Ангела Меркел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ангела Меркел
Angela Merkel Juli 2010 - 3zu4.jpg
Ангела Меркел
Биографија
Име при рођењу Ангела Доротеа Казнер
Датум рођења (1954-07-17)17. јул 1954.(62 год.)
Место рођења Хамбург
Држављанство  Немачка
Религија Лутеранка
Супружник Улрих Меркел (1977–1982)
Јоаким Зауер(1998–)
Професија физички хемичар
Универзитет Универзитет у Лајпцигу
Политичка партија Хришћанско-демократска унија
Потпис Angela Merkel Signature.svg
angela-merkel.de
Мандат(и)
8. савезни канцелар Немачке
Тренутна функција
Функцију обавља од 22. новембра 2005. —
Избори 2005.
Реизбор(и) 2009.
2013
Председник Хорст Келер
Кристијан Вулф
Јоахим Гаук
Претходник Герхард Шредер
Министар за околину, заштиту природе и нуклеарну безбедност
17. новембар 1994. — 26. октобар 1998.
Председник владе Хелмут Кол
Претходник Клаус Топфер
Наследник Јиргин Тритин
Министар за жене и младе
18. јануар 1991. — 17. новембар 1994.
Председник владе Хелмут Кол
Претходник Урсула Лер
Наследник Клаудија Нолте
Посланик Бундестага
Тренутна функција
Функцију обавља од 2. децембра 1990.

Ангела Доротеа Меркел (нем. Angela Dorothea Merkel; рођена 17. јула 1954. у Хамбургу као Ангела Доротеа Казнер) немачка је политичарка. Чланица је Хришћанско-демократске уније, од које је номинована на место канцелара СР Немачке на изборима за Бундестаг 2005. Након вишеседмичног преговарања по завршетку избора, Ангела Меркел 21. новембра 2005. постаје прва канцеларка у историји Немачке и на челу је тзв. „велике коалиције“ ЦДУ/ЦСУ и СПД. Успешно посредујући у преговорима око буџета ЕУ, Меркел је стекла завидну репутацију на међународној сцени. Коалиција коју је водила Ангела Меркел је победила и на изборима 2009. године и на изборима 2013. године.

Биографија[уреди]

Родила се као Ангела Доротеа Каснер, кћерка лутеранскога свештеника Хорста Каснера и учитељице Херлинд Каснер у Хамбургу, њен отац је пољског порекла и до 1930. се презивао Казмјерчак (пољ. Kazmierczak)[1]. У јесен 1954. године породица се преселила у НДР у Куитзов поред Перлберга где је њен отац радио као свештеник Од 1957. године је расла са братом и сестром Маркусом и Иреном у Темплину поред Укермарка. Од 1961. године је студирала на Вишој политехничкој школи и почетком седамдесетих је ступила у омладинску организацију ФДЈ ("Freie Deutsche Jugend").

После матуре са одличним успехом и натпросечним талентом у математици и језицима студирала је од 1973. године на универзитету у Лајпцигу.

Одбацивала је сарадњу са Штази која јој је била понуђена- захваљујући помирљивом ставу свог оца према режиму- после дипломе 1978. године и у њеним актима је Штази је био обележен њен критички став према НДР и комунизму у сагласности са активношћу пољског опозиционог покрета Солидарност.

Докторат је, из физичке хемије, радила код проф. Луце Зилацкога на раду о брзинским константама код једноставних угљоводоника.

Ангела Меркел 2008. године

Говори течно енглески и руски језик.

По избору за канцеларку наставила је да живи у свом стану у срцу Берлина, недалеко од Острва музеја.

За разлику од свог претходника Герхарда Шредера, Меркелова избегава честе контакте са штампом.

„Енџи“ је популарни надимак за Меркелову међу њеним симпатизерима.

Публикације[уреди]

Научне публикације[уреди]

  • Ангела Меркел, Илка Бегер, Ханс Јоахим Шпангенберг, Луц Цилике: Berechnung von Hochdruck-Geschwindigkeitskonstanten für Zerfalls und Rekombinationsreaktionen einfacher Kohlenwasserstoffmoleküle und -radikale, Zeitschrift für physikalische Chemie, 1982, 263 (3), 449-460
  • Ангела Меркел, Луц Цилике: Berechnung von Geschwindigkeitskonstanten für den C-H-Bindungsbruch im Methylradikal, Zeitschrift für physikalische Chemie, 1985, 266 (2), 353-361
  • Ангела Меркел, Луц Цилике: Nonempirical parameter estimate for the statistical adiabatic theory of unimolecular fragmentation carbon-hydrogen bond breaking in methyl, Molecular Physics, 1987, 60(6), 13791393.
  • Ангела Меркел, Zdeněk Havlas, Rudolf Zahradník: Evaluation of the rate constant for the SN2 reaction flouromethane + hydride: methane + fluoride in the gas phase, Journal of American Chemical Society, 1988, 110(25), 8355-8359

Политичке публикације[уреди]

  • Der Preis des Überlebens. Gedanken und Gespräche über zukünftige Aufgaben der Umweltpolitik, Штутгарт 1997.
  • Europa und die deutsche Einheit. Zehn Jahre Wiedervereinigung: Bilanz und Ausblick, Фрајбург 2000.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]