Ђорђе Натошевић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м правопис
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Научник
{{Научник
| име = Ђорђе Натошевић
| име = Ђорђе Натошевић
| слика = Ђорђе Натошевић.jpg
| слика = Djordje Natosevic.jpg
| ширина_слике = 250п
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Ђорђе Натошевић
| опис_слике = Ђорђе Натошевић

Верзија на датум 29. новембар 2015. у 06:34

Ђорђе Натошевић
Ђорђе Натошевић
Лични подаци
Датум рођења19. јул 1821.
Место рођењаСланкамен, Аустријско царство
Датум смрти11. јул 1887.(1887-07-11) (65 год.)
Место смртиКарловац, Аустроугарска


Потпис др Ђорђа Натошевића

Ђорђе Натошевић (Сланкамен, 19. јул 1821Карловац, 11. јул 1887) је био лекар , један од првих српских педагога и педагошких писаца, просветни радник, надзорник српских школа у Аустроугарској, први писац уџбеника у Срба по Вуковом правопису, оснивач учитељских школа у Пакрацу, Новом Саду, Карловцу, Сомбору и Панчеву; основао, уређивао и издавао први српски педагошки лист "Школски лист“ и прве српске дечје новине "Пријатељ српске младежи“.[1]“.[2]

Биографија

Рођен је у Старом Сланкамену где постоји његова родна кућа.

Медицину је завршио у Бечу 1850. а у Новом Саду је отпочео лекарску праксу. Убрзо се посветио просветном раду и постао директор Новосадске гимназије, надзорник српских школа у Аустроугарској и главни школски референт за Војводину. Био је народни посланик и председник Матице српске (18811887). Његовом заслугом отворене су српске учитељске школе у Пакрацу, Новом Саду, Карловцу, Сомбору и Панчеву. Основао је и уређивао први српски педагошки „Школски лист“ и прве дечје новине „Пријатељ српске младежи“ у којем је Јован Јовановић Змај објавио своје прве песме за децу по наговору управо Ђорђа Натошевића. Први је писац уџбеника по Вуковом правопису. Његов „Буквар“ био је у употреби у свим српским школама. Својим букваром укинуо је стари, дуго година коришћени метод срицања и увео очигледну наставу. Свој педагошки рад употпунио је са два најзначајнија приручника „Кратко упутство за сербске народне учитеље“, 1857. и друго допуњено издање 1861., објављено у Новом Саду, а други под називом: „Упутство за предавање букварски` наука учитељима народних училишта у Аустријском царству“, написано 1858. У њима је изложио сва своја педагошка, дидактичка и методичка схватања, која су сачињавала теоријску основу реформе српских школа у хабзбуршкој монархији почетком друге половине XIX века. У свом инструктивно - педагошком раду Натошевић је истицао значај музичке наставе тако да је друго поглавље у књизи „Кратко упутство за сербске народне учитеље“ у целини посвећено „Науци појања“ и практичним методичким упутствима. Држао је да је певање за децу потреба, природан дар, да певањем душевно највише јачају и да помоћу певања могу врло лако, брзо и без тешкоћа савладати и најтеже наставне јединице. Поред црквеног појања завео је и наставу ноталног певања уз обавезно певање световних народних и уметничких песама, затим вишегласно „хармонично певање“ и свирање на неком музичком инструменту - клавир, виолина, хармоника и друго. Аутор је „Школске уредбе“. Написао је и расправу „Зашто народ у Аустрији пропада?“. Сахрањен је на Успенском гробљу у Новом Саду.

Референце

  1. ^ Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959. г.
  2. ^ Др.Ђорђе Ноташевић, Биографија, “Босанска Вила“ 1887/08/16 [http://www.idoconline.info/article/537716.

Спољашње везе