Перренатна киселина
Изглед
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
перренатна(VII) киселина
| |
Други називи
хидратисани ренијум(VII) оксид
| |
Идентификација | |
ECHA InfoCard | 100.033.968 |
MeSH | Perrhenic+acid |
RTECS | TT4550000 |
Својства | |
H4O9Re2 (основно) HO4Re (гас) | |
Моларна маса | 251,2055 g/mol |
Агрегатно стање | бледожута супстанца |
Густина | ? |
Тачка топљења | °C (? K) |
Тачка кључања | сублимира |
растворљива | |
Структура | |
Геометрија молекула | октаедар-тетраедар (основно) тетраедар (гас) |
Опасности | |
Главне опасности | корозивна |
R-ознаке | R34 |
S-ознаке | S26, S36/37, S39, S45 |
NFPA 704 | |
Тачка паљења | не гори |
Сродна једињења | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Перренатна киселина је неорганска киселина опште формуле H4O9Re2 при чему је оксидациони број ренијума +7.
Добијање
[уреди | уреди извор]Добија се у реакцији ренијум(VII) оксида са водом[1]:
- Re2O7 + H2O → 2H+ + 2ReO2
Својства
[уреди | уреди извор]То је чврста кристална супстанца, тамноцрвене боје. Раствор киселине у води је безбојан. У том раствору киселина је веома дисосована. Уколико се раствор испарава, на крају ће заостати одговарајући ренијумов оксид, а да се у међувремену не награди безводна киселина.[1][2][3]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Филиповић И. & Липановић, С. (1982) Опћа и анорганска кемија. Школска књига: Загреб.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.