Покрајине Шпаније
Покрајине Шпаније (шп. Provincia de España) административне су јединице признате Уставом Шпаније из 1978. године, а које су успостављене територијалном подјелом Шпаније 1833. године. Шпанија има укупно 50 покрајина,[1] које заједно са аутономним градовима Сеутом и Мелиљом и сувереним територијама обухватају цјелокупну територију Краљевине Шпаније.
Историја
[уреди | уреди извор]Покрајиналну поделу осмислио је 1833. године Хавијер де Бургос, базирајући се на идеји једнакости и централизацији коју је дала Француска револуција. Покрајинални састав службено је установљен Краљевским декретом 30. новембра 1833. године. Такав покрајинални састав важи и данас, уз неке промене које су се дешавале током историје.
Важећи шпански Устав преузима покрајиналну поделу државе одређујући да се она «територијално организује на општине, покрајине и аутономне заједнице. Све ове јединице уживају аутономију потребну за управљање пословима од властитог интереса». Такође, према Уставу, покрајина је локална јединица с властитом правном особеношћу.
Шпански Устав дао је провинцијама могућност да буду база за стварање аутономних покрајина. Тако је предвиђено да граничне покрајине са заједничким историјским, културним и економским везама, острвске територије и историјски региони могу основати сопствену владу конституишући се као аутономне заједнице. Тако у Шпанији постоје вишепокрајиналне аутономне покрајине (састоје се од више покрајина) и једнопокрајиналне аутономне покрајине (састоје се од једне покрајине).
Покрајине имају улогу у изборном процесу, код бирања представника за Конгрес и Сенат.
Називи покрајина
[уреди | уреди извор]У складу с краљевским декретом од 30. новембра 1833. који је установио покрајиналну подјелу, покрајине су добиле име према свом главном граду, осим Алаве, Наваре, Гипуское и Бискаје, које су задржале дотадашњи назив.
Према Закону из 1986, само шпански Парламент (Кортеси) законом може мењати назив покрајине и њен главни град.
Тела покрајине
[уреди | уреди извор]Главна је карактеристика да влада и аутономна управа сваке покрајине одговарају својим покрајиналним скупштинама.
Међутим постоје о изузеци:
- једнопокрајиналне аутономне заједнице преузимају надлежности које имају покрајиналне скупштине
- острвске аутономне заједнице (Балеарска и Канарска Острва) имају Острвске савете.
Покрајине
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Sinopsis artículo 141 - Constitución Española”. www.congreso.es (на језику: шпански). Приступљено 3. 10. 2017.
