Оноре Домије — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{рут}} |
|||
{{Уметник |
{{Уметник |
||
| име = Оноре Домије |
| име = Оноре Домије |
||
Ред 18: | Ред 19: | ||
| боја = #CCCC99 |
| боја = #CCCC99 |
||
}} |
}} |
||
'''Оноре Домије''' ({{Јез-фр|Honoré Daumier}}; [[Марсељ|Марсеј]], [[26. фебруар]] [[1808]]. — [[Валмандоа]], [[10. фебруар]] [[1879]]) био је [[Француска|француски]] графичар, [[сликарство|сликар]], [[вајарство|вајар]] и најзначајнији [[карикатура|карикатуриста]] [[19. век]]а. Године [[1822]]. почео је образовање код једног од ученика [[Жак-Луј Давид|Жака Луја Давида]]. Након краткотрајног бављења делима [[Петер Паул Рубенс|Рубенса]] и [[Тицијан Вечели|Тицијана]] Домије се претежно посветио новој техници [[литографија|литографије]] која је била његово главно изражајно средство. Прву пажњу јавности скренуо је својим карикатурама за сатиричне часописе ''-{La Caricature}-'' (забрањен [[1837]]) и ''-{Le Charivari}-''. За ''-{Le Charivari}-'' је израдио око 3.400 литографија и многобројне [[дуборез]]е као и друштвене [[сатира|сатире]] на рачун политичког и малограђанског живота. Његова заслуга је у томе што је [[карикатура|карикатуру]] уздигао у ранг самосталне уметничке форме. Његове слике и пластике говоре о политичкој и судској [[корупција|корупцији]]. Међутим он је приказивао и свакодневицу људи као и [[Библија|библијске]] мотиве и мотиве из књижевности (углавном из дела [[Молијер]]а). Слабљење вида које је од [[1872]]. водило ка слепилу омело је његово стваралаштво али су се о њему старали његови пријатељи из [[Барбизонска школа|Барбизонске школе]]. |
'''Оноре Домије''' ({{Јез-фр|Honoré Daumier}}; [[Марсељ|Марсеј]], [[26. фебруар]] [[1808]]. — [[Валмандоа]], [[10. фебруар]] [[1879]]) био је [[Француска|француски]] графичар, [[сликарство|сликар]], [[вајарство|вајар]] и најзначајнији [[карикатура|карикатуриста]] [[19. век]]а. Оснивач је сатиричних недељника “-{La Charicature}-” и “-{Le Charivarim}-” у којима је неколико деценија објављивао бритке карикатуре критикујући политичко-социјалну стварност и друштвене догађаје у Француској. Већину живота провео је стварајући у [[Париз]]у, а као сликар и вајар био је самоук, што га није спречило да постане један од водећих уметника [[Реализам (уметност)|реализма]]. |
||
== Живот == |
|||
Домије је рођен у Марсеју као син Жан-Батист Луј Домијеа и Сесил Катрин Филип. Породица се 1816. преселила у Париз. Млади Домије је у младости показивао неодољиву тежњу уметничкој професији, коју је његов отац желео да потисне па га је запослио као свог потрчка, а касније књижара. 1823. године је примљен у Швајцарску академију, а успут се бавио литографијом. |
|||
Године [[1822]]. почео је образовање код једног од ученика [[Жак-Луј Давид|Жака Луја Давида]]. Након краткотрајног бављења делима [[Петер Паул Рубенс|Рубенса]] и [[Тицијан Вечели|Тицијана]], Домије се претежно посветио новој техници [[литографија|литографије]] која је била његово главно изражајно средство. Прву пажњу јавности скренуо је својим карикатурама за сатиричне часописе ''-{La Caricature}-'' (забрањен [[1837]]) и ''-{Le Charivari}-''. За ''-{Le Charivari}-'' је израдио око 3.400 литографија и многобројне [[дуборез]]е, као и друштвене [[сатира|сатире]] на рачун политичког и малограђанског живота. Његова заслуга је у томе што је [[карикатура|карикатуру]] уздигао у ранг самосталне уметничке форме. Његове слике и пластике говоре о политичкој и судској [[корупција|корупцији]]. Међутим, он је приказивао и свакодневицу људи, као и [[Библија|библијске]] мотиве и мотиве из књижевности (углавном из дела [[Молијер]]а). Слабљење вида које је од [[1872]]. водило ка слепилу омело је његово стваралаштво, али су се о њему старали његови пријатељи из [[Барбизонска школа|Барбизонске школе]]. |
|||
== Дела == |
|||
Домије је био самоуки сликар и већином је сликао мање формате негујући ликовни израз који је примеренији његовим литографијама, а у сликама се показао као иновативан и прогресиван. У крајњој редукцији ликовног израза, шкртом палетом, контрастима тамних и светлих маса, сликао је дирљиве сцене патњи пучких ликова или ликова по књижевним предлошцима, историјских или друштвених догађаја. |
|||
У истом маниру моделирао је експресивне, често полихромиране, карикатуре политичара и портрете француских књижевника ([[Оноре де Балзак|Балзак]]). |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
Верзија на датум 7. мај 2015. у 14:20
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Оноре Домије | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 26. фебруар 1808. |
Датум смрти | 10. фебруар 1879. |
Оноре Домије (франц. Honoré Daumier; Марсеј, 26. фебруар 1808. — Валмандоа, 10. фебруар 1879) био је француски графичар, сликар, вајар и најзначајнији карикатуриста 19. века. Оснивач је сатиричних недељника “La Charicature” и “Le Charivarim” у којима је неколико деценија објављивао бритке карикатуре критикујући политичко-социјалну стварност и друштвене догађаје у Француској. Већину живота провео је стварајући у Паризу, а као сликар и вајар био је самоук, што га није спречило да постане један од водећих уметника реализма.
Живот
Домије је рођен у Марсеју као син Жан-Батист Луј Домијеа и Сесил Катрин Филип. Породица се 1816. преселила у Париз. Млади Домије је у младости показивао неодољиву тежњу уметничкој професији, коју је његов отац желео да потисне па га је запослио као свог потрчка, а касније књижара. 1823. године је примљен у Швајцарску академију, а успут се бавио литографијом.
Године 1822. почео је образовање код једног од ученика Жака Луја Давида. Након краткотрајног бављења делима Рубенса и Тицијана, Домије се претежно посветио новој техници литографије која је била његово главно изражајно средство. Прву пажњу јавности скренуо је својим карикатурама за сатиричне часописе La Caricature (забрањен 1837) и Le Charivari. За Le Charivari је израдио око 3.400 литографија и многобројне дуборезе, као и друштвене сатире на рачун политичког и малограђанског живота. Његова заслуга је у томе што је карикатуру уздигао у ранг самосталне уметничке форме. Његове слике и пластике говоре о политичкој и судској корупцији. Међутим, он је приказивао и свакодневицу људи, као и библијске мотиве и мотиве из књижевности (углавном из дела Молијера). Слабљење вида које је од 1872. водило ка слепилу омело је његово стваралаштво, али су се о њему старали његови пријатељи из Барбизонске школе.
Дела
Домије је био самоуки сликар и већином је сликао мање формате негујући ликовни израз који је примеренији његовим литографијама, а у сликама се показао као иновативан и прогресиван. У крајњој редукцији ликовног израза, шкртом палетом, контрастима тамних и светлих маса, сликао је дирљиве сцене патњи пучких ликова или ликова по књижевним предлошцима, историјских или друштвених догађаја.
У истом маниру моделирао је експресивне, често полихромиране, карикатуре политичара и портрете француских књижевника (Балзак).