Пређи на садржај

Милан Ж. Миловановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Ж. Миловановић
Милан Ж. Миловановић
Лични подаци
Датум рођења(1874-05-15)15. мај 1874.
Место рођењаШетоње, код Пожаревца, Кнежевина Србија
Датум смрти1942.(1942-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (67/68 год.)
Место смртиБеоград, Војна управа у Србији
Војна каријера
Чин Армијски генерал
Учешће у ратовимаПрви балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат

Генерали и адмирали Краљевине Југославије. Слева надесно: Милан Недић, Милош Јовановић, Петар Бојовић, Љубомир Максимовић, Ђура Докић, Милан Ж. Миловановић, Миливоје Димитријевић и Виктор Викерхаузер, 8. септембра 1930. године.

Милан Ж. Миловановић (Шетоње, 15. мај 1874 — Београд, 1942) био је армијски генерал Југословенске војске, министар војске и морнарице у краљевској влади и професор Војне академије. У периоду од 1929. до 1934. године био је начелник главног генералштаба Југословенске војске.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Милан Ж. Миловановић је рођен 15. маја 1874. године у селу Шетоње код Пожаревца, а умро 1942. године у Београду. Отац му је био Методије Миловановић, игуман манастира Витовнице. Након завршетка шестог разреда гимназије уписао је 1891. Војну акаедмију у Београду, коју завршава три године касније и уједно бива произведен у чин пешадијског потпоручника. Завршава и Вишу школу Војне академије, ђенералштабну припрему и борави у Француској ради усавршавања. У чин ђенералштабног капетана узнапредовао је 1903, потпуковника 1911, пуковника 1913, дивизијског генерала 1923. и армијског генерала 1928. године.[2]

У току своје каријере обављао је следеће важније функције:

  • начелник штаба дивизијске области;
  • шеф Обавештајног одсека Главног ђенералштаба тј. Врховне команде у рату 1912;
  • начелник Штаба Црногорске и Дринске дивизије (1913);
  • помоћник начелника штаба Треће армије;
  • начелник Општевојног одељења Министарства војног;
  • начелник Оперативног одељења Штаба Врховне команде;
  • делегат српске Врховне команде у француској Врховној команди;
  • начелник Штаба Друге армије у Првом светском рату;
  • министар војске и морнарице (1934);
  • члан Војног савета;
  • професор Војне академије и др.[3]

У периоду од 1929. до 1934. године био је начелник главног генералштаба Југословенске војске.[1]

Као војни писац објавио је више радова (само у војном часопсиу „Ратник” двадесетак) и превода, углавном из тактике.[3]

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Носилац је ордена Карађорђеве звезде са мачевима трећег и четвртог степена, ордена Карађорђеве звезде трећег и четвртог степена, ордена белог орла трећег, четвртог и петог степена, Медаље за војничке врлине и многих споменица.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Иветић 2000, стр. 41.
  2. ^ Иветић 2000, стр. 41–42.
  3. ^ а б в Иветић 2000, стр. 42.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Иветић, Велимир (2000). Начелници генералштаба 1876—2000. Београд: Новинско-информативни центар ВОЈСКА. 


генерал
Петар Пешић
Вршилац дужности Начелника Главног генералштаба Југословенске војске
1922—1924.
армијски генерал
Петар Пешић
армијски генерал
Петар Пешић
Начелник Главног генералштаба Југословенске војске
1929—1934.
армијски генерал
Милан Недић
армијски генерал
Драгомир Стојановић
Министар војске и морнарице
Краљевине Југославије
1934.
армијски генерал
Петар Живковић