Пређи на садржај

Парадоксални пулс

С Википедије, слободне енциклопедије
Парадоксални пулс
СинонимиPulsus paradoxus
Графички приказ парадоксалног пулса на коме се уочава разлика записа током удаха и издаха ваздуха у плућима
Специјалностикардиологија

Парадоксални пулс (лат. pulsus paradoxus) је физикални знак од огромног дијагностичког и прогностичког значаја, који се може приметити у разним срчаним и вансрчаним стањима.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Смањење волумена пулса током удах ваздуха (инспиријума) први је описао Ломер 1669. године код констриктивног перикардитиса.[2] Сличан налаз описали су нешто касније Флојер, а потом и Вилијам 1850. године код болесника са бронхијалном астмом.[2]

Немачки лекар Адолф Кусмаул први је сковао термин „парадоксални пулс“ (лат. pulsus paradoxus), ​​1873. године на основу клиничког налаза који је открио код три пацијента са констриктивним перикардитисом.[3] Називом „парадокс“ он је желело да укаже на разлика између одсутности и присутног пулса током дисања и (2) односно на неправилност пулса која нестаје током удисаја ваздуха у плућа.[2][4]

Етиологија

[уреди | уреди извор]
Срчани узроци
Екстракардијални плућни узроци
Екстракардијални ванплућни узроци

Патофизиологија

[уреди | уреди извор]

У нормалним условима, артеријски крвни притисак варира током респираторног циклуса, падајући с инспирацијом и дижући се са експирацијом. Промене унутаргрудног притисака током дисања преноси се на срце и велике крвне судове грудног коша. Током инспирације, десна комора а се растеже због повећаног венског повратка, интервентрикуларни септум излази у леву комору смањујући његову величину, а повећано накупљање крви у проширеним плућима смањује повратак крви у леву комору, смањујући ударни волумен леве коморе. Поред тога, негативан унутаргурдни притисак током инспирације преноси се и на аорту.[4]

Због тога се током удаха пад волумена леве коморе манифестује као пад систолног крвног притиска. Супротно важи за издисање. Током мирног дисања, промене унутаргрудног притисака и крвног притиска су мали. Прихваћена горња граница пада систолног крвног притиска током удаха (инспирацијума) је 10 ммХг.[16]

Мерење парадоксалног пулса

[уреди | уреди извор]
Сфигмоманометрија манжетном

Пре почетка мерења пацијент се упозорава да не дише превише дубоко (јер је довољно да покрети грудног коша буду лако видљиви). Мерење почиње надувавањем манжетне сфигмоманометра до изнад систолног притиска. Ослушкивање Короткофових тонова прати се преко брахијалне артерије, док се изманжетна испушта ваздух брзином од отприлике 2 до 3 ммХг по откуцају срца. Највиши систолни притисак током експирације треба прво измерити и поново потврдити (када се Короткофови тонови чују само током истека). Манжетна се затим полако исдувава како би се успоставио притисак под којим Короткофовови тонови постају звучни и током инспирације. Ако разлика између ова два нивоа пређе 10 ммХг током мирног дисања, присутан је парадоксалан пулс.[17]

Палпација

Обично се за процену карактера пулса препоручује палпација централних импулса (каротида). Ипак, парадоксални пулс се боље цени у периферним импулсима (радијално).[9] Кад је парадоксални пулс јак, могуће је палпирати пад (смањење волумена пулса) током фазе удисања и пораст током експирацијске фазе.

Анализа артеријског таласа

У окружењу интензивне неге, где је доступан облик артеријског таласа, парадоксални пулса може се дијагностиковати визуелним приказом промена систолног крвног притиска током инспирацијске и експирацијске фазе дисања.

Анализа облика таласа пулсне оксиметрије

Ова техника је корисна код новорођенчади са срчаном тампонадом, и код пацијената са опструктивном болешћу дисајних путева, јер је пулсна оксиметрија доступна у одељењима хитне помоћи и хитним одељењима, као корисно неинвазивно средство за непрестану процену парадоксалног пулса и тежине удисања ваздуха.[18][19][20]

  1. ^ Khasnis, A.; Lokhandwala, Y. (2002). Clinical signs in medicine: pulsus paradoxus. J Postgrad Med. 48: 46. 
  2. ^ а б в Wagner, H. R. (1973). „Paradoxical pulse: 100 years later”. American Journal of Cardiology: 91—2. .
  3. ^ Johnson, S.K., Naidu, R.K., Adolf Kussmaul: Distinguished clinician and medical pioneer, Ostopowicz, R.C., Kumar, D.R., Bhupathi, S., Mazza, J.J., Yale, S.H. Clinical Medicine and Research. 7 (3): 107—112. 2009.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ а б в Golinko, R. J.; Kaplan, N.; Rudolph, A. M. (1963). „The mechanism of pulsus paradoxus in acute pericardial tamponade”. J Clin Invest.: 249—57. .
  5. ^ Klopfenstein, H. S.; Schuchard GH; Wann, L. S.; Palmer TE; Hartz AJ, Gross CM; et al. (1985). „The relative merits of pulsus paradoxus and right ventricular diastolic collapse in the early detection of cardiac tamponade: an experimental echocardiographic study”. Circulation. 71: 829—33. 
  6. ^ Cogswell, T. L.; Bernath GA; Wann, L. S.; Hoffman RG; Brooks HL, Klopfenstein HS (1985). „Effects of intravascular volume state on the value of pulsus paradoxus and right ventricular diastolic collapse in predicting cardiac tamponade”. Circulation. 72: 1076—80. 
  7. ^ Shabetai, R.; Fowler, N. O.; Guntheroth, W. G. (1970). „The hemodynamics of cardiac tamponade and constrictive pericarditis”. American Journal of Cardiology. 26: 480. .
  8. ^ Bergman M, Vitrai J, Salman H Constrictive pericarditis: A reminder of a not so rare disease. EUROPEAN JOURNAL OF INTERNAL MEDICINE. 17 (7): 457—464. 2006.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  9. ^ а б в Hurst JW, Schlant RC. Examination of the arterial pulse. In The Heart – Arteries and Veins 3rd Ed. pp. 177-78
  10. ^ Blaustein, A. S.; Risser TA; Weiss, J. W.; Parker JA; Holman BL, McFadden ER (1986). „Mechanisms of pulsus paradoxus during resistive respiratory loading and asthma”. Journal of the American College of Cardiology. 8: 529—36. .
  11. ^ Esteban A, Gomez-Acebo E, de la Cal MA (1982). „Pulsus paradoxus in acute myocardial infarction”. Chest. 81: 47—50. .
  12. ^ Cohn, J. N.; Pinkerson, A. L.; Tristani, F. E. (1967). „Mechanism of pulsus paradoxus in clinical shock”. J Clin Invest. 46: 1744—55. .
  13. ^ а б Ward, G. L.; Heiselman, D. E.; White, L. J. (1992). „Pulsus paradoxus in anaphylactic shock due to urokinase administration”. Chest. 101: 589. .
  14. ^ Lewis, B. S.; Goldberg, R. B.; Kew, M. C. (1976). „Pulsus paradoxus in the bedside assessment of patients with bronchial asthma”. S Afr Med J. 17 (50): 1210—3. .
  15. ^ а б Hooper TL, Lawson RA. Volvulus of the stomach—an unusual cause of pulsus paradoxus. Postgrad Med J. 62: 377—9. 1986.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  16. ^ Hamzaoui, Olfa; Monnet, Xavier; Teboul, Jean-Louis (2013). „Pulsus paradoxus”. European Respiratory Journal. 42 (6): 1696—1705. PMID 23222878. doi:10.1183/09031936.00138912. .
  17. ^ Shabetai R, Fowler NO, Fenton JC, Masangkay M (1965). „Pulsus paradoxus”. J Clin Invest. 44 (11): 1882—98. PMC 289688Слободан приступ. PMID 5843718. doi:10.1172/JCI105295. .
  18. ^ Detection of pulsus paradoxus by pulse oximetry in pediatric patients after cardiac surgery Amoozgar, H., Ghodsi, H., Borzoee, M., Amirghofran, A.A., Ajami, G., Serati, Z (2009). Pediatric Cardiology. 30 (1): 41—45.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  19. ^ Tamburro, R. F.; Ring, J. C.; Womback, K. (2002). „Detection of pulsus paradoxus associated with large pericardial effusions in pediatric patients by analysis of the pulse-oximetry waveform”. Pediatrics. 109 (4): 673—7. PMID 11927714. doi:10.1542/peds.109.4.673. 
  20. ^ Chadwick V, Pearce S, Taylor B, Galland BC (22 1992). „Continuous non-invasive assessment of pulsus paradoxus”. Lancet. 339 (8791): 495—6. PMID 1346849. doi:10.1016/0140-6736(92)91105-H.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Поповац. Д, Болести плућа и пропедевтика, Привредни преглед, Београд 1987.
  • Пешић М. Х. Љ. Интерна пропедевтика, Просвета, Ниш 1991.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).