Мрки шаренац

С Википедије, слободне енциклопедије

Мрки шаренац
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Класа: Insecta
Ред: Lepidoptera
Породица: Nymphalidae
Род: Melitaea
Врста:
M. diamina
Биномно име
Melitaea diamina
(Lang, 1789)
Синоними[1]
Списак
  • Papilio dictynna Esper, 1778
  • Melitaea vernetensis Rondou, 1902
  • Melitaea aduaticana Cabeau, 1903
  • Melitaea seminigra Muschamp, 1905
  • Melitaea progressiva Ksienschopolski, 1911
  • Melitaea subtusocellata Reverdin, 1914
  • Melitaea moffartsi Lambillion, 1919
  • Melitaea semidetrita Hartig, 1924
  • Melitaea perrhoio Reverdin, 1927
  • Melitaea codinai De Sagarra, 1932
  • Melitaea luciferina Agenjo, 1934
  • Melitaea subnavarina Pionneau, 1937
  • Melitaea ligata Caruel, 1944

Мрки шаренац (Melitaea diamina) је дневни лептир из породице шаренаца (Nymphalidae).[2]

Опис[уреди | уреди извор]

Сличан је другим ситнијим лептирима овог рода, мада је обично тамнији. Оранж боја на горњој страни крили је често сведена само на тачкице. Поља са доње стране су тамносмеђа, често са видљивим црним тачкама, а дуж руба крила пружа се жута пруга.[3] Распон крила је 34–40 mm.[2]

Распрострањење[уреди | уреди извор]

Присутан је у целој Европи изузев Грчке, Албаније, Велике Британије и Португалије.[4] Налази у Србији су великом већином из јужног дела земље.[2]

Биологија[уреди | уреди извор]

По правилу се налази на влажним ливадама у планинским областима али локално, није свуда присутан.[3] Једина генерација лети од последњих дана маја до првих дана августа. У литератури се помињу и друге биљке, али се код нас гусеница храни првенствено одољеном (Valeriana officinalis).[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ebert, G. & E. Rennwald (1993). Die Schmetterlinge Baden-Württembergs, Bd. 1., Stuttgart (Verlag Eugen Ulmer), pp. 508–513.
  • Mitchell Beazley (1981). The Mitchell Beazley Pocket Guide to Butterflies. Mitchell Beazley, London. p 76.
  • Schweizerischer Bund FÜR Naturshutz [eds.] (1987). Tagfalter und ihre Lebensräume. Arten – Gefährdung – Schutz, Fotorotar AG, Egg, Zurich. pp. 220–221.
  • Tom Tolman, Richard Lewington - Guide des papillons d'Europe et d'Afrique du Nord, Delachaux et Niestlé. ISBN 978-2-603-01649-7.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lepiforum.de
  2. ^ а б в г Alciphron
  3. ^ а б Popović, Miloš; Đurić, Milan (2011). Dnevni leptiri. Beograd: HabiProt. ISBN 978-86-912033-1-3. 
  4. ^ „PESI portal”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]