Јекатеринбург

Из Википедије, слободне енциклопедије
„Свердловск” преусмерава овде. Уколико сте тражили град у Украјини, погледајте Свердловск (Украјина).


Јекатеринбург
Екатеринбург
Center of Ekaterinburg.jpg

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Област Свердловска област
Основан в 1723 году
Статус града 1796
Становништво
Становништво (2010) 1.350.136
Агломерација 2 050.000
Географске карактеристике
Координате 56°49′00″N 60°43′00″E / 56.833333, 60.716667
Временска зона UTC+6
Надморска висина 270 m
Површина 487[1]/491[2]/495[3] km²
Јекатеринбург на мапи Русије
{{{alt}}}
Јекатеринбург
Јекатеринбург на мапи Русије
Остали подаци
Градоначелник Евгениј Ројзман
Веб-страна ekburg.ru

Јекатеринбург (рус. Екатеринбу́рг) је град у централној Русији и административно средиште Свердловске области. Смештен је на источној страни Уралског планинског ланца. Главни је индустријски и културни центар Уралске федералне области. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.350.136 становника, чиме је Јекатеринбург четврти град по величини у Русији. У периоду између 1924. и 1991. био познат као Свердловск (Свердло́вск) према бољшевичком лидеру Јакову Свердлову.

Географија[уреди]

Обала реке у Јекатеринбургу

Јекатеринбург је смештен на азијској страни планине Урал. У близини града пролази граница Европе и Азије, те се Екатеринбург сматра повезницом двају континената. Кроз град тече река Исет. У околини има много језера и расте густа зимзелена шума тајга. Језера Шарташ и Шувакиш улазе у простор града. Клима је континентална снежно-шумска с кратким и благим летима и дугим јаким зимама у којима температура падне испод -45 °C.

Урал је врло богат рудама (посебно угљемом и железном рудом). Рударство је темељ развоја индустрије у граду. Јекатеринбург је највећи град на Уралу и значајно цестовно и жељезничко чвориште. У Јекатринбургу Транссибирска железница улази у Азију.

Клима[уреди]

Климатограм Јекатеринбурга
Показатељ \ Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Год.
Апсолутни максимум, °C 5,6 9,4 17,3 28,8 33,4 35,6 38,8 37,2 31,9 24,7 13,5 8,6 38,8
Средњи максимум, °C −10 −7,3 0,6 9,8 17,3 22,9 24,0 20,5 14,2 5,9 −3,1 −7,5 7,4
Средња температура, °C −13,6 −11,6 −4,2 4,4 11,1 16,9 18,5 15,3 9,5 2,4 −6,3 −10,7 2,7
Средњи минимум, °C −16,8 −15,2 −8,2 0,0 5,8 11,7 14,0 11,2 6,0 −0,3 −9 −13,6 −1,1
Апсолутни минимум, °C −43,7 −42,4 −39,2 −21,8 −13,5 −5,3 1,5 −1 −9 −26,6 −39,2 −46,7 −46,7
Количина падавина, mm 23 19 16 28 44 74 81 66 53 40 31 23 498
ИЗВОР(И): Погода и климат


Историја града[уреди]

Градска кућа
Драмско позориште Јекатеринбурга

Град је основао Василиј Татишчев 1721. и назвао га је по светој Катарини, имењакињи жене Петра Великог краљици Катарини I. Међутим за званичан датум оснивања града се узима 18. новембар 1723.

Црква на крви стоји поред куће Иптајева, где је убијена царска породица Романових.

Убрзо након руске револуције 17. јула 1918, цар Николај II Романов, Александра, и њихова деца Олга, Татјана, Марија, Анастазија и царевић Алексеј убијени су у Ипатијевој кући у овом граду од стране бољшевика. Борис Јељцин (први председник Руске Федерације) је 1977. наредио да се уништи ова кућа. На њеном месту је после пада комунизма изграђена црква.

Двадесетих година XX века, Јекатеринбург је постао велики индустријски центар Русије. Тада је изграђен и Уралмаш, који је постао највећа фабрики тешке машинерије у Европи.

Током Другог светског рата, многе фабрике су премештене у Јекатеринбург из зараћених крајева углавном из Москве, и ту су и остајале након завршетка рата.

Шездесетих година за време Хрушчовљеве владе, изграђене су многе петоспратне грађевине по целом граду. Већина је и данас ту у Кировскију и Чкаловскију, и другим четвртима града.

У плану је и изградња комерцијалног центра Јекатеринбург-Сити.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.350.136 становника, 56.599 (4,38%) више него 2002.

Демографија
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.
423.302 778.602 1.025.045 1.211.172 1.364.621 1.293.537[4] 1.349.772

Градови побратими[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]