Пређи на садржај

Мидхат Фрашери

С Википедије, слободне енциклопедије
Мидхат Фрашери
Мидхат Фрашери, 1920.
Лични подаци
Датум рођења(1880-03-25)25. март 1880.
Место рођењаЈањина, Османско царство
Датум смрти3. октобар 1949.(1949-10-03) (69 год.)
Место смртиЊујорк, САД
Професијафармацеут
Породица
Породица
Политичка каријера
Политичка
странка
Бали Комбетар

Потпис

Мидхат Фрашери (алб. Mid'hat Frashëri; Јањина, 25. март 1880Њујорк, 3. октобар 1949) био је албански дипломата, књижевник и политичар. Син Абдула Фрашерија, једног од најзначајнијих активиста албанског народног препорода 1908. године, учествовао је на Манастирском конгресу.[1] Године 1942. постао је председник албанског фашистичког[2][3][4][5] и антикомунистичког[3][6] покрета Бали Комбетар, који је био на страни сила Осовине током Другог светског рата.[7][8][9][10] Сматра се једним од очева модерног албанског национализма.[11]

Након што је Албанија прогласила независност од Османског царства:

„Албанци су до сада веома мало живели ради себе; њихова активност, њихова крв, њихови таленти су користили њиховим ближњима. Они су све најбоље посветили за добро других. Сада морају да живе и раде за себе, за своју Албанију.”[12]

О албанским комунистима:

Квислинзи који су сарађивали са Титом.”[13]

Додао је да поменути „квислинзи” тиме више нису Албанци, да су заборавили да буду Албанци јер не поштују право гостопримства.[13]

Након што су 1945. године комунисти победили у рату у Албанији, побегао је у јужну Италију. Покушао је да обнови коалицију екстремних антикомунистичких опозиционих снага у Британији и Сједињеним Државама.[14] У августу 1949. изабран је за председника Националног комитета „Слободне Албаније”. Преминуо је 3. октобра 1949. од последица срчаног удара у хотелу Лексингтон на Лексингтон авенији и сахрањен је на гробљу Ферклиф у Њујорку.[14] Његови посмртни остаци су пренети у Тирану у новембру 2018.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Osmani, Tomor (1999). „Historia e alfabetit” [History of the Alphabet]. Udha e shkronjave shqipe [The Pathway of the Albanian Letters] (на језику: албански). стр. 461—496. 
  2. ^ World Peace Council (1951). First Session of the World Peace Council, Berlin, February 21-26, 1951: (Report and Documents) (на језику: енглески). стр. 16. 
  3. ^ а б Rashke, Richard (2013-01-22). Useful Enemies: America's Open-Door Policy for Nazi War Criminals (на језику: енглески). Open Road Media. стр. 214. ISBN 978-1-4804-0159-4. 
  4. ^ Fischer, Bernd Jürgen (1999). Albania at War, 1939-1945 (на језику: енглески). Hurst. стр. 274. ISBN 978-1-85065-531-2. 
  5. ^ Isakovic, Zlatko (2019-05-24). Identity and Security in Former Yugoslavia (на језику: енглески). Routledge. стр. 114. ISBN 978-1-351-73349-6. 
  6. ^ Simpson, Christopher (2014-06-10). Blowback: America's Recruitment of Nazis and Its Destructive Impact on Our Domestic and Foreign Policy (на језику: енглески). Open Road Media. стр. 83. ISBN 978-1-4976-2306-4. 
  7. ^ Ermenji, A. and Frashëri, M. (1944), ‘Manifest i Ballit Kombëtar’, Mid’hat Frashëri: Vepra të zgjedhura, Vol.1, pp.597-609. [as cited in the National Archives, War Office 204/13036].
  8. ^ Frashëri, M. (1944), ‘Shpifni, shpifni, se diçka do të mbetet!: Komunizmi s’ka asnje ndryshim nga fashizmi’, Mid’hat Frashëri: Vepra të zgjedhura, Vol.1, pp.597-609.
  9. ^ Frashëri, M. (1945), ‘Balli Kombëtar i keqkuptuar dhe i keqinterpretuar’ , Mid’hat Frashëri: Vepra të zgjedhura, Vol.1, pp.615-621.
  10. ^ Frashëri, Gjergj (2003). „Tiranë”. Oxford Art Online. Oxford University Press. doi:10.1093/gao/9781884446054.article.t085195. 
  11. ^ Stephanie Schwandner-Sievers, Bernd Jürgen Fischer, Albanian identities: myth and history, C. Hurst & Co. Publishers, 2002, p. 91.
  12. ^ Jacques, Edwin E. (1995). „the Fourteen Successive Ineffective Governments (1912-1925)”. The Albanians: An Ethnic History from Prehistoric Times to the Present (на језику: енглески). стр. 334. 
  13. ^ а б Frances Trix, The Sufi journey of Baba Rexheb, University of Pennsylvania Press, 2009, p. 93.
  14. ^ а б Robert Elsie. „Mid'hat bey Frashëri:The Epirus Question - the Martyrdom of a People”. Архивирано из оригинала 23. 7. 2011. г. Приступљено 18. 6. 2011.