Пређи на садржај

Војислав Вучковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Војислав Вучковић
Војислав Вучковић
Лични подаци
Датум рођења(1910-10-18)18. октобар 1910.
Место рођењаПирот, Краљевина Србија
Датум смрти25. децембар 1942.(1942-12-25) (32 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Породица
СупружникФани Политео

Војислав Воја Вучковић (Пирот, 18. октобар 1910Београд, 25. децембар 1942) био је српски музиколог, композитор и диригент.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Револуционарном студентском покрету приступио је почетком тридесетих година, за време студија у Паризу.

Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1933. године. Своју антифашистичку и комунистичку опредељеност изражавао је и у музици (симфонијске поеме „Буревестник“, „Озарени пут“ и др). Фебруара 1934. положио је докторат из филозофије на Карловом универзитету у Прагу, с тезом "Музика као пропагандно средство".[1] Хапшен је у Краљевини због комунистичког деловања.[2]

Био је организатор студентских рецитативних хорова. У његовом стану, у Скадарској улици, држани су илегални партијски састанци. А 1938. године у његовом стану се Јосип Броз Тито састао са групом интелектуалаца-комуниста.

После окупације Краљевине Југославије, априла 1941. године, укључио се у Народноослободилачки покрет. Средином 1941. морао се повући у илегалност, јер је био потказан полицији, али је и даље наставио, активно, да ради. Организатор је акције за прикупљање потписа културних и научних радника, као одговор на „Апел српском народу“.

Ухапшен је 24. децембра 1942. године, а сутрадан је умро, од задобијених рана приликом хапшења и мучења у Специјалној полицији.

Откривање спомен-плоче Војиславу Вучковићу у Пироту 1966. године
Споменик Војиславу Вучковићу подигнут на месту његове родне куће у Пироту

Основна музичка школа у Чачку носи његово име, као и музичка школа у Београду.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Кроз цео свет, Политика, 28. феб. 1934, стр. 8[мртва веза]. digitalna.nb.rs
  2. ^ Милин, Мелита (2018). Љубица Марић, компоновање као градитељски чин. Београд: Музиколошки Институт САНУ. стр. 89. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Мала енциклопедија Просвета, Београд 1959. година
  • Властимир Перичић, Музички ствараоци у Србији, Београд, Просвета, 1969, 571
  • Властимир Перичић, Др Војислав Вучковић: Студије, есеји, критике; Војислав Вучковић уметник и борац. - Београд, Нолит, 1968, стр. 694 + 523
  • Властимир Перичић, Стваралачки лик Војислава Вучковића, Звук 57, 1963, 161-187 (проширена верзија у: Војислав Вучковић уметник и борац, Београд, Нолит, 196

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]