Мидхат Фрашери
Мидхат Фрашери | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 25. март 1880. |
Место рођења | Јањина, Османско царство |
Датум смрти | 3. октобар 1949.69 год.) ( |
Место смрти | Њујорк, САД |
Професија | фармацеут |
Породица | |
Породица |
|
Политичка каријера | |
Политичка странка | Бали Комбетар |
Потпис |
Мидхат Фрашери (алб. Mid'hat Frashëri; Јањина, 25. март 1880 — Њујорк, 3. октобар 1949) био је албански дипломата, књижевник и политичар. Син Абдула Фрашерија, једног од најзначајнијих активиста албанског народног препорода 1908. године, учествовао је на Манастирском конгресу.[1] Године 1942. постао је председник албанског фашистичког[2][3][4][5] и антикомунистичког[3][6] покрета Бали Комбетар, који је био на страни сила Осовине током Другог светског рата.[7][8][9][10] Сматра се једним од очева модерног албанског национализма.[11]
Изјаве
[уреди | уреди извор]Након што је Албанија прогласила независност од Османског царства:
- „Албанци су до сада веома мало живели ради себе; њихова активност, њихова крв, њихови таленти су користили њиховим ближњима. Они су све најбоље посветили за добро других. Сада морају да живе и раде за себе, за своју Албанију.”[12]
Додао је да поменути „квислинзи” тиме више нису Албанци, да су заборавили да буду Албанци јер не поштују право гостопримства.[13]
Смрт
[уреди | уреди извор]Након што су 1945. године комунисти победили у рату у Албанији, побегао је у јужну Италију. Покушао је да обнови коалицију екстремних антикомунистичких опозиционих снага у Британији и Сједињеним Државама.[14] У августу 1949. изабран је за председника Националног комитета „Слободне Албаније”. Преминуо је 3. октобра 1949. од последица срчаног удара у хотелу Лексингтон на Лексингтон авенији и сахрањен је на гробљу Ферклиф у Њујорку.[14] Његови посмртни остаци су пренети у Тирану у новембру 2018.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Osmani, Tomor (1999). „Historia e alfabetit” [History of the Alphabet]. Udha e shkronjave shqipe [The Pathway of the Albanian Letters] (на језику: албански). стр. 461—496.
- ^ World Peace Council (1951). First Session of the World Peace Council, Berlin, February 21-26, 1951: (Report and Documents) (на језику: енглески). стр. 16.
- ^ а б Rashke, Richard (2013-01-22). Useful Enemies: America's Open-Door Policy for Nazi War Criminals (на језику: енглески). Open Road Media. стр. 214. ISBN 978-1-4804-0159-4.
- ^ Fischer, Bernd Jürgen (1999). Albania at War, 1939-1945 (на језику: енглески). Hurst. стр. 274. ISBN 978-1-85065-531-2.
- ^ Isakovic, Zlatko (2019-05-24). Identity and Security in Former Yugoslavia (на језику: енглески). Routledge. стр. 114. ISBN 978-1-351-73349-6.
- ^ Simpson, Christopher (2014-06-10). Blowback: America's Recruitment of Nazis and Its Destructive Impact on Our Domestic and Foreign Policy (на језику: енглески). Open Road Media. стр. 83. ISBN 978-1-4976-2306-4.
- ^ Ermenji, A. and Frashëri, M. (1944), ‘Manifest i Ballit Kombëtar’, Mid’hat Frashëri: Vepra të zgjedhura, Vol.1, pp.597-609. [as cited in the National Archives, War Office 204/13036].
- ^ Frashëri, M. (1944), ‘Shpifni, shpifni, se diçka do të mbetet!: Komunizmi s’ka asnje ndryshim nga fashizmi’, Mid’hat Frashëri: Vepra të zgjedhura, Vol.1, pp.597-609.
- ^ Frashëri, M. (1945), ‘Balli Kombëtar i keqkuptuar dhe i keqinterpretuar’ , Mid’hat Frashëri: Vepra të zgjedhura, Vol.1, pp.615-621.
- ^ Frashëri, Gjergj (2003). „Tiranë”. Oxford Art Online. Oxford University Press. doi:10.1093/gao/9781884446054.article.t085195.
- ^ Stephanie Schwandner-Sievers, Bernd Jürgen Fischer, Albanian identities: myth and history, C. Hurst & Co. Publishers, 2002, p. 91.
- ^ Jacques, Edwin E. (1995). „the Fourteen Successive Ineffective Governments (1912-1925)”. The Albanians: An Ethnic History from Prehistoric Times to the Present (на језику: енглески). стр. 334.
- ^ а б Frances Trix, The Sufi journey of Baba Rexheb, University of Pennsylvania Press, 2009, p. 93.
- ^ а б Robert Elsie. „Mid'hat bey Frashëri:The Epirus Question - the Martyrdom of a People”. Архивирано из оригинала 23. 7. 2011. г. Приступљено 18. 6. 2011.