Предсједнички систем — разлика између измена
м са хр, не садржи изворе |
м Бот: козметичке измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{пренос|2|12|2014}} |
{{пренос|2|12|2014}} |
||
[[Датотека:Forms of government.svg|мини|400px|right|Државе са предсједничким системом су означене плавом бојом.]] |
[[Датотека:Forms of government.svg|мини|400px|right|Државе са предсједничким системом су означене плавом бојом.]] |
||
'''Предсједнички систем''' или '''систем предсједничке владе''' је уставно-политички систем организације власти у коме је начелно оштро извршена диоба власти на законодавну, извршну и судску, те је свака самостална у подручју које јој је [[устав]]ом додјељено. Успостављен је [[Устав Сједињених Америчких Држава|Уставом САД]] из [[1787]]., као први облик уставне предсједничке владе у свијету. У предсједничком систему предсједнику државе повјерена је [[извршна власт]], а [[парламент]]у [[ |
'''Предсједнички систем''' или '''систем предсједничке владе''' је уставно-политички систем организације власти у коме је начелно оштро извршена диоба власти на законодавну, извршну и судску, те је свака самостална у подручју које јој је [[устав]]ом додјељено. Успостављен је [[Устав Сједињених Америчких Држава|Уставом САД]] из [[1787]]., као први облик уставне предсједничке владе у свијету. У предсједничком систему предсједнику државе повјерена је [[извршна власт]], а [[парламент]]у [[законодавна власт]], чиме је у једној особи кумулирана атрибуција [[шеф државе|шефа државе]] и [[премијер]]а. Предсједник државе начелно не може утицати на положај и рад парламента, међутим он то може чинити посредно или непосредно (преко представника своје странке у парламенту или „порука [[нација|нацији]]“). |
||
Амерички модел снажно је утицао на његово увођење у многобројним државама, без обзира на то каква су начела, околности и политички разлози условили такво опредјељење. У већини земаља тзв. [[Трећи свет|Трећег свијета]] такав уставни оквир послужио је као основа за развој предсједничког система, у коме је остварена готово потпуна доминација државног поглавара у систему организације власти. Смјена врха власти у тим државама војним или државним ударом није неуобичајна. |
Амерички модел снажно је утицао на његово увођење у многобројним државама, без обзира на то каква су начела, околности и политички разлози условили такво опредјељење. У већини земаља тзв. [[Трећи свет|Трећег свијета]] такав уставни оквир послужио је као основа за развој предсједничког система, у коме је остварена готово потпуна доминација државног поглавара у систему организације власти. Смјена врха власти у тим државама војним или државним ударом није неуобичајна. |
Верзија на датум 3. децембар 2014. у 00:11
Овај чланак потиче са неког од језички сродних пројеката Википедије и кандидат је за преношење на Википедију на српском језику.
Неопходно је да се чланак стилски среди и прилагоди српском језику пре него што буде прихваћен као један од чланака на Википедији. Уколико то не буде урађено или се није ни започело његово побољшање у року од седам дана од датума пребацивања, чланак може бити означен за брзо брисање и обрисан. О самом чланку и сређивању истог можете дискутовати на његовој страници за разговор. За помоћ се можете обратити овде. Чланак је означен овим шаблоном 02. 12. 2014. |
Предсједнички систем или систем предсједничке владе је уставно-политички систем организације власти у коме је начелно оштро извршена диоба власти на законодавну, извршну и судску, те је свака самостална у подручју које јој је уставом додјељено. Успостављен је Уставом САД из 1787., као први облик уставне предсједничке владе у свијету. У предсједничком систему предсједнику државе повјерена је извршна власт, а парламенту законодавна власт, чиме је у једној особи кумулирана атрибуција шефа државе и премијера. Предсједник државе начелно не може утицати на положај и рад парламента, међутим он то може чинити посредно или непосредно (преко представника своје странке у парламенту или „порука нацији“).
Амерички модел снажно је утицао на његово увођење у многобројним државама, без обзира на то каква су начела, околности и политички разлози условили такво опредјељење. У већини земаља тзв. Трећег свијета такав уставни оквир послужио је као основа за развој предсједничког система, у коме је остварена готово потпуна доминација државног поглавара у систему организације власти. Смјена врха власти у тим државама војним или државним ударом није неуобичајна.