Осунчаност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 26. мај 2015. у 18:02

Уобичајно је да се директно Сунчево зрачење на хоризонталној површини назива инсолацијом ( мада овај термин има и шире значење-синоним Сунчеве радијације ). То зрачење садржи највише од емитиране енергије у облику краткоталасног зрачења и светла. Само један део краткоталасног зрачења доспева до земљине површине, а преостали део енергије се рефлектује, расипа или је упија атмосфера. Вредност инсолације се мења са променама нагиба рељефа и са географском ширином - пропорционална је косинусу географске ширине (Ламберов закон). По прорачунима С. И. Савинова вредност директног Сунчевог зраченја јако се смањује под утицајем облачности: на 60 °C с.ш. за 60%, а на 20 °C с.ш. где је облачност најмања за 42%. На полутару и приекваторијалним ширинама јужне полулопте она је за 57% мања од могуће, то јест скоро исто толико као и у умереним областима. У нашим крајевима (45° с.ш) дневна сума директног Сунчевог зрачења пред летњи солстицијум већа је скоро 5 пута него пред зимски солстицијум, док је дневна сума овог зрачења пред јесењу равнодневницу за 48 cal већа од дневне суме пред пролећну равнодневницу.

Топлотни или енергетски биланс земље је анализа Сунчевог зрачења и земљиног израчивања.

Краткоталасно зрачење Сунца (0,3-3μ)/Qkv
- Qkv= (S+D)-R
- где је:
- (S)- директно Сунчево зрачење
- (D)- дифузно небеско зрачење
- (R)- рефлективно зрачење
Дуготаласно зрачење(3-50μ)/Qdv
- Qdv= A-E-rA
- где је:
- (А)- зрачење атмосфере према земљи
- (Е)- израчивање земље
- (r)- рефлективно зрачење
Укупни топлотни биланс
- Qu=Qkv+Qdv
- за атмосферу= -19%
- за земљу= +19%

Инструменти за мерење

Хелиограф- уређај који мери количину инсолације Сунца на одређеном месту.
Пиранометар- уређај који мери укупно Сунчево зрачење, које пада на неку водоравну плочу.
Пирхелиометар- физички апарат за мерење износа енергије које Сунце дозрачи површини Земље.
Пиррадиометар
Биланцојмер
Актинограф

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-{{почетник|19|05|2015}}){{ГФ2015}}
+{{почетник|19|05|2015}}{{ГФ2015}}
 Уобичајно је да се директно Сунчево зрачење на хоризонталној површини назива '''инсолацијом''' ( мада овај термин има и шире значење-синоним Сунчеве радијације ). То зрачење садржи највише од емитиране енергије у облику краткоталасног зрачења и светла. Само један део краткоталасног зрачења доспева до земљине површине, а преостали део енергије се рефлектује, расипа или је упија [[атмосфера]]. Вредност инсолације се мења са променама нагиба [[рељеф]]а и са географском ширином - пропорционална је [[косинус]]у географске ширине (Ламберов закон). По прорачунима С. И. Савинова вредност директног Сунчевог зраченја јако се смањује под утицајем облачности: на 60&nbsp;°C с.ш. за 60%, а на 20&nbsp;°C с.ш. где је облачност најмања за 42%. На полутару и приекваторијалним ширинама јужне полулопте она је за 57% мања од могуће, то јест скоро исто толико као и у умереним областима.
 У нашим крајевима (45° с.ш) дневна сума директног Сунчевог зрачења пред летњи солстицијум већа је скоро 5 пута него пред зимски солстицијум, док је дневна сума овог зрачења пред јесењу равнодневницу за [[48]] cal већа од дневне суме пред пролећну равнодневницу.
-<gallery><gallery></gallery></gallery>=== Укупни енергетски биланс земљине површине ===
 Топлотни или енергетски биланс земље је анализа Сунчевог зрачења и земљиног израчивања.