Пређи на садржај

Новалис

С Википедије, слободне енциклопедије
Георг Филип Фридрих фон Харденберг
Новалис, 1799.
Лични подаци
Датум рођења(1772-05-02)2. мај 1772.
Место рођењаОбервидерштет, Саксонија
Датум смрти25. март 1801.(1801-03-25) (28 год.)
Место смртиВајсенфелс, Саксонија

Новалис је псеудоним Георга Филипа Фридриха фон Харденберга (нем. Georg Philipp Friedrich Freiherr von Hardenberg, Novalis, 1772 — 1801) немачког писца, аристократе, мистик и филозофа раног романтизма. Припадао је кругу „романтичара из Јене“. Његово главно дело је Химне ноћи.

Биографија

[уреди | уреди извор]

По очевој породици припада нижем немачком племству, са неколико значајних предака и рођака. Рођен је као друго дете у породици која је имала укупно једанаесторо деце. Са осам година био је тешко болестан од срдобоље.[1] Након што му мајка тешко оболева, са једанаест година одлази у замак где је живео његов стриц, који је окупљао тадашње просвећене и слободоумне аристократе.[1] Стриц га учи и уводи у француску књижевност и рационалистичку филозофију.[2] Основно образовање добио је од приватних учитеља а касније уписује студије права, мења неколико факултета али има одличне оцене.[3] Студирао је и рударство на Рударској академији у Фрајбергу, са намером да се на послу придружи свом оцу који је био управник рудника соли.[4] Био је свестрано образован, са посебним интересом за римску историју.[5] Године 1784. пише прве песме[2] а 1791. објављује прву песму Тужбалица младића.[2] Радио је као правник у окружној канцеларији у Тенштету.[6] На једном од службених путовања упознаје и заљубљује се у тринаестогодишњу Софију фон Кин.[6] Она ће бити његова велика инспирација и прва и једина љубав током живота. Незванично ће се верити мару 1795. Софија умире 19. марта а 24. априла умире његов брат Еразмо.[4] Након смрти блиских људи Новалис се упушта у мистику и њихова смрт значајно утиче на његов песнички рад.[4] У децембру 1798. вери се са ћерком професора Рударске академије.[7] Присуствовао је великом скупу романтичара у Јени 1799. где представља свој есеј Хришћанство или Европа.[7] Године 1800. тешко се разбољева и умире у родитељском дому 25. марта 1801.[8]

Користио се старогрчким и латинским.[2] Био је пријатељ са Шилером.[9]

Дело

[уреди | уреди извор]

Роман „Хајнрих из Офтердингена“ (Heinrich von Ofterdingen) остао је недовршен и објављен је после његове смрти, али је постао парадигма романтичарског покрета. Плави цвет, који се у њему помиње, такође је постао симбол. Овај роман припада жанру билдунгсромана.

Новалисова песничка дела су „Химне ноћи“ (Hymnen an die Nacht), „Фрагменти“ (Fragmente) и „Духовне песме“ (Geistliche Lieder). Шест Новалисових химни (објављених 1800) садрже аутобиографске елементе. Тема им је романтичарска интерпретација јединства живота и смрти, где ноћ представља границу између њих. „Фрагменте“ је написао између 1795. и 1800. године. То је збирка мисли, афоризама и кратких коментара о филозофији, естетици и књижевности. „Духовне песме“ су интимна и ритмична поезија намењена певању. У њима се појављује Христос као симбол јединства поезије и религије.

У есеју „Хришћанство или Европа“ (Die Christenheit oder Europa) Новалис изражава романтичну носталгију за временима када је средњовековна Европа била уједињена у хришћанству. Он је противник Просветитељства и Француске револуције за које тврди да су уништили европску духовност.

Развио је фрагмент као уметнички облик.[5]

Своје филозофске концепте „религије љубави“ и „магичног идеализма“ засновао је на мисли Јохана Фихтеа.[3] Он повезује уметност и религију и тврди да је обема циљ да учине видљивом апсолутну интуицију. Новалис каже да је задатак човечанства да „образује Земљу“. Тиме би човечанство ушло у ново златно доба хармоније човека и природе, како је сматрано да је било у неко раније доба.[10]

Наслеђе

[уреди | уреди извор]

Модерни фантазијски жанр је готово потекао из Новалисовог опуса.[11]

Утицао је на многе ауторе као што су: Е. Т. А. Хофман, Херман Хесе, Морис Метерлинк и Урсула.[11]

Пенелопа Фицџералд написала је роман Плави цвет инспирисан песниковим животом.[11]

Одабрана дела

[уреди | уреди извор]
  • Пелуд[5]
  • Вера и љубав[5]
  • Тужбалица младића[2]
  • Химне ноћи[5]
  • Теплицки фрагменти[4]
  • Хајнрих из Офтердингена, незавршени роман[5]
  • Ученици из Сиаса, незавршени роман[5]
  • Хришћанство или Европа, есеј[5]

На српском језику

[уреди | уреди извор]
  • Новалис, Георг Филип Фридрих фон Харденберг (2008). Интимни дневник. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-7549-826-1. }
  • Новалис, Георг Филип Фридрих фон Харденберг (2018). Изабране песме. Београд: Soulfood publishing. ISBN 978-86-89319-52-1. }

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Новалис 2008, стр. 85.
  2. ^ а б в г д Новалис 2008, стр. 86.
  3. ^ а б Новалис 2008, стр. 79.
  4. ^ а б в г Новалис 2008, стр. 89.
  5. ^ а б в г д ђ е ж Новалис 2008, стр. 80.
  6. ^ а б Новалис 2008, стр. 88.
  7. ^ а б Новалис 2008, стр. 90.
  8. ^ Новалис 2008, стр. 91.
  9. ^ Новалис 2008, стр. 87.
  10. ^ Новалис 2008, стр. 81.
  11. ^ а б в Новалис 2008, стр. 83.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Интимни дневник. Београд: Службени гласник. 2008. ISBN 978-86-7549-826-1.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)}

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Новалис на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Новалис&oldid=28712291”