Северни ток
| Северни ток | |
|---|---|
 Церемонија отварања „Северног тока“. Ангела Меркел и Дмитриј Медведев 2011. | |
 Мапа „Северног тока“ | |
| Преглед локације | |
| Држава | Русија Немачка |
| Координате | |
| Општи правац | Исток — запад — југ |
| Од | Виборга |
| Пролази кроз | Фински залив и Балтичко море |
| До | Грајфсвалда |
| Опште информације | |
| Тип | Природни гас |
| Власник | Гаспром |
| Партнери | Гаспром, Е.ОН, Унипер, ГДФ Суец, Винтерштал, Гасуин |
| Оператор | Норд Стреам АГ |
| Произвођач цеви | Салцгитер АГ, Сумитомо |
| Инсталатер цеви | Саипем |
| Полагач цеви | Брод Касторо Сеи |
| Извођач радова | Рамбол, ДОФ Субсеа |
| Почетак радова | 2009. |
| Пуште у рад | 2011 |
| Техничке информације | |
| Дужина | 0 km (0 mi) |
| Пречник | 0 mm (0 in) |
| Радни притисак | 55 м² годишње |
| Компресорске станице | Грјазовец Виборг |
| Веб-сајт | https://www.nord-stream.com |
Северни ток (рус. Северный поток) је гасовод између руског града Виборга и немачког града Грајфсвалда којим се руски гас транспортује у западну Европу.[1] Дугачак је 1.224 km.[1] Предвиђено је да гасовод има две линије; прва је пуштена у рад 8. новембра 2011. године, а за другу је предвиђено пуштање у рад 2012. године.[1] Свака линије ће имати капацитет од 27,5 милијарди m³ гаса годишње.[1] Овај гасовод је најдужи гасовод на свету који иде испод мора.[2] Гасовод представља нову маршруту за извоз руског природног гаса у Европу.[1] Овај гасовод омогућава директно допремање руског гаса преко Балтичког мора у Европу, чиме је избегнут транспорт преко Украјине са којом је Русија имала спор о цени гаса.[1]
Пре настанка овог гасовода руски гас је стизао у Европу само магистралним гасоводом који је био постављен преко копна.
Тај гасовод је пролазио преко територије Украјине и Белорусије.[1] Овај гасовод је саграђен да би се смањила зависност од неких транзитних земаља у којима се појавио проблем цена преноса гаса, што је у неким случајевима довело до потпуног прекида испоруке гаса у Европу.[1]
Пројекат изградње гасовода кошта 7,4 милијарде евра[1]. Гасовод је у власништву фирме Nord Stream AG настао као заједнички подухват руске државне фирме „Гаспром“, немачких компанија „Винтерштал“ (подружница БАСФа) и „Е. ОН“, холандске компаније „Гасуин“ и француске ГДФ Суец.[1] „Гаспром“ је власник 51% удела у гасоводу Северни ток, док немачке компаније „Винтершал“ и „Е. ОН“ имају по 15,5 одсто удела, а холандски „Гасуин“ и француски „ГДФ“ по 9% акција гасовода.[3]
Ангела Меркел је на отварању прве линије гасовод назвала „једним од највећих инфраструктурних пројеката нашег времена“.[1]
Компанија „Норд стрим АГ“ почела је 4. октобра 2021. године да пуни гасом први крак гасовода „Северни ток 2“.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј RTS (08. 11. 2011). „Пуштен "Северни ток"”. www.rts.rs. Приступљено 01. 10. 2022.
- ^ „Nord Stream Passes Ships and Bombs”. The Moscow Times. 05. 05. 2011. Архивирано из оригинала 26. 06. 2015. г. Приступљено 01. 10. 2022.
- ^ „"Северни ток" до Британије?”. RTS. 30. 06. 2012. Приступљено 01. 10. 2022.
- ^ „Почело пуњење „Северног тока 2“”. Sputnik Србија (на језику: српски). 04. 10. 2021. Приступљено 01. 10. 2022.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Северни ток на Викимедијиној остави