Лешек Колаковски — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:

{{3Г2015}}
{{3Г2015}}
{{почетник|30|12|2015.}}
{{почетник|30|12|2015.}}
'''Лешек Колаковски''' ( 23. октобар 1927 - 17. јул 2009) био је пољски филозоф и историчар. Најпознатији је по својим критичким анализама марксистичких мисли, нарочито за Главне струје Марксизма ( 1976 ). У свом каснијем раду, Колаковски се фокусирао на верска питања. У свом 1986 Jefferson Lecture, он је рекао ''Не учимо историју из разлога да би знали како да се понашамо или како да успемо, већ да би знали ко смо ми''.
'''Лешек Колаковски''' ( 23. октобар 1927 - 17. јул 2009) био је пољски филозоф и историчар. Најпознатији је по својим критичким анализама марксистичких мисли, нарочито за Главне струје Марксизма ( 1976 ). У свом каснијем раду, Колаковски се фокусирао на верска питања. У свом 1986 Jefferson Lecture, он је рекао ''Не учимо историју из разлога да би знали како да се понашамо или како да успемо, већ да би знали ко смо ми''.<ref> Leszek Kołakowski, "The Idolatry of Politics," reprinted in Modernity on Endless Trial (University of Chicago Press, 1990, paperback edition 1997), ISBN 0-226-45045-7, ISBN 0-226-45046-5, ISBN 978-0-226-45046-9, p. 158.</ref>
<gallery>
Leszek_Kolakowski_1971.jpg
</gallery>



== Биографија ==
== Биографија ==


Колаковски је рођен у граду Радом, у Пољској . Захваљујући немачкој окупацији Пољске у Другом светском рату , он није ишао у школу , али је читао књиге и узимао повремене приватне цасове , пролазећи своје завршне испите као изваредан студент . После рата , студирао је филозофију на Универзитету Lodz и 1953. године докторирао на Варшавском Универзитету , са тезом о Спинози . Био је професор и председник одељења Универзитета у Варшави за историју филозофије од 1959. до 1968. године .
Колаковски је рођен у граду Радом, у Пољској . Захваљујући немачкој окупацији Пољске у Другом светском рату , он није ишао у школу , али је читао књиге и узимао повремене приватне цасове , пролазећи своје завршне испите као изваредан студент . После рата , студирао је филозофију на Универзитету Lodz и 1953. године докторирао на Варшавском Универзитету , са тезом о Спинози . Био је професор и председник одељења Универзитета у Варшави за историју филозофије од 1959. до 1968. године .
<gallery>
Leszek_Ko%C5%82akowski_Anefo.jpg


⚫
У младости , Колаковски је био комуниста. У периоду 1947-1966 , био је члан Пољске уједињене радничке партије. Његовим интелектуалним обећањима је зарадио пут у Москву, где је видео комунизам у пракси и утврдио да је није добар . Он је прекинуо са комунизмом и постаје " ревизионистички марксиста " залагање за хуманистичко тумачење Маркса . Годину дана после 1956. Пољског октобра , Колаковски је објавио четири дела критикујући Совјетске марксистичке догме .<ref> Foreign News: VOICE OF DISSENT, TIME Magazine, 14 October 1957</ref> Његов јавни предавање на Варшавском универзитету на десетогодишњицу од Пољског октобра довела до његово протеривање из Пољске уједињене радничке партије . У току Пољске политичке кризе 1968. године он је изгубио посао на Варшавском универзитету.Дошао је до закључка да је тоталитарна суровост стаљинизма није било одступање, већ логички крајњи производ марксизма , Његов главни рад „Главне струје марксизма“, објављен је 1976-1978.Колаковски је постао све више фасциниран о доприносу теолошких претпоставки за Запад. Колаковски је бранио улогу коју слобода игра у људској потрази за транцедентним . Иако људска погрешивост подразумева да треба скептично да третирамо тврдње непогрешивости , наша потрага за већим ( као што су истина и доброта) је оплемењује.<ref> Clive James (2007) Cultural Amnesia, p. 353</ref>
</gallery>
[[Датотека:Imageиs.jpg|мини|Лечек Колаковски]]
⚫
У младости , Колаковски је био комуниста. У периоду 1947-1966 , био је члан Пољске уједињене радничке партије. Његовим интелектуалним обећањима је зарадио пут у Москву, где је видео комунизам у пракси и утврдио да је није добар . Он је прекинуо са комунизмом и постаје " ревизионистички марксиста " залагање за хуманистичко тумачење Маркса . Годину дана после 1956. Пољског октобра , Колаковски је објавио четири дела критикујући Совјетске марксистичке догме . Његов јавни предавање на Варшавском универзитету на десетогодишњицу од Пољског октобра довела до његово протеривање из Пољске уједињене радничке партије . У току Пољске политичке кризе 1968. године он је изгубио посао на Варшавском универзитету.Дошао је до закључка да је тоталитарна суровост стаљинизма није било одступање, већ логички крајњи производ марксизма , Његов главни рад „Главне струје марксизма“, објављен је 1976-1978.Колаковски је постао све више фасциниран о доприносу теолошких претпоставки за Запад. Колаковски је бранио улогу коју слобода игра у људској потрази за транцедентним . Иако људска погрешивост подразумева да треба скептично да третирамо тврдње непогрешивости , наша потрага за већим ( као што су истина и доброта) је оплемењује.
1968 , Колаковски је постао гостујући професор на одељење за филозофију на Универзитету McGill у Монтреалу и 1969. се преселио на Универзитету у Калифорнији, Беркли. Године 1970. постао је виши научни сарадник на All Souls колеџу у Оксфорду . Он је углавном остао на Оксфорду , иако је провео део 1974. године на Универзитету Јејл , а од 1981. до 1994. године био хонорарни професор Комитета за социјалне mисли и у одељењу за филозофију на Универзитету у Чикагу.
1968 , Колаковски је постао гостујући професор на одељење за филозофију на Универзитету McGill у Монтреалу и 1969. се преселио на Универзитету у Калифорнији, Беркли. Године 1970. постао је виши научни сарадник на All Souls колеџу у Оксфорду . Он је углавном остао на Оксфорду , иако је провео део 1974. године на Универзитету Јејл , а од 1981. до 1994. године био хонорарни професор Комитета за социјалне mисли и у одељењу за филозофију на Универзитету у Чикагу.
Иако су његови радови су званично забрањенi у Пољској, илегалне копије њих су утицале на ставове пољски интелектуалаца ​​опозиције. Његов есеј из 1971 Тезе о нади и безнађа ( Пун назив : У Стаљиновом земљама : Тезе о Нади и очај ) који је предложио да би самоорганизоване друштвене групе постепено проширити сфере цивилног друштва у тоталитарне државе , помогао да инспирише покрете 1970. које су довели до солидарности и , на крају , до колапса комунизма у Европи 1989. У 1980 , Колаковски је подржао солидарност давањем интервјуа , писањем и прикупљање средстава.
Иако су његови радови су званично забрањенi у Пољској, илегалне копије њих су утицале на ставове пољски интелектуалаца ​​опозиције. Његов есеј из 1971 Тезе о нади и безнађа ( Пун назив : У Стаљиновом земљама : Тезе о Нади и очај ) који је предложио да би самоорганизоване друштвене групе постепено проширити сфере цивилног друштва у тоталитарне државе , помогао да инспирише покрете 1970. које су довели до солидарности и , на крају , до колапса комунизма у Европи 1989. У 1980 , Колаковски је подржао солидарност давањем интервјуа , писањем и прикупљање средстава.<ref> Leszek Kołakowski (1971): Hope and Hopelessness. In: Survey, vol. 17, no. 3 (80) </ref>
⚫
<ref> Kołakowski : In Stalin's Countries: Theses on Hope and Despair (1971). </ref>
⚫
У Пољској , Колаковски није само поштован као филозоф и историчар идеја , него и као икону за противника комунизма . Адам Михњик позвао Колаковски " један од најистакнутијих стваралаца савремене Пољске културе" .

⚫
Колаковски је умро 17. јула 2009 , у Оксфорду . У својој читуљи , филозоф Роџер Сцрутон рекао Колаковски је " мислилац нашег времена" и да је у вези дебате Колаковски је са интелектуалним противницима , "чак и ако ... . ништа није остало од субверзивних догми, нико се није осећао оштећен у свом егу или поражен у пројекту њиховог живота , од аргумената који би из било ког другог извора инспирисао највеће огорчење . "
⚫
У Пољској , Колаковски није само поштован као филозоф и историчар идеја , него и као икону за противника комунизма . Адам Михњик позвао Колаковски " један од најистакнутијих стваралаца савремене Пољске културе" .<ref> Norman Davies (5 October 1986) "True to Himself and His Homeland," New York Times.</ref> <ref> Adam Michnik (18 July 1985) "Letter from the Gdansk Prison," New York Review of Books.</ref>

⚫
Колаковски је умро 17. јула 2009 , у Оксфорду .Leszek Kolakowski. Encyclopaedia Britannica У својој читуљи , филозоф Роџер Сцрутон рекао Колаковски је " мислилац нашег времена" и да је у вези дебате Колаковски је са интелектуалним противницима , "чак и ако ... . ништа није остало од субверзивних догми, нико се није осећао оштећен у свом егу или поражен у пројекту њиховог живота , од аргумената који би из било ког другог извора инспирисао највеће огорчење . "<ref>Scruton, Roger. "Leszek Kolakowski: thinker for our time". opendemocracy.net. Open Democracy. Retrieved 27 February 2015.</ref>




== Награде ==
== Награде ==
Године 1986, National Endowment for the Humanities изабрао је Колаковског због " Jefferson Lecture" . Колаковски је предавање "The Idolatry of Politics" прештампао у својој колекцији есеја "  Modernity on Endless Trial ".
Године 1986, National Endowment for the Humanities изабрао је Колаковског због " Jefferson Lecture" . Колаковски је предавање "The Idolatry of Politics"<ref> Jefferson Lecturers. neh.gov</ref> прештампао у својој колекцији есеја "  Modernity on Endless Trial ".<ref> Leszek Kołakowski (1990) "The Idolatry of Politics," p. 158 in Modernity on Endless Trial. University of Chicago Press, ISBN 0-226-45045-7. </ref>
У 2003. години, библиотека конгреса јр именовала Колаковског за првог добитника John W. Kluge награде за животно дело за хуманост.
У 2003. години, библиотека конгреса јр именовала Колаковског за првог добитника John W. Kluge награде за животно дело за хуманост.<ref> "Library of Congress Announces Winner of First John W. Kluge Prize for Lifetime Achievement in the Humanities and Social Sciences"</ref>
<ref> Leszek Kołakowski, "What the Past is For" (speech given on 5 November 2003, on the occasion of the awarding of the Kluge Prize to Kołakowski). </ref>


Његове друге награде укључују следеће :
Његове друге награде укључују следеће :
Ред 31: Ред 31:
# Награда Мек Артур (1982)
# Награда Мек Артур (1982)
# Еразмус награда, Мек Артур стипендиста (1983)
# Еразмус награда, Мек Артур стипендиста (1983)
# Награда Пољског пиачког друштва (1988)
# Jefferson Lecture for the National Endowment for the Humanities (1986)
# Award of the Polish Pen Club (1988)
# University of Chicago Press, Gordon J. Laing Award (1991)
# University of Chicago Press, Gordon J. Laing Award (1991)
# Tocqueville Prize (1994)
# Награда Токевила (1994)
# КЛуг награда конгресне библиотеке (2003)
# Kluge Prize of the Library of Congress (2003)
# St. George Medal (pl) (2006)
# Медаља Св. Ђорђа (pl) (2006)
#
# Jerusalem Prize (2007)
== Библиографија ==
# Democracy Service Medal (2009)
Разговор са ђаволом, 1973
Кроз Марксистички хуманизам, 1967
Позитивистичка филозофија, 1971
Религија: Шта ако не постоји Бог, 1982
Бергсон, 1985
Метафизички хорор, 1988
Мој тачан поглед на све, 2005
Зашто је пре нешто него ништа?, 2007Награда Јерусалима (2007)




== Извори ==
== Извори ==
* Leszek Kołakowski. "The Idolatry of Politics," reprinted in Modernity on Endless Trial (University of Chicago Press. 1990, paperback edition 1997). ISBN 0-226-45045-7. ISBN 0-226-45046-5. ISBN 978-0-226-45046-9. стр 158. Cite error: Invalid <ref>tag; name "Idolatry" defined multiple times with different content (see the help page).
* Foreign News: VOICE OF DISSENT, TIME Magazine, 14 October 1957
* Clive James (2007) Cultural Amnesia. pp. 353
* Gareth Jones (17 July 2009) "Polish philosopher and author Kołakowski dead at 81". Reuters
* Leszek Kołakowski (1971): Hope and Hopelessness. In: Survey, vol. 17, no. 3 (80)
⚫
* Kołakowski : In Stalin's Countries: Theses on Hope and Despair (1971). osaarchivum.org


{{Commonscat|Leszek Kołakowski}}
{{Commonscat|Leszek Kołakowski}}

Верзија на датум 31. децембар 2015. у 20:34

Лешек Колаковски ( 23. октобар 1927 - 17. јул 2009) био је пољски филозоф и историчар. Најпознатији је по својим критичким анализама марксистичких мисли, нарочито за Главне струје Марксизма ( 1976 ). У свом каснијем раду, Колаковски се фокусирао на верска питања. У свом 1986 Jefferson Lecture, он је рекао Не учимо историју из разлога да би знали како да се понашамо или како да успемо, већ да би знали ко смо ми.[1]

Биографија

Колаковски је рођен у граду Радом, у Пољској . Захваљујући немачкој окупацији Пољске у Другом светском рату , он није ишао у школу , али је читао књиге и узимао повремене приватне цасове , пролазећи своје завршне испите као изваредан студент . После рата , студирао је филозофију на Универзитету Lodz и 1953. године докторирао на Варшавском Универзитету , са тезом о Спинози . Био је професор и председник одељења Универзитета у Варшави за историју филозофије од 1959. до 1968. године .

У младости , Колаковски је био комуниста. У периоду 1947-1966 , био је члан Пољске уједињене радничке партије. Његовим интелектуалним обећањима је зарадио пут у Москву, где је видео комунизам у пракси и утврдио да је није добар . Он је прекинуо са комунизмом и постаје " ревизионистички марксиста " залагање за хуманистичко тумачење Маркса . Годину дана после 1956. Пољског октобра , Колаковски је објавио четири дела критикујући Совјетске марксистичке догме .[2] Његов јавни предавање на Варшавском универзитету на десетогодишњицу од Пољског октобра довела до његово протеривање из Пољске уједињене радничке партије . У току Пољске политичке кризе 1968. године он је изгубио посао на Варшавском универзитету.Дошао је до закључка да је тоталитарна суровост стаљинизма није било одступање, већ логички крајњи производ марксизма , Његов главни рад „Главне струје марксизма“, објављен је 1976-1978.Колаковски је постао све више фасциниран о доприносу теолошких претпоставки за Запад. Колаковски је бранио улогу коју слобода игра у људској потрази за транцедентним . Иако људска погрешивост подразумева да треба скептично да третирамо тврдње непогрешивости , наша потрага за већим ( као што су истина и доброта) је оплемењује.[3]

Датотека:Imageиs.jpg
Лечек Колаковски

1968 , Колаковски је постао гостујући професор на одељење за филозофију на Универзитету McGill у Монтреалу и 1969. се преселио на Универзитету у Калифорнији, Беркли. Године 1970. постао је виши научни сарадник на All Souls колеџу у Оксфорду . Он је углавном остао на Оксфорду , иако је провео део 1974. године на Универзитету Јејл , а од 1981. до 1994. године био хонорарни професор Комитета за социјалне mисли и у одељењу за филозофију на Универзитету у Чикагу. Иако су његови радови су званично забрањенi у Пољској, илегалне копије њих су утицале на ставове пољски интелектуалаца ​​опозиције. Његов есеј из 1971 Тезе о нади и безнађа ( Пун назив : У Стаљиновом земљама : Тезе о Нади и очај ) који је предложио да би самоорганизоване друштвене групе постепено проширити сфере цивилног друштва у тоталитарне државе , помогао да инспирише покрете 1970. које су довели до солидарности и , на крају , до колапса комунизма у Европи 1989. У 1980 , Колаковски је подржао солидарност давањем интервјуа , писањем и прикупљање средстава.[4] [5]

У Пољској , Колаковски није само поштован као филозоф и историчар идеја , него и као икону за противника комунизма . Адам Михњик позвао Колаковски " један од најистакнутијих стваралаца савремене Пољске културе" .[6] [7]

Колаковски је умро 17. јула 2009 , у Оксфорду .Leszek Kolakowski. Encyclopaedia Britannica У својој читуљи , филозоф Роџер Сцрутон рекао Колаковски је " мислилац нашег времена" и да је у вези дебате Колаковски је са интелектуалним противницима , "чак и ако ... . ништа није остало од субверзивних догми, нико се није осећао оштећен у свом егу или поражен у пројекту њиховог живота , од аргумената који би из било ког другог извора инспирисао највеће огорчење . "[8]


Награде

Године 1986, National Endowment for the Humanities изабрао је Колаковског због " Jefferson Lecture" . Колаковски је предавање "The Idolatry of Politics"[9] прештампао у својој колекцији есеја "  Modernity on Endless Trial ".[10] У 2003. години, библиотека конгреса јр именовала Колаковског за првог добитника John W. Kluge награде за животно дело за хуманост.[11] [12]

Његове друге награде укључују следеће :

  1. Награда Јуржиковски (1969)
  2. Награда за мир коју додељују издавачи књига у Немачкој (1977)
  3. Европска награда за есеј Велион фондације (1980)
  4. Награда Мек Артур (1982)
  5. Еразмус награда, Мек Артур стипендиста (1983)
  6. Награда Пољског пиачког друштва (1988)
  7. University of Chicago Press, Gordon J. Laing Award (1991)
  8. Награда Токевила (1994)
  9. КЛуг награда конгресне библиотеке (2003)
  10. Медаља Св. Ђорђа (pl) (2006)

Библиографија

Разговор са ђаволом, 1973 Кроз Марксистички хуманизам, 1967 Позитивистичка филозофија, 1971 Религија: Шта ако не постоји Бог, 1982 Бергсон, 1985 Метафизички хорор, 1988 Мој тачан поглед на све, 2005 Зашто је пре нешто него ништа?, 2007Награда Јерусалима (2007)


Извори

Лешек Колаковски на Викимедијиној остави.
  1. ^ Leszek Kołakowski, "The Idolatry of Politics," reprinted in Modernity on Endless Trial (University of Chicago Press, 1990, paperback edition 1997), ISBN 0-226-45045-7, ISBN 0-226-45046-5, ISBN 978-0-226-45046-9, p. 158.
  2. ^ Foreign News: VOICE OF DISSENT, TIME Magazine, 14 October 1957
  3. ^ Clive James (2007) Cultural Amnesia, p. 353
  4. ^ Leszek Kołakowski (1971): Hope and Hopelessness. In: Survey, vol. 17, no. 3 (80)
  5. ^ Kołakowski : In Stalin's Countries: Theses on Hope and Despair (1971).
  6. ^ Norman Davies (5 October 1986) "True to Himself and His Homeland," New York Times.
  7. ^ Adam Michnik (18 July 1985) "Letter from the Gdansk Prison," New York Review of Books.
  8. ^ Scruton, Roger. "Leszek Kolakowski: thinker for our time". opendemocracy.net. Open Democracy. Retrieved 27 February 2015.
  9. ^ Jefferson Lecturers. neh.gov
  10. ^ Leszek Kołakowski (1990) "The Idolatry of Politics," p. 158 in Modernity on Endless Trial. University of Chicago Press, ISBN 0-226-45045-7.
  11. ^ "Library of Congress Announces Winner of First John W. Kluge Prize for Lifetime Achievement in the Humanities and Social Sciences"
  12. ^ Leszek Kołakowski, "What the Past is For" (speech given on 5 November 2003, on the occasion of the awarding of the Kluge Prize to Kołakowski).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лешек_Колаковски&oldid=11504967”