Пређи на садржај

Босанци — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Сређивање
Ред 6: Ред 6:
Термин се појављује у издању „[[Српски рјечник|Српског рјечника]]“ [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]] из [[1852]]. <ref name=Српски рјечник>[http://books.google.ba/books?id=58oGAAAAQAAJ&hl=sr&pg=PT12&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false Српски рјечник]</ref> и поистовјећује се са појмовима ''Босанлија'' и ''[[Бошњак]]''.
Термин се појављује у издању „[[Српски рјечник|Српског рјечника]]“ [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]] из [[1852]]. <ref name=Српски рјечник>[http://books.google.ba/books?id=58oGAAAAQAAJ&hl=sr&pg=PT12&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false Српски рјечник]</ref> и поистовјећује се са појмовима ''Босанлија'' и ''[[Бошњак]]''.
== Босанци као националност ==
== Босанци као националност ==
На попису из 1991. године, националност становника Босне и Херцеговине је била подељена у 5 група: Хрвати, Муслимани, Срби, Југословени и остали.<ref>http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1991/pdf/G19914013.pdf</ref> Ријасет Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, 2012. године је издао проглас у коме позива Бошњаке да се на попису не изјашњавају као "Босанци, Муслимани или Херцеговци", и људе који се изјашњавају на овакав начин оптужила је за "индиректно етничко чишћење Бошњака".<ref>http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/Region/1210024/Bo%C5%A1njak+ili+Bosanac%3F.html</ref> Председник Републике Српске [[Милорад Додик]] је 2013. године изјавио да Бошњаци немају право да свој језик називају босанским језиком већ бошњачким, јер се на тај начин према његовом мишљењу врши централизација БиХ.<ref>http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/Region/1378800/Dodik%3A+Ne+postoji+bosanski+jezik.html</ref> Медији су пренели случај једног родитеља из Сарајева, који је 2014. желео да свог сина упише у матичну књигу рођених као Босанца, међутим у општини су му одговорили да новорођенчад могу бити уписана само као Срби, Хрвати, Бошњаци или остали.<ref>http://www.slobodnaevropa.org/content/faruk-prvi-sarajlija-koji-je-upisan-u-maticnu-knjigu-kao-bosanac/26805562.html</ref> Након овога ангажовао је адвоката специјализованог за уставно право, да би 2015. општина саопштила да не постоје законска ограничења да ико буде уписан као Босанац по националности.<ref>http://www.balkaninsight.com/rs/article/beba-pobedila-etni%C4%8Dki-podeljen-sistem-u-bih</ref> Медији су објавили да је ово прво дете које је у матичним књигама уписано као Босанац, а не као припадник једна од три конститутивна народа.<ref>http://www.source.ba/clanak/1227672223364/vijesti/-Upisan-prvi-Bosanac-u-maticnu-knjigu-rodjenih:-Borba-trajala-osam-mjeseci!</ref> Родитељ је изјавио да се осећа као Бошњак по етничкој припадности, и Босанац по националности, и оптужио власти у БиХ да присиљавају становништво да се дели према етничкој припадности.<ref>http://www.radiosarajevo.ba/novost/177849/kako-je-jedan-djecak-dobio-rodni-list-na-kojem-pise-da-je-bosanac-fotovideo</ref>
{{оригинално истраживање}}
Бошњаци овај термин често употребљавају паралерно са називом „[[Бошњаци]]“, покушавајуши да тиме присвоје Србе и Хрвате,<ref>[http://www.panacomp.net/bosna_i_hercegovina?s=bosanci Bosanci<!-- Bot generated title -->]</ref><ref>[http://www.bosnjastvo.com/?p=216 bosnjastvo.com<!-- Bot generated title -->]</ref> који живе на простору Босне и Херцеговине, али наилазе на жесток отпор српског и хрватског становништва.{{чињеница|date=09. 2011.}} Један од познатих бивших Срба, који се изјашњава као Босанац по националности је и оптуженик за ратне злочине [[Јован Дивјак]], који се борио на страни [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике БиХ]].<ref>[http://www.sense-agency.com/tribunal_(mksj)/jovan-divjak-ja-sam-bosanac.25.html?cat_id=1&news_id=4946 Jovan Divjak: Ja Sam Bosanac | Sense Agency | Vest<!-- Bot generated title -->]</ref>
Такође као Босанци се често изјашњавају и деца из мешаних бракова, која зато не желе да се национално изјасне.
{{Промашена тема}}
Као основу за своју тврдњу о босанској нацији, Бошњаци наводе средњовековну Босну, која је у ствари била српска држава<ref>Питање етницитета Босне у средњем веку, уколико се о њему у модерном смисли те речи уоптше и може причати, представља више политичко, него историјско питање, поготово након распада СФРЈ и рата у Босни и Херцеговини. Током њега су СДА и Алија Изетбеговић као симбол Муслимана промовисали грб Котроманића, после чега су Муслимани на простору Босне и Херцеговине, али и околних држава почели да хералдичке љиљане сматрају својеврсним националним симболом. Прво помињање Босне у историјским изворима налази се у спису византијског цара [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] (913—959) „[[De administrando imperio|О управљању Царством]]“ у коме он у 32. поглављу које се зове „О Србима и земљи у којој сада станују “ наводи да се област Босна налази у склопу тзв. крштене Србије односно Србије на Балканском полуострву која је насељена Србима. Бан [[Матеј Нинослав]] (1232–1250) у својим повељама, поред локалне одреднице за своје поданике Бошњани (попут Дубровчана или Рашана), користи и јасну националну одредницу Срби. Први краљ Босне [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко I]] се крунисао на гробу највећег српског светитеља светог Саве за краља Срба и Босне 1377. године, да би за светог Саву стварање своје државе односно Херцеговине 1448. године везао и њен оснивач [[Стефан Вукчић Косача]] (војвода 1435-1448, херцег 1448-1466).</ref>, а Твртко први је рекао за Немањиће да су његови ''прародитељи'': Такође Твртко први је крунисан у Милешеви, где су крунисани сви владари Србије, и носио је титули „Стефан“, коју су носили сви српски владари. За време османске владавине Бошњави су називани „Турци”.{{sfn|Velikonja|2003|pp=68}}

Деведесетих година Муслимани прихватају љиљане који су се налазили на грбу [[Котроманићи|Котроманића]] и грбу [[Лазаревићи|Хребељановића]] (Породице Кнеза Лазара)<ref>http://ovsiste.webs.com/grb_hrebeljanovica.gif</ref><ref>Слика:Grb Lazarevic.jpg</ref> као свој „Босански“ национални симбол. Такође, љиљани су били на грбу Армије Републике БиХ.


== Израз Босанац у другим земљама ==
== Израз Босанац у другим земљама ==

Верзија на датум 20. фебруар 2015. у 12:52

Географска граница регија Босне и Херцеговине у Босни и Херцеговини, према 2. издању енциклопедије Југославије.[1]

Босанци, Босанац, Босанка је регионални термин који је у активној употреби у српском, хрватском, бошњачком и словеначком језику, а њиме се означавају становници са територије Босне и Херцеговине који могу бити Срби, Хрвати, Бошњаци (до скора Муслимани), као и припадници других народа који живе у Босни и Херцеговини. Претежно се користи за означавање становника географске области Босна, а зависно од контекста може се односити и на све становнике Босне и Херцеговине.

Термин се појављује у издању „Српског рјечникаВука Караџића из 1852. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> и поистовјећује се са појмовима Босанлија и Бошњак.

Босанци као националност

На попису из 1991. године, националност становника Босне и Херцеговине је била подељена у 5 група: Хрвати, Муслимани, Срби, Југословени и остали.[2] Ријасет Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, 2012. године је издао проглас у коме позива Бошњаке да се на попису не изјашњавају као "Босанци, Муслимани или Херцеговци", и људе који се изјашњавају на овакав начин оптужила је за "индиректно етничко чишћење Бошњака".[3] Председник Републике Српске Милорад Додик је 2013. године изјавио да Бошњаци немају право да свој језик називају босанским језиком већ бошњачким, јер се на тај начин према његовом мишљењу врши централизација БиХ.[4] Медији су пренели случај једног родитеља из Сарајева, који је 2014. желео да свог сина упише у матичну књигу рођених као Босанца, међутим у општини су му одговорили да новорођенчад могу бити уписана само као Срби, Хрвати, Бошњаци или остали.[5] Након овога ангажовао је адвоката специјализованог за уставно право, да би 2015. општина саопштила да не постоје законска ограничења да ико буде уписан као Босанац по националности.[6] Медији су објавили да је ово прво дете које је у матичним књигама уписано као Босанац, а не као припадник једна од три конститутивна народа.[7] Родитељ је изјавио да се осећа као Бошњак по етничкој припадности, и Босанац по националности, и оптужио власти у БиХ да присиљавају становништво да се дели према етничкој припадности.[8]

Израз Босанац у другим земљама

У Босни се незванично израз Босанац користи као географски појам, док се као национални појам искључиво користи од стране Муслимана. У иностранству се назив Босанац користи за све држављане Босне и Херцеговине (Босански држављанин), због компликованости израза Босанско-херцеговачки држављанин.[9] У Србији и Хрватској се назив „Босанац“ често сматра увредљивим (као на пример Косовар), јер многи под Босанцима често подразумевају само Бошњаке, и тако небошњачко становништво неретко сматра да му се оспорава национална припадност, те намеће Босанска односно Бошњачка националност. [10][11][12]

Референце

Литература

Спољашње везе