Аероснимање — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 3. децембар 2014. у 12:52

Фотографисање из ваздуха или аероснимање је снимање камером, фотографија из ваздухоплова, авиона, хеликоптера, балона, ракете, змаја, скајдајвера и сличних возила. На овај начин снимљене фотографије називају се и аероснимци.

Овај вид снимања први пут је применио француски фотограф Надар (франц. Nadar) 1858. године користећи као летелицу балон. У Првом светском рату аероснимање се први пут користило у војне сврхе. Аероснимање у војне сврхе данас често обављају беспилотне летелице (Предатор, итд). Вероватно најпознатији инцидент око снимања се десио изнад Совјетског Савеза 1. маја 1960. када је унутар совјетског ваздушног простора снимање вршио пилот У-2 летелице Гери Пауерс, који је био при томе и оборен код града Свердловска. Снимање је вршио са Кодак камером велике ресолуције.

Аероснимање се примењује за потребе картографије (нарочито фотограметрије), просторног планирања, археологије, филмске продукције, проучавање природе, шпијунаже, комерцијалне рекламе и друго. Аероснимци су често укључени у ГИС.

Види још

Ортоснимак

Спољашње везе

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Слика:Parc.uriage.aerien.radiocommande.jpg|мини|200п|Пример аероснимка]]
-'''Фотографисање из ваздуха''' или '''аероснимање''' је снимање [[камера|камером]], [[фотографија]] из [[ваздухоплов]]а, [[авион]]а, [[хеликоптер]]а, [[Балон (превозно средство)|балон]]а, [[ракета|ракете]], [[змај]]а, [[скајдајвер]]а и сличних возила. На овај начин снимљене фотографије називају се и '''аероснимци'''.
+'''Фотографисање из ваздуха''' или '''аероснимање''' је снимање [[фото-апарат|камером]], [[фотографија]] из [[ваздухоплов]]а, [[авион]]а, [[хеликоптер]]а, [[балон (ваздухоплов)|балона]], [[ракета|ракете]], [[змај]]а, [[скајдајвер]]а и сличних возила. На овај начин снимљене фотографије називају се и '''аероснимци'''.
-Овај вид снимања први пут је применио [[Француска|француски]] фотограф Надар ({{јез-фра|Nadar}}) 1858. године користећи као летелицу балон. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] аероснимање се први пут користило у [[војска|војне]] сврхе. Аероснимање у војне сврхе данас често обављају беспилотне летелице (Предатор, итд). Вероватно најпознатији инцидент око снимања се десио изнад [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] 1. маја 1960. када је унутар совјетског ваздушног простора снимање вршио пилот У-2 летелице [[Гери Пауерс]], који је био при томе и оборен код града [[Јекатеринбург|Свердловска]]. Снимање је вршио са [[Кодак]] камером велике ресолуције.
+Овај вид снимања први пут је применио [[Француска|француски]] фотограф Надар ({{јез-фра|Nadar}}) 1858. године користећи као летелицу балон. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] аероснимање се први пут користило у [[војска|војне]] сврхе. Аероснимање у војне сврхе данас често обављају беспилотне летелице (Предатор, итд). Вероватно најпознатији инцидент око снимања се десио изнад [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] 1. маја 1960. када је унутар совјетског ваздушног простора снимање вршио пилот У-2 летелице [[Гери Пауерс]], који је био при томе и оборен код града [[Јекатеринбург|Свердловска]]. Снимање је вршио са [[Кодак]] камером велике ресолуције.
 Аероснимање се примењује за потребе [[Картографија|картографије]] (нарочито [[Фотограметрија|фотограметрије]]), [[просторно планирање|просторног планирања]], [[Археологија|археологије]], [[филм]]ске продукције, проучавање [[природа|природе]], шпијунаже, комерцијалне рекламе и друго. Аероснимци су често укључени у [[Географски информациони систем|ГИС]].