Николићи са Чева
| Николићи са Чева | ||||||||||
|
Николићи са Чева су породично презиме и братство из Катунске нахије старо 8 вијекова, чији су припадници били бројне истакнуте личности.
Поријекло
[уреди | уреди извор]
Племе и крај Озринићи у Катунској нахији, Стара Црна Гора, је добило име по Озру који је по предању са својом породицом у Стару Црну Гору дошао са планине Озрен у Босни и Херцеговини. Као и Петровићи Његоши, Озро његова браћа Васо, Пипо, Красо и Хото су са сјевера Босне и Херцеговине дошли у Црну Гору у истом миграционом периоду током XIII вијека. Касније се ова територија назива Чево по истоименом мјесту.[1]
Драгојевићи из Озринића
[уреди | уреди извор]Од Кнеза Драгоја Озринића, Озровог потомка из XV вијека воде поријекло, Николићи, Вукотићи, Дамјановићи, Вујовићи, Ђукановићи, Драшковићи, Бурићи, Радуловићи (Комани) и Марковићи (Љешанска нахија). Драгоје је имао титулу кнеза и спахије и помиње се у више докумената которског и дубровачког Архива. Организовао је трупе својих братственика и ратовао на страни Млетачке републике против Османског царства. Остало је забиљежено да су му Дубровачке власти плаћале порез како би осигурао пролаз њиховим трговцима.
Иван Драгојев (око 1640 — 1692)
[уреди | уреди извор]Иван Драгојев имао је 2 сина: Николу и Ђукана од којих су настала братства Николић и Ђукановић који су се све до XVIII вијека презивали Ивановић.[2]
Никола Иванов (1660 — 1696)
[уреди | уреди извор]У децембру 1696 године десила се на територији Чева једна пљачка и два убиства, о којима млетачке власти у Котору обавјештава Вуко Иванов из Његуша."Неки Илија и Алија Бандерак и Радоје Цуца били су напали два кројача из Подгорице и отели им 15 дубровачких дуката, онда су наишли неки Озринићи, који су нападнуте узели у заштиту, нападачима је ишао на руку и неки Вулиша Краљевић. У том сукобу Бандерак убије Николу Иванова Озринића а онда војвода Драшко Поповић (родоначелник братства Драшковић и лик из Горског вијенца био је стриц Николин) убије Бандерка." Никола Иванов био је родоначелник Братства Николић, имао је 4 сина: Томаша, Пренташа, Којицу и Шћепана.[2]
Кнез Томаш Николић (1691 — 1751)
[уреди | уреди извор]Први помен Кнеза Томаша Николића у историјским архивима забиљежен је 1721- као један од присутних црногорских главара на састанку у Прчњу. Након тога на више од 20 мјеста може се наћи његово име у разним писмима, дописима и документима. Предводио је црногорце у бици на Чеву 1717 године о чему говори и више народних пјесама. Као што је Његош забиљежио у књизи "Огледало српско"[3] Кнез Томаш чувен је и по томе што је погубио и једног од бегова из чувене породице Љубовића из Невесиња.[2]
Војвода Пеко Павловић Николић (1828. — 4. мај 1903)
[уреди | уреди извор]
Директни потомак Кнеза Томаша је Војвода Пеко Павловић.[4] Пеков отац Павле је био барјактар чевског батаљона, а по њему је Пеко, осим свог презимена Николић, био називан и Павловићем. Његово врсно командовање у Херцеговачком устанку допринијело је побједама црногорске војске у многим биткама.[5] Српска и европска штампа је писала и извјештавала о њему као стратегу и војсковођи.[6] Пековог брата Крста Павловог Николића опјевао је у Јуначком споменику[7] Војвода Мирко Петровић, као саборца Сердара Шћепана.
Ратко Павловић (1. март 1913. — 26. април 1943)
[уреди | уреди извор]Hародни херој Југославије, Ратко Павловић Ћићко, револуционар и пјесник, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе Југославије. Праунук је Крста Павловог Николића, за вријеме Топличког устанка, 1917. године у Краљевини Србији кућа Павловића у Бериљу је била важно упориште устаника.
Војин Војо Николић (16. новембар 1914 — 22. октобар 1999)
[уреди | уреди извор]Hародни херој Југославије Војин Николић, учесник је Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА, друштвено-политички радник СФРЈ.
Огранак
[уреди | уреди извор]Огранак чевских Николића у XVII вијеку населио је област источно од Никшића, и по својој постојбини дао име селу Озринићи. Познате личности овог огранка су режисери Живко Николић и Божидар Бота Николић као и пјесник Витомир Вито Николић.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Pleme Čevljani ili Ozrinići- Đorđe Vukotić Čevski
- ^ а б в Čevsko Zaljuće i Donji Kraj sela u plemenu Ozrinići- Nebojša Drašković
- ^ [1]
- ^ Znameniti Crnogorski i Hercegovački junaci, knjiga 3- Marko Vujačić
- ^ МАРКО МИЉАНОВ ПИСМО ВОЈВОДИ ПЕКУ ПАВЛОВИЋУ http://www.njegos.org/litera/markopism.htm
- ^ Sukob Knjaza Nikole sa Crnogorskim Vojskovođama- Jovan Dujović
- ^ Погибија Бећка Аџиманића