Ангела Меркел

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Ангела Меркел
Ангела Меркел
Лични подаци
Име при рођењуАнгела Доротеа Казнер
Датум рођења(1954-07-17)17. јул 1954. (69 год.)
Место рођењаХамбург, Западна Немачка
ДржављанствоНемачка
НародностНемица
Религијалутеранизам
УниверзитетУниверзитет у Лајпцигу
ПрофесијаФизички хемичар
Породица
СупружникУлрих Меркел (1977–1982)
Јоаким Зауер (1998–)
Политичка каријера
Политичка
странка		Хришћанско-демократска унија
8. савезни канцелар Немачке
22. новембар 2005 — 8. децембар 2021.
Избори2005.
Реизбор(и)2009, 2013. и 2017.
ПредседникХорст Келер
Кристијан Вулф
Јоахим Гаук
ПретходникГерхард Шредер
НаследникОлаф Шолц
Министар за околину, заштиту природе и нуклеарну безбедност
17. новембар 1994 — 26. октобар 1998.
Председник владеХелмут Кол
ПретходникКлаус Топфер
НаследникЈиргин Тритин
Министар за жене и младе
18. јануар 1991 — 17. новембар 1994.
Председник владеХелмут Кол
ПретходникУрсула Лер
НаследникКлаудија Нолте
Посланик Бундестага
Тренутна функција
Функцију обавља од 2. децембра 1990.
Потпис
Бундестаг

Ангела Доротеа Меркел (нем. Angela Dorothea Merkel), рођена као Ангела Доротеа Казнер, (нем. Angela Dorothea Kasner; Хамбург, 17. јул 1954) је бивша канцеларка Немачке. Чланица је Хришћанско-демократске уније, од које је номинована на место канцелара СР Немачке на изборима за Бундестаг 2005. године. Након вишеседмичног преговарања по завршетку избора, Ангела Меркел 22. новембра 2005. постаје прва канцеларка у историји Немачке. На челу је тзв. „велике коалиције“ ЦДУ/ЦСУ и СПД. Успешно посредујући у преговорима око буџета ЕУ, Меркелова је стекла завидну репутацију на међународној сцени. Коалиција коју је водила Ангела Меркел је победила и на изборима 2009. године и на изборима 2013. године.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Родила се као Ангела Доротеа Казнер у Хамбургу. Ћерка је лутеранског свештеника Хорста Казнера и учитељице Херлинд Казнер; њен отац је пољског порекла и до 1930. се презивао Казмјерчак (пољ. Kazmierczak).[2] У јесен 1954. године породица се преселила у НДР у Куитзов поред Перлберга где је њен отац радио као свештеник. Од 1957. године је расла са братом и сестром Маркусом и Иреном у Темплину поред Укермарка. Од 1961. године је студирала на Вишој политехничкој школи и почетком седамдесетих је ступила у омладинску организацију ФДЈ (нем. Freie Deutsche Jugend).

После матуре са одличним успехом и натпросечним талентом у математици и језицима студирала је од 1973. године на универзитету у Лајпцигу.

Одбацивала је сарадњу са Штази која јој је била понуђена — захваљујући помирљивом ставу свог оца према режиму — после дипломе 1978. године и у њеним актима је Штази је био обележен њен критички став према НДР и комунизму у сагласности са активношћу пољског опозиционог покрета Солидарност.

Докторат је, из физичке хемије, радила код проф. Луце Зилацкога на раду о брзинским константама код једноставних угљоводоника.

Меркелова 2008. године

Говори течно енглески и руски језик.

По избору за канцеларку наставила је да живи у свом стану у срцу Берлина, недалеко од Острва музеја.

За разлику од свог претходника Герхарда Шредера, Меркелова избегава честе контакте са штампом.

„Енџи“ је популарни надимак за Меркелову међу њеним симпатизерима.

Фебруара 2023. додељена јој је награда УНЕСКО-а за мир.[3] Априла 2023. добила је највише немачко одликовање „Велики крст за заслуге”.[4]

Публикације[уреди | уреди извор]

Научне публикације[уреди | уреди извор]

  • Ангела Меркел, Илка Бегер, Ханс Јоахим Шпангенберг, Луц Цилике: Berechnung von Hochdruck-Geschwindigkeitskonstanten für Zerfalls und Rekombinationsreaktionen einfacher Kohlenwasserstoffmoleküle und -radikale, Zeitschrift für physikalische Chemie, 1982. Zeitschrift für physikalische Chemie. 263 (3): 449—460. 1982.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Ангела Меркел, Луц Цилике: Berechnung von Geschwindigkeitskonstanten für den C-H-Bindungsbruch im Methylradikal, Zeitschrift für physikalische Chemie, 1985. Zeitschrift für physikalische Chemie. 266 (2): 353—361. 1985.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Merkel, A.; Zülicke, L. (1987). „Nonempirical parameter estimate for the statistical adiabatic theory of unimolecular fragmentation”. Molecular Physics. 60 (6): 1379—1393. Bibcode:1987MolPh..60.1379M. doi:10.1080/00268978700100901. 
  • Merkel, Angela.; Havlas, Zdenek.; Zahradnik, Rudolf. (1988). „Evaluation of the rate constant for the SN2 reaction fluoromethane + hydride .fwdarw. Methane + fluoride in the gas phase”. Journal of American Chemical Society. 110 (25): 8355—8359. doi:10.1021/ja00233a012. 

Политичке публикације[уреди | уреди извор]

  • Der Preis des Überlebens. Gedanken und Gespräche über zukünftige Aufgaben der Umweltpolitik, Штутгарт 1997.
  • Europa und die deutsche Einheit. Zehn Jahre Wiedervereinigung: Bilanz und Ausblick, Фрајбург 2000.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Angela Merkel | Biography, Education, Political Career, Successor, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 
  2. ^ Словенска крв Ангеле Меркел („Политика“, 19. март 2013)
  3. ^ „Ангели Меркел уручена награда УНЕСКО-а за мир”. Politika Online. Приступљено 2023-02-08. 
  4. ^ „Ангели Меркел уручено највише немачко одликовање „Велики крст за заслуге””. Политика. 17. 4. 2023. Приступљено 17. 4. 2023. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Plickert, Philip (Editor) "Merkel: Eine kritische Bilanz". . FinanzBuch Verlag. 2017. ISBN 978-3959720656. .
  • Skard, Torild. „Angela Merkel”. Women of Power – Half a Century of Female presidents and Prime Ministers Worldwide. Bristol: Policy Press. 2014. ISBN 978-1447315780. 
  • Margaret Heckel: So regiert die Kanzlerin. Eine Reportage. Piper. . München. 2009. ISBN 978-3492053310. .
  • Volker Resing: Angela Merkel. Die Protestantin. Ein Porträt. St. Benno-Verlag, Leipzig. 2009. ISBN 978-3746226484..
  • Gertrud Höhler: Die Patin. Wie Angela Merkel Deutschland umbaut. Orell Füssli, Zürich. 2012. ISBN 978-3280054802..
  • Stefan Kornelius: Angela Merkel. Die Kanzlerin und ihre Welt. Hoffmann und Campe, Hamburg. 2013. ISBN 978-3455502916..
  • Nikolaus Blome: Angela Merkel – Die Zauderkünstlerin. Pantheon. . München. 2013. ISBN 978-3570552018. .
  • Stephan Hebel: Mutter Blamage – Warum die Nation Angela Merkel und ihre Politik nicht braucht. Westend, Frankfurt am Main. 2013. ISBN 978-3864890215..
  • Günther Lachmann, Ralf Georg Reuth: Das erste Leben der Angela M. Piper. . München. 2013. ISBN 978-3492055819. .
  • Judy Dempsey: Das Phänomen Merkel – Deutschlands Macht und Möglichkeiten. Edition Körber-Stiftung, Hamburg. 2013. ISBN 978-3896840974..
  • Dirk Kurbjuweit: Alternativlos – Merkel, die Deutschen und das Ende der Politik. Hanser. . München. 2014. ISBN 978-3446246201. .
  • Julia Schramm: Fifty Shades of Merkel. Hoffmann & Campe. 2016. ISBN 978-3455504101.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ангела_Меркел&oldid=26215845”