Северни ток — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Nordstream.png|слика|мини|десно|250п|Локација „Сјеверног тока“]]
[[Датотека:Nordstream.png|слика|мини|десно|250п|Локација „Сјеверног тока“]]
'''Гасовод „Северни ток“''' ({{јез-рус|Северный поток}}) је гасовод између [[Русија|руског]] града [[Виборг]]а и [[Немачка|немачког]] града [[Грајфсвалд]]а којим се руски гас транспортује у западну Европу<ref name="РТС">[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/986688/%D0%9F%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD+%22%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8+%D1%82%D0%BE%D0%BA%22.html РТС: Пуштен „Северни ток“ (8.11.2011)], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>. Дугачак је 1.224 километара<ref name="РТС" />. Предвиђено је да гасовод има две линије; прва је пуштена у рад [[8. новембра]] [[2011]]. године, а за другу је предвиђено пуштање у рад [[2012]]. године<ref name="РТС" />. Свака линије ће имати капацитет од 27,5 милијарди кубних метара гаса годишње<ref name="РТС" />. Овај гасовод је најдужи гасовод на свету који иде испод мора<ref>[http://xn--90ab5f.themoscowtimes.com/business/article/nord-stream-passes-ships-and-bombs/436297.html -{The Moscow Thimes: Nord Stream Passes Ships and Bombs}-], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>. Гасовод представља нову маршруту за [[Русија у европском енергетском сектору|извоз руског природног гаса у Европу]]<ref name="РТС" />. Овај гасовод омогућава директно допремање руског гаса преко [[Балтичко море|Балтичког Мора]] у [[Европа|Европу]], чиме је избегнут транспорт преко [[Украјина|Украјине]] са којом је Русија имала спор о цени гаса<ref name="РТС" />.
'''Гасовод „Северни ток“''' ({{јез-рус|Северный поток}}) је [[гасовод]] између [[Русија|руског]] [[град]]а [[Виборг]]а и [[Немачка|немачког]] града [[Грајфсвалд]]а којим се руски [[гас]] транспортује у [[Западна Европа|западну Европу]]<ref name="РТС">[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/986688/%D0%9F%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD+%22%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8+%D1%82%D0%BE%D0%BA%22.html РТС: Пуштен „Северни ток“ (8.11.2011)], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>. Дугачак је 1.224 -{[[Километар|km]]}-<ref name="РТС" />. Предвиђено је да гасовод има две линије; прва је пуштена у рад [[8. новембра]] [[2011]]. године, а за другу је предвиђено пуштање у рад [[2012]]. године<ref name="РТС" />. Свака линије ће имати капацитет од 27,5 милијарди -{[[Кубни метар|km²]]}- гаса годишње<ref name="РТС" />. Овај гасовод је најдужи гасовод на [[свет]]у који иде испод [[more|мора]]<ref>[http://xn--90ab5f.themoscowtimes.com/business/article/nord-stream-passes-ships-and-bombs/436297.html -{The Moscow Thimes: Nord Stream Passes Ships and Bombs}-], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>. Гасовод представља нову маршруту за [[Русија у европском енергетском сектору|извоз руског природног гаса у Европу]]<ref name="РТС" />. Овај гасовод омогућава директно допремање руског гаса преко [[Балтичко море|Балтичког Мора]] у [[Европа|Европу]], чиме је избегнут транспорт преко [[Украјина|Украјине]] са којом је Русија имала спор о цени гаса<ref name="РТС" />.


Пре настанка овог гасовода руски гас је стизао у Европу само магистралним гасоводом који је био постављен преко копна. Тај гасовод је пролазио преко територије Украјине и [[Белорусија|Белорусије]]<ref name="РТС" />. Овај гасовод је саграђен да би се смањила зависност од неких транзитних земаља у којима се појавио проблем цена преноса гаса, што је у неким случајевима довело до потпуног прекида испоруке гаса у Европу<ref name="РТС" />.
Пре настанка овог гасовода руски гас је стизао у Европу само магистралним гасоводом који је био постављен преко копна. Тај гасовод је пролазио преко територије Украјине и [[Белорусија|Белорусије]]<ref name="РТС" />. Овај гасовод је саграђен да би се смањила зависност од неких транзитних земаља у којима се појавио проблем цена преноса гаса, што је у неким случајевима довело до потпуног прекида испоруке гаса у Европу<ref name="РТС" />.

Верзија на датум 4. фебруар 2015. у 23:22

Локација „Сјеверног тока“

Гасовод „Северни ток“ (рус. Северный поток) је гасовод између руског града Виборга и немачког града Грајфсвалда којим се руски гас транспортује у западну Европу[1]. Дугачак је 1.224 km[1]. Предвиђено је да гасовод има две линије; прва је пуштена у рад 8. новембра 2011. године, а за другу је предвиђено пуштање у рад 2012. године[1]. Свака линије ће имати капацитет од 27,5 милијарди km² гаса годишње[1]. Овај гасовод је најдужи гасовод на свету који иде испод мора[2]. Гасовод представља нову маршруту за извоз руског природног гаса у Европу[1]. Овај гасовод омогућава директно допремање руског гаса преко Балтичког Мора у Европу, чиме је избегнут транспорт преко Украјине са којом је Русија имала спор о цени гаса[1].

Пре настанка овог гасовода руски гас је стизао у Европу само магистралним гасоводом који је био постављен преко копна. Тај гасовод је пролазио преко територије Украјине и Белорусије[1]. Овај гасовод је саграђен да би се смањила зависност од неких транзитних земаља у којима се појавио проблем цена преноса гаса, што је у неким случајевима довело до потпуног прекида испоруке гаса у Европу[1].

Пројекат изградње гасовода кошта 7,4 милијарде евра[1]. Гасовод је у власништву фирме Nord Stream AG настао као заједнички подухват руске државне фирме „Гаспром“, немачких компанија „Винтерштал“ (подружница БАСФа) и „Е. ОН“, холандске компаније „Гасуин“ и француске ГДФ Суец[1]. „Гаспром“ је власник 51% удела у гасоводу Северни ток, док немачке компаније „Винтершал“ и „Е. ОН“ имају по 15,5 одсто удела, а холандски „Гасуин“ и француски „ГДФ“ по 9% акција гасовода[3].

Ангела Меркел је на отварању прве линије гасовод назвала „једним од највећих инфраструктурних пројеката нашег времена“[1].

Извори

Види још

Спољашње везе