Пређи на садржај

Михаил Љермонтов

С Википедије, слободне енциклопедије
Михаил Љермонтов
Михаил Љермонтов
Лични подаци
Пуно имеМихаил Јурјевич Љермонтов
Датум рођења(1814-10-15)15. октобар 1814.
Место рођењаМосква, Руска Империја
Датум смрти27. јул 1841.(1841-07-27) (26 год.)
Место смртиПјатигорск, Руска Империја
Потпис
Николајевска коњичка школа, Moscow university boarding school

Михаил Јурјевич Љермонтов (рус. Михаил Юрьевич Лермонтов;[1] Москва, 15. октобар 1814 — Пјатигорск, 27. јул 1841)[2] је био руски романтичарски писац и песник, познат као „песник Кавказа“.

Детињствo и младост

[уреди | уреди извор]

Љермонтов је рођен у Москви 3. октобра(јк)/15. октобар 1814,[3] а одрастао је у селу Тархани, где се налази његов гроб. Његова породица води порекло од шкота Леармоунт, који се доселио у Русију у раном XVII веку.[4][5][6]

Његова баба, која га је одгајила јер му је мајка рано умрла, а отац био у војсци, се постарала да Љермонтов добије одлично образовање.

Након завршетка гимназије, Љермонтов је 1830. уписао Московски универзитет, али се није дуго задржао због непокорности према једном професору. Од 1830. до 1834. је ишао у војну школу у Санкт Петербургу те је постао официр. За то време је писао доста поезије под утицајем Пушкина и Бајрона. Такође се занимао за руску историју и средњовековну епску поезију, што се одразило на „песму трговца Калашњикова“, дугачку поему „Бородино“ и серију популарних балада.

Слава и егзил

[уреди | уреди извор]

Након смрти Пушкина 1837. године, Љермонтов је изразио осећања кроз песму упућену Цару Николају I Павловичу, захтевајући освету над убицом Пушкина. Песма је осудила „стубове“ руске високе класе за Пушкинову смрт.

Николај Павлович га је због ове песме прогнао на Кавказ, где је Љермонтов већ био као мали.

Љермонтов је посетио Санкт Петербург 1838. и 1839. године. Његова неузвраћена љубав према Варвари Лопухини је забележена у незавршеном роману Кнегиња Лиговска. Након двобоја са сином француског велепосланика, опет је враћен у војску на Кавказу.

Године 1839. завршио је свој једини роман, Јунак нашег доба, који готово предвиђа двобој у ком је Љермонтов изгубио живот две године касније, 27. јула (15. јул (јк)/а) 1841.

Дела

[уреди | уреди извор]

Током свог живота, Љермонтов је објавио само једну збирку песама 1840. године. Три нове збирке, оштро цензурисане, су објављене годину дана након његове смрти.

Објавио је само један роман, који је имао пуно утицаја на руску прозу. „Јунак нашег доба“ је уско повезана колекција приповетки о личности Печорина.

Иновативна структура романа је навела на неколико имитација, једна од којих је Набоков роман Пнин (1955).

Писао је поеме: „Демон“, „Песма о трговцу Калашникову“, „Мцири“, песме: „Пророк“, „Песник“, „Излазим сам на пут...“, „Једро“, „Поводом песникове смрти“, „Мисао“, „Отаџбина“, „Збогом, неумивена Русијо...“, „Облаци“, драму „Маскарада“ и роман „Јунак нашег доба“.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Lermontov". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  2. ^ „Mihail Jurjevič Ljermontov”. biografija.org. Приступљено 3. 2. 2022. 
  3. ^ Powelstock 2011, стр. 27.
  4. ^ Babulin, I.B. The New Lines Regiments in the Smolensk War, 1632–1634 Reitar, No. 22, 2005
  5. ^ Mirsky, D. (1926). „Lermontov, Mikhail Yurievich”. az.lib.ru. Приступљено 2012-12-01. 
  6. ^ „Lermontov, Mikhail Yurievich”. Russian Authors. Biobibliographical Dictionary. Vol 1. Prosveshchenye Publishers, Moscow. Приступљено 2013-12-01. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Михаил Љермонтов на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михаил_Љермонтов&oldid=28705123”