Солватација — разлика између измена
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
| Ред 4: | Ред 4: | ||
[[Хидратација]] (од {{јез-грч|hydor}} - вода) - нагомилавање молекула воде око растворка. Хидратација је ''специјални случај'' солватације. |
[[Хидратација]] (од {{јез-грч|hydor}} - вода) - нагомилавање молекула воде око растворка. Хидратација је ''специјални случај'' солватације. |
||
Солватација је универзална појава али је најизразитија код веома [[поларност|поларних]] растварача, где и растворак има изражене поларне особине или поседује [[јонска веза|јонску везу]]. Молекули поларног растварача тада граде доста постојани омот (солватациону сферу, а када је расртварач вода, хидратациону сферу) дебљине до 4-5 молекула растварача око честице растворка. Код бројних [[хемијска реакција|хемијских реакција]] јона у воденим растворима хидратациона сфера представља препреку која успорава реакцију. |
Солватација је универзална појава али је најизразитија код веома [[поларност (физика)|поларних]] растварача, где и растворак има изражене поларне особине или поседује [[јонска веза|јонску везу]]. Молекули поларног растварача тада граде доста постојани омот (солватациону сферу, а када је расртварач вода, хидратациону сферу) дебљине до 4-5 молекула растварача око честице растворка. Код бројних [[хемијска реакција|хемијских реакција]] јона у воденим растворима хидратациона сфера представља препреку која успорава реакцију. |
||
Солватација је основни узрок [[електролитичка дисоцијација|електролитичке дисоцијације]] код раствора. |
Солватација је основни узрок [[електролитичка дисоцијација|електролитичке дисоцијације]] код раствора. |
||
Приликом солватације одигравају се промене у енергетском садржају система ([[ |
Приликом солватације одигравају се промене у енергетском садржају система ([[топлота реакције|енталпије]]) као и промене уређености система ([[Ентропија|ентропије]]). Пре него што је могуће да дође до интеракције честица растворка и растварача, потребно је да дође до раскидања [[Међумолекулске силе|међумолекулских веза]] између истих. Овај процес је ендотерман али се уравнотежује са стварањем нових интермолекулских веза између растворка и растварача, што је егзотерман процес. Нето промена енергије је у општем случају мала (мада има екстремних изузетака) и може да има како ендо- тако и егзотерман карактер. Ендотермне спонтане солватације објашњавају се проманама ентропије. Наиме, повећање неуређености система фаворизује растварање. |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
Верзија на датум 8. мај 2015. у 19:23
Солватација је процес окруживања честице растворка честицама растварача. При томе су честице растварача најчешће молекули док честице растворка могу бити молекули, атоми или јони.
Хидратација (од грч. hydor - вода) - нагомилавање молекула воде око растворка. Хидратација је специјални случај солватације.
Солватација је универзална појава али је најизразитија код веома поларних растварача, где и растворак има изражене поларне особине или поседује јонску везу. Молекули поларног растварача тада граде доста постојани омот (солватациону сферу, а када је расртварач вода, хидратациону сферу) дебљине до 4-5 молекула растварача око честице растворка. Код бројних хемијских реакција јона у воденим растворима хидратациона сфера представља препреку која успорава реакцију.
Солватација је основни узрок електролитичке дисоцијације код раствора.
Приликом солватације одигравају се промене у енергетском садржају система (енталпије) као и промене уређености система (ентропије). Пре него што је могуће да дође до интеракције честица растворка и растварача, потребно је да дође до раскидања међумолекулских веза између истих. Овај процес је ендотерман али се уравнотежује са стварањем нових интермолекулских веза између растворка и растварача, што је егзотерман процес. Нето промена енергије је у општем случају мала (мада има екстремних изузетака) и може да има како ендо- тако и егзотерман карактер. Ендотермне спонтане солватације објашњавају се проманама ентропије. Наиме, повећање неуређености система фаворизује растварање.
