Брацан Брацановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum
Autobot (разговор | доприноси)
м datum rodjenja
Ред 3: Ред 3:
| слика = Bracan Bracanovic.jpg
| слика = Bracan Bracanovic.jpg
| опис_слике=Брацан Брацановић
| опис_слике=Брацан Брацановић
| датум_рођења = [[2. април]] [[1893]].
| датум_рођења = {{Датум рођења|1893|4|2}}
| место_рођења =[[Стијена (Подгорица)|Стијена Пиперска]], код [[Подгорица|Подгорице]]
| место_рођења =[[Стијена (Подгорица)|Стијена Пиперска]], код [[Подгорица|Подгорице]]
| држава_рођења =<br />{{застава|Књажевина Црна Гора}}
| држава_рођења =<br />{{застава|Књажевина Црна Гора}}

Верзија на датум 1. јануар 2016. у 14:49

брацан брацановић
Брацан Брацановић
Лични подаци
Датум рођења(1893-04-02)2. април 1893.
Место рођењаСтијена Пиперска, код Подгорице,
 Књажевина Црна Гора
Датум смрти27. септембар 1929.(1929-09-27) (36 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Југославија Краљевина СХС
Професијапољопривредни техничар
Деловање
Члан КПЈ од1919.
Учешће у ратовимаПрви светски рат

Брацан Брацановић (Стијена Пиперска, код Подгорице, 2. април 1893Београд, 27. септембар 1929) је био политички радник.

Биографија

Рођен је 2. априла 1893. године у Стијени Пиперској код Подгорице.

Гимназију је учио у Цетињу, а затим школовање наставио у Русији од 1913. до 1914, те у Чехословачкој од 1919. до 1921. године, где је завршио средњу пољопривредну школу. Учествовао је у Првом светском рату.

Члан Комунистичке партије Југославије био је од њеног оснивања и један је од оснивача КПЈ у Црној Гори. Радио је у Агитпропу Месног комитета КПЈ за Подгорицу.

Због револуционарног рада више је пута хапшен. Партија га је 1923. године послала на Комунистички универзитет „Зиновјев“ у Петрограду. За члана Балканског секретаријата Коминтерне изабран је 1925, а у августу исте године постављен је за руководиоца југословенског сектора на Комунистичком унивезитету националних мањина Запада у Москви, где је предавао руски језик и историју Свесавезне комунистичке партије (бољшевика).

Један је од покретача теоретског органа Централног комитета КПЈ, „Класне борбе“.

Учествовао је на саветовању југословенских комуниста у априлу 1928. године, на коме је прихваћено „отворено писмо“ Коминтерне члановима КПЈ. Крајем 1928. године упућен је у земљу као инструктор Централног комитета и секретар Покрајинског комитета КПЈ за Србију. Радио је на консолидовању партијских организација и руководио борбом револуционарног покрета у Србији против режима Шестојануарске диктатуре. Партијски псеудоними су му били Дебели, Бранко Милетић, Гашпар Модричек, Фрања.

Ухапшен је у провали београдске партијске организације у августу 1929. године и након месец дана мучења у београдској Главњачи убијен 27. септембра.

Литература