Станојло Рајичић

Станојло Рајичић
Лични подаци
Датум рођења	16. децембар 1910.
Место рођења	Београд, Србија
Датум смрти	21. јул 2000.
Место смрти	Београд, Србија
Композиторски рад
Најважнија дела	Симонида, Карађорђе, Дневник једног лудака, Беле ноћи

Станојло Рајичић (Београд, 16. децембар 1910 — Београд, 21. јул 2000) био је српски и југословенски композитор и педагог. Компоновао је симфонијску музику, камерну музику, соло песме, балете, музику за опере, представе и филмове.

Биографија

Своју музички каријеру је започео пре Другог светског рата. Основну и средњу музичку школу завршио је у Београду, одсек клавир. Ту је и започео студије клавира, да би се потом окренуо композицији и студије довршио у Прагу на Државном конзерваторијуму. Композицију је завршио код професора Рудолфа Карела, клавир код Алоиса Шима, а мајсторску школу код Јосефа Сука. Због тога је постао део групе српских композитора, „ђака прашке школе“, поред Миховила Логара, Драгутина Чолића, Љубице Марић, Војислава Вучковића. По повратку у Београд, радио је као професор у музичкој школи „Станковић“ и при Музичкој академији. Једно време је био доцент предавајући композицију, а потом и редован професор.

Поред тога, био је секретар Музичке секције Југословенске националне комисије при организацији УНЕСКО, редовни члан САНУ, а у периоду од 1958. до 1962. године је био директор Музиколошког института. Године 1977. се пензионисао.

Дела

• опера Симонида
• балет Под земљом
• балет Поема
• шест симфонија
• симфонијске поеме са тематиком српских народних песама (Зидање Скадра, Смрт мајке Југовића, Марко пије уз Рамазан вино, Мали Радојица)
• Концертна увертира
• Симфонијска свита
• три концерта за клавир
• три концерта за виолину
• два концерта за кларинет
• један концерт за виолончело
• циклуси вокалне музике за глас и оркестар На липару, Лисје жути
• кантата Сепац на сабору
• соло песме

Види још

• Српски оперски композитори

Спољашње везе

• Станојло Рајичић - дела
• Биографија Станојла Рајичића
• Станојло Рајичић на ИМДБ-у