог супруга. Чекала је док у округу не буде именован нови судија који ће њен случај против Де Ла Беквита вратити у судницу.[23] 1994. године држава је гонила Де Ла Беквита на основу нових доказа. Боби ДеЛаугтер је био тужилац. Током суђења, тело Еверса је ексхумирано ради обдукције.[27] Де Ла Беквит је осуђен за убиство 5. фебруара 1994. године, након што је већи део три деценије након убиства живео као слободан човек. (Био је у затвору од 1977. до 1980. по одвојеним оптужбама: завера за убиство А. И. Ботника.) 1997.[28] Де Ла Беквит се жалио на своју осуђујућу пресуду у случају Еверс, али је Врховни суд у Мисисипију то потврдио. Умро је у 80. години у затвору 21. јануара 2001.[29][30]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Еверса су меморијализовали водећи Мисисипи и национални аутори, црни и бели: Џејмс Болдвин, Маргарет Валкер, Еудора Велти и Ен Муди.[31] 1963. године Еверса је НААЦП постхумно одликовао Спингарновом медаљом.[31] 1969. године у Бруклину у држави Њујорк, као део Градског универзитета у Њујорку, основан је Медгар Еверс Колеџ.

Еверсова удовица Мирли Еверс написала је књигу For Us, the Living with William Peters, 1967. 1983. године, према тој књизи је снимљен телевизијски филм. Прослављајући Еверсов живот и каријеру, у њему су глумили Ховард Ролинс Јр. и Ирен Кара као Медгар и Мирли Еверс, емитирајући се на ПБС. Филм је добио награду Удружења писаца Америке за најбољу адаптирану драму.[32]

Статуа у част борцу за грађанска права, Медгару Еверсу, код Medgar Evers Boulevard Library.

Његова удовица Мирли Еверс постала је запажена активисткиња сама по себи, на крају је служила као национални председавајући НААЦП. Мирли је такође основала Институт Медгар Еверс 1998. године, са почетним циљем да сачува и унапреди наслеђе животног дела Медгара Еверса. Предвиђајући обележавање 50. годишњице атентата на Медгара Еверса и признајући међународну лидерску улогу Мирли Еверс, управни одбор Института променио је име организације у Медгар и Мирли Еверс институт.

У јуну 2013. године, статуа Еверса постављена је на његовој алма матер, Државном универзитету Алкорн, у знак сећања на 50. годишњицу његове смрти. Алумни и гости из целог света окупили су се да препознају његов допринос америчком друштву.

Еверсова удовица, Мирли Еверс-Вилијамс, говорила је о његовом доприносу унапређењу грађанских права:[33]

Медгар је био човек који никада није желео обожавање, који никада није желео да буде у центру пажње. Био је човек који је видео посао који је требало обавити и одазвао се позиву и борби за слободу, достојанство и правду не само за свој народ већ и за све људе.

Као херој слободе идентификован је у пројекту The My Hero Project.[34]

2017. године кућа Медгар и Мирли Еверс именована је националном историјском знаменитошћу.[35] Две године касније, 2019. године, ово место је проглашено националним спомеником.

У популарној култури[уреди | уреди извор]

Музика[уреди | уреди извор]

Музичар Боб Дилан написао је своју песму Only a Pawn in Their Game о атентату 2. јула 1963, на дан који би Еверсу био 38. рођендан. Нина Симон је написала и отпевала Mississippi Goddam о случају Еверс. Фил Окс се на Еверса осврнуо у песми Love Me, I'm a Liberal и написао песме и Too Many Martyrs (такође насловљену The Ballad of Medgar Evers) као одговор на убиство. Метју Џонс и студентски ненасилни координациони одбор Фридом Сингерс снимили су верзију потоње песме.[36]

Есеји и књиге[уреди | уреди извор]

Кратка прича Еудоре Велти, Where Is the Voice Coming From?, У којој је говорник замишљени атентатор на Медгар Еверс, објављена је у часопису The New Yorker у јулу 1963.[37]

Адвокат Роберт ДеЛаугтер написао је наративни чланак под насловом "Mississippi Justice" објављен у Reader's Digest о својим искуствима као државни тужилац у суђењу за убиство. Овом извештају је додао у књизи Never Too Late: A Prosecutor's Story of Justice in the Medgar Evers Case (2001).[38]

Филм[уреди | уреди извор]

Еверса је Ховард Ролинс приказао у телевизијском филму For Us the Living: The Medgar Evers Story 1983. године.[39]

Филм Ghosts of Mississippi (1996), који је режирао Роб Рејнер, истражује суђење Де Ла Беквиту 1994. године у којем је тужилац ДеЛаугтер из окружног тужилаштва округа Хиндс осигурао осуђујућу пресуду на државном суду. Беквита и ДеЛаугтера глумили су Џејмс Вудс, односно Алек Болдвин; Вупи Голдберг је глумила Мирли Еверс. Еверса је тумачио Џејмс Пикенс јуниор. Филм је заснован на истоименој књизи.[40]

У документарном филму I Am Not Your Negro (2016), Еверс је један од тројице црначких активиста (друга двојица су Мартин Лутер Кинг Јр. и Малколм Икс) који су у фокусу реминисценција аутора Џејмса Болдвина. Болдвин износи околности и своју реакцију на Еверсово убиство.[41]

У филму The Help, из 2011. године, на телевизији се приказује снимак Медгар Еверса који говори за грађанска права, брзо праћен вестима о његовом атентату и увидом у чланак његове удовице објављен у часопису Life.[42]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tolly, Victor. „James Charles Evers (1922-2020)” (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-04. 
  2. ^ „Medgar W. Evers – Civil Rights Activist | The Medgar Wiley Evers – Memorial Dedication – Alcorn State University”. web.archive.org. 2013-06-11. Архивирано из оригинала 11. 06. 2013. г. Приступљено 2021-01-04. 
  3. ^ Williams, Reggie (July 2, 2005). "Remembering Medgar". Afro King - American Red Star. p. A1.
  4. ^ „Medgar Wiley Evers”. The MY HERO Project. Приступљено 2021-01-04. 
  5. ^ Evers-Williams, Myrlie; Marable, Manning (2005). The Autobiography of Medgar Evers: A Hero's Life and Legacy Revealed Through His Writings, Letters and Speeches. New York City: Basic Civitas Books. ISBN 0-465-02177-8. 
  6. ^ а б Arroyo, Elizabeth (2006). „Medgar Evers”. Ур.: Palmer, Colin A. Encyclopedia of African-American Culture and History (2nd изд.). London, England: Macmillan. стр. 738. ISBN 978-0028658162. 
  7. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 05. 10. 2017. г. Приступљено 04. 01. 2021. 
  8. ^ Padgett, John B. (2008). "Medgar Evers". The Mississippi Writers Page. Olive Branch, Mississippi: University of Mississippi. Приступљено 4. 1. 2021. године.
  9. ^ "EVERS, MEDGAR (2 JULY 1925 - 12 JUNE 1963), CIVIL RIGHTS ACTIVIST, WAS..." Cambridge, Massachusetts: Harvard University.
  10. ^ http://thomas.loc.gov/cgi-bin/query/z?c108:S.CON.RES.51[мртва веза]: Приступљено 4. 1. 2021. године.
  11. ^ Cardon, Dustin (January 21, 2013). "Myrlie Evers-Williams". Jackson Free Press. Jackson, Mississippi: Association of Alternative Newsweeklies.
  12. ^ а б National Association for the Advancement of Colored People (June 24, 2013). "NAACP HISTORY: MEDGAR EVERS". naacp.org. Приступљено 4. 1. 2021. године.
  13. ^ а б Wesleyan University (June 24, 2013). "Medgar Evers: July 2, 1925-June 12, 1963" (PDF). wesleyan.edu.
  14. ^ Hinton, Hayden Lee (2010). America Taken Hostage. стр. 121. ISBN 978-1438985800. 
  15. ^ Beito, David T.; Royster Beito, Linda (2018). T.R.M. Howard: Doctor, Entrepreneur, Civil Rights Pioneer. Oakland, California: Independent Institute. стр. 88—93. ISBN 978-1598133127. 
  16. ^ Ribeiro, Myra (2001). The Assassination of Medgar Evers. The Rosen Publishing Group. стр. 16. ISBN 978-0-8239-3544-4. 
  17. ^ а б Brown, Nikki L. M.; Stentiford, Barry M. (2008). The Jim Crow Encyclopedia: Greenwood Milestones in African American History. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. стр. 277—78. ISBN 978-0-313-34181-6. 
  18. ^ Wynne, Ben (2011). Black America: A State-By-State Historical Encyclopedia. p. 436.
  19. ^ Randall, Dorian (June 17, 2013). Medgar Evers: Direct Action. Archived from the original on January 21, 2014. Приступљено 4. 1. 2021. године.
  20. ^ а б „Text - H.Res.1022 - 111th Congress (2009-2010): Honoring the life and sacrifice of Medgar Evers and congratulating the United States Navy for naming a supply ship after Medgar Evers.”. www.congress.gov. 2010-02-18. Приступљено 2021-01-04. 
  21. ^ Bates, Karen Grigsby. "Trials & Transformation: Myrlie Evers' 30-Year Fight to Convict Medgar's Accused Killer", Emerge 02 1994: 35. Приступљено 5. 1. 2021. године.
  22. ^ а б Moody, Anne (1976). Coming of Age in Mississippi: The Classic Autobiography of Growing Up Poor and Black in the Rural South. New York City: Dell Publishing. ISBN 978-0440314882. 
  23. ^ а б в Bates, Karen Grigsby. "Trials & Transformation: Myrlie Evers' 30-Year Fight to Convict Medgar's Accused Killer", Emerge 02 1994: 35. ProQuest. Web. 27 May 2017
  24. ^ Orejel, Keith (Winter–Spring 2012). "The Federal Government's Response to Medgar Evers's Funeral". Southern Quarterly. Hattiesburg, Mississippi: University of Southern Mississippi. 49 (2/3): 37–54..
  25. ^ Dufresne, Marcel (October 1991). "Exposing the Secrets of Mississippi Racism". American Journalism Review. College Park, Maryland: Philip Merrill College of Journalism. Приступљено 5. 1. 2021. године.
  26. ^ "White Supremacist Indicted for Third Time in Shooting Death of Medgar Evers". Jet. 79 (12). January 7, 1991.
  27. ^ Baden, M. M. (2006). „Time of Death and Changes after Death. Part 4: Exhumation”. Ур.: Spitz, W.U.; Spitz, D.J. Spitz and Fisher's Medicolegal Investigation of Death. Guideline for the Application of Pathology to Crime Investigations (4th изд.). Springfield, Illinois: Charles C. Thomas. стр. 174–83. ISBN 978-0398075446. 
  28. ^ Batten, Donna (2010). Gale Encyclopedia of American Law (3rd ed.). p. 266.
  29. ^ "Deliverance." People Weekly Feb 21 1994: 60. ProQuest. Web. 27 May 2017
  30. ^ "Unfinished Business". U.S.News & World Report Jan 24 1994: 14. ProQuest Web. Приступљено 5. 1. 2021. године.
  31. ^ а б Minrose Gwin, "Mourning Medgar: Justice, Aesthetics, and the Local", Southern Spaces, 2008.
  32. ^ "For Us the Living: The Medgar Evers Story". www.allrovi.com. Archived from the original on July 17, 2012. Приступљено 5. 1. 2021. године.
  33. ^ "Medgar Evers honored at Arlington National Cemetery". The Clarion-Ledger. Associated Press. June 5, 2013.
  34. ^ Sina, “Freedom Hero: Medgar Wiley Evers.” The My Hero Project, 2005. Приступљено 5. 1. 2021. године.
  35. ^ "Interior Department Announces 24 New National Historic Landmarks | U.S. Department of the Interior". Doi.gov. 2017-01-11. Приступљено 5. 1. 2021. године.
  36. ^ "NAACP Evers biography". Naacp.org. Archived from the original on October 4, 2013. Приступљено 5. 1. 2021. године.
  37. ^ Eudora Welty, "Where Is The Voice Coming From?", The New Yorker, July 6, 1963.
  38. ^ Delaughter, Bobby (2001). Never Too Late: A Prosecutor's Story of Justice in the Medgar Evers Case. New York: Simon and Schuster. ISBN 9780743223393. 
  39. ^ Kaltenbach, Chris (10 December 1996). "Actor Rollins dies Appreciation: Baltimore native earned acclaim for dramatic film, stage performances". The Baltimore Sun. Приступљено 5. 1. 2021. године.
  40. ^ Vollers, Maryanne (April 1995). Ghosts of Mississippi: the murder of Medgar Evers, the trials of Byron de la Beckwith and the haunting of the new South. Little, Brown. ISBN 978-0-316-91485-7. Приступљено 5. 1. 2021. године.
  41. ^ Young, Deborah (September 20, 2016). "‘I Am Not Your Negro’: Film Review | TIFF 2016". The Hollywood Reporter.
  42. ^ 16 WAPT News Jackson (2012-02-24), Evers On The Help, Приступљено 5. 1. 2021. године.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Медгар_Еверс&oldid=26933686”