Valerijana

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Valerijana
20130530Baldrian Altlussheim2.jpg
Научна класификација edit
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Dipsacales
Породица: Caprifoliaceae
Род: Valeriana
Врста:
V. officinalis
Биномијално име
Valeriana officinalis
цваст

Odoljen (macina trava, valerijana, makebohija), Valeriana officinalis, višegodišnja je zeljasta biljka iz porodice Valerianaceae.

Opis biljke[уреди | уреди извор]

U Srbiji odoljen raste kao samonikla biljka u polusenovitim šumama, na livadama sa više vlage, pored reka i potoka. Uspeva na nadmorskoj visini do 2000 metara. Valerijana traži rastresita, vlažna i humusna zemljišta. Zbog sve veće potražnje na domaćem i inostranom tržištu prešlo se na plantažno gajenje, najviše u Banatu i centralnoj Srbiji. Valerijana se najuspešnije gaji u predelima sa prosekom padavina od 800 do 1000 mm po m2 godišnje ili ako je moguće nadoknaditi nedostatak padavina veštačkim putem (zalivanjem). Godišnji optimalni prosek temperature je od 8 do 11 °C. Nadmorska visina takođe utiče na prinos i kvalitet: sa povećanjem nadmorske visine opada prinos ali se povećava procenat etarskog ulja. Domaća valerijana sadrži od 0,2 do 0,5% etarskog ulja.

Delovanje[уреди | уреди извор]

Valerijana deluje na GABA neurotransmitere u CNS s, povećavanjem njihove koncentracije u pukotini između dve nervne ćelije, tako što povećava njihovu sekreciju i smanjuje ponovni ulazak supstance u ćeliju.[1]

Valerijana sadrži valerensku kiselinu, koja je odgovorna za njeno sedativno dejstvo.

Takođe osim sedativnog valerijana ima i anksiolitičko delovanje.[2]

Testovi na laboratorijskim životinjama pokazali su da valerijana povoljno utiče u lečenju srčane aritmije.[2]

Medicinska primena[уреди | уреди извор]

Najdelotvornije komponente svih vrsta valerijane su valepotrijati i eterično ulje. Manje važni su alkaloidi i glikozidi. Preparati mogu biti u obliku tinktura, tableta, kapsula ili dražeja koje sadrže ekstrakte korena.

Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, tinkture valerijane su se koristile za lečenje vojnika koji su pretrpeli takozvani "rovovski šok".[3]

Primena valerijane je široko rasprostranjena u alternativnoj medicini, gde se koristi kao lek za nervnu napetost, razdražljivost i nesanicu, kao i za pomoć prilikom odvikavanja od pušenja.[4]

Istraživanja su pokazala da valerijana može biti korisna kod umanjvanja apstinencionalne krize izazvane naglim prestankom uzimanja diazepama (valijum, bensedin).[5]

Lekovi protiv nervoze, nesanice i stresa, koji se u Srbiji mogu kupiti bez recepta, često u sebi sadrže valerijanu.[6][7]

Neželjena dejstva[уреди | уреди извор]

Upotrebom alkohola i lekova koji deluju kao depresori centralnog nervnog sistema, pojačava se dejstvo valerijane.[8] Prevelika doza valerijane može izazvati glavobolje, uznemirenost i teškoće sa buđenjem.[8] Ne prepuručuje se trudnicama i dojiljama, kao i vozačima i osobama koje upravljaju opasnim mašinama.[8]

Prilikom pravilnog doziranja valerijane, nisu prijavljena neželjena dejstva.[2] Obično ne izaziva fizičku zavisnost, mada je dokazano da svakodnevno uzimanje valerijane u velikim količinama (većim od preporučene doze), može izazvati apstinencijalnu krizu ako se naglo prekine sa uzimanjem.[5]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „stetoskop.info”. Архивирано из оригинала на датум 25. 02. 2014. Приступљено 12. 04. 2014. 
  2. 2,0 2,1 2,2 publisher.medfak.ni.ac.rs Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2016) (SAVREMENI ASPEKTI UPOTREBE VALERIANAE OFFICINALIS)
  3. ^ „ksre.ksu.edu”. Архивирано из оригинала на датум 13. 04. 2014. Приступљено 11. 04. 2014. 
  4. ^ lifepressmagazin.com/
  5. 5,0 5,1 „publisher.medfak.ni.ac.rs” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 03. 2016. Приступљено 12. 04. 2014. 
  6. ^ ODOVAL S®
  7. ^ PERSEN
  8. 8,0 8,1 8,2 Prirodni lek (valerijana)

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).