Предсједнички систем

Из Википедије, слободне енциклопедије
     Предсједничке републике са пуним предсједничким системом.
     Државе са полупредсједничким системом.
     Парламентарне републике са извршним предсједништвом бираним у парламенту.
     Парламентарна република са церемонијалним предсједником, гдје предсједник владе представља извршну власт.
     Уставне монархије у којима извршну власт припада монарху, а обично је врши предсједник владе.
     Уставне монархије, које имају одвојеног шефа владе али краљевска породица држи политичку моћ.
     Апсолутне монархије.
     Једнопартијске државе.
     Војне диктатуре.

Предсједнички систем или систем предсједничке владе је уставно-политички систем организације власти у коме је начелно оштро извршена диоба власти на законодавну, извршну и судску, те је свака самостална у подручју које јој је уставом додјељено. Ус­пос­тав­љен је Уставом САД из 1787., као пр­ви об­лик ус­тав­не предсједничке вла­де у сви­је­ту. У предсједничком систему предсједнику државе повјерена је извршна власт, а парламенту законодавна власт, чиме је у једној особи кумулирана атрибуција шефа државе и премијера. Предсједник државе начелно не може утицати на положај и рад парламента, међутим он то може чинити посредно или непосредно (преко представника своје странке у парламенту или „порука нацији“).

Амерички модел снажно је утицао на његово увођење у многобројним државама, без обзира на то каква су начела, околности и политички разлози условили такво опредјељење. У већини земаља тзв. Трећег свијета такав уставни оквир послужио је као основа за развој предсједничког система, у коме је остварена готово потпуна доминација државног поглавара у систему организације власти. Смјена врха власти у тим државама војним или државним ударом није неуобичајна.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Извори[уреди]