Родна кућа Ђорђа Натошевића

С Википедије, слободне енциклопедије
Родна кућа Ђорђа Натошевића
Rodna kuća Đorđa Natoševića.jpg
Родна кућа Ђорђа Натошевића
Опште информације
МестоСтари Сланкамен
ОпштинаИнђија
Време настанкапочетак 19. века
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе

Родна кућа Ђорђа Натошевића се налази у Старом Сланкамену, у општини Инђија. Подигнута је почетком 19. века и представља споменик културе од великог значаја.

Ђорђе Натошевић[уреди | уреди извор]

Др Ђорђе Натошевић (18211887), лекар и просветитељ, који је свега три године провео у лекарској пракси и, сасвим неуобичајено, посветио се педагошкој струци. Још на школовању у Бечу, револуционарне 1848. године, поставио је програм „реформе целокупног народног живота”. Прво као професор 1853. године, а затим директор Српске гимназије у Новом Саду, започео је са реформом своје гимназије. Његовим залагањем и радом основано је више српских народних школа у Срему, учитељске школе у Пакрацу и Карловцу, девојачке школе у Новом Саду, Панчеву и Сомбору. Поред разноврсних активности на реформи школства, ширењу напредних идеја и буђењу националне свести, ангажовао се и у ширем просветитељском раду. Веома много је објављивао у свим српским листовима, прилоге из медицине, хигијене, физике, хемије, методологије, ботанике и других природних наука, као и историје, географије, економије. Постао је један од првих чланова књижевног одељења Матице српске у Новом Саду, а 1881. и њен председник, на чијем челу остаје све до своје смрти.

Изглед куће[уреди | уреди извор]

Лоцирана је на самој обали Дунава, са погледом на реку. Претпоставља се да је саграђена почетком 19. века, као приземни објекат, скоро квадратне основе, једноставних фасада без украса. Уличном фасадом доминира огромни забат, уоквирен профилисаним малтерским рамом, раздељен профилисаним венцем по половини.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.