Казанџија — разлика између измена
Нема описа измене |
м sablon; козметичке измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{ВикиБиб2016}} |
{{ВикиБиб2016}} |
||
[[ |
[[Датотека:Kazandzija.jpg|мини|250px|Казанџијска радња]] |
||
'''Казанџија''' (перс.-тур.) занатлија који прави казане и друго бакрено посуђе,<ref>Шкаљић 1985: Абдулах Шкаљић, ''Турцизми у српскохрватском језику'', Сарајево: Свјетлост. </ref> углавном [[казан]]е за ракију, али такође и казане за спремање [[Храна|хране]], [[џезва|џезве]] и друге производе. Део посуде у коме ће се налазити храна се калајише јер је оксид [[Бакар|бакра]] [[отров]]ан. |
'''Казанџија''' (перс.-тур.) занатлија који прави казане и друго бакрено посуђе,<ref>Шкаљић 1985: Абдулах Шкаљић, ''Турцизми у српскохрватском језику'', Сарајево: Свјетлост. </ref> углавном [[казан]]е за ракију, али такође и казане за спремање [[Храна|хране]], [[џезва|џезве]] и друге производе. Део посуде у коме ће се налазити храна се калајише јер је оксид [[Бакар|бакра]] [[отров]]ан. |
||
Казанџијски [[занат]] постоји више од пет векова и један је од најстаријих заната у [[Србија|Србији]]. |
Казанџијски [[занат]] постоји више од пет векова и један је од најстаријих заната у [[Србија|Србији]]. |
||
== Историјат == |
== Историјат == |
||
Постојбином казанџијског заната сматрају се [[Персија]] и [[Индија]], које су богате рудом бакра. У [[Грчка|Грчкој]] се први пут помиње бакарно посуђе у 3. веку пре нове ере, а касније, преко Грка су се с овим посуђем упознали и [[Римљани]]. Међутим, у [[Европа|Европи]] се кроз читав средњи век користило земљано посуђе. [[Балкан]], на који су бакрено посуђе донели [[Турци]], био је једини део Европе на коме се ово посуђе производило и употребљавало. Казанџије се први пут помињу у [[16. век |
Постојбином казанџијског заната сматрају се [[Персија]] и [[Индија]], које су богате рудом бакра. У [[Грчка|Грчкој]] се први пут помиње бакарно посуђе у 3. веку пре нове ере, а касније, преко Грка су се с овим посуђем упознали и [[Римљани]]. Међутим, у [[Европа|Европи]] се кроз читав средњи век користило земљано посуђе. [[Балкан]], на који су бакрено посуђе донели [[Турци]], био је једини део Европе на коме се ово посуђе производило и употребљавало. Казанџије се први пут помињу у [[16. век]]у - године [[1511.]] из [[Сарајево|Сарајева]] је за [[Дубровник]] за продају извезено 135 сахана (бакрених чинија, тањира) које су израдиле сарајевске казанџије. <ref>Гвозденовић 2009: Ирена Гвозденовић, ''Казанџијски занат'', у: Група аутора, ''Стари занати у Србији'', Београд : Етнографски музеј, 65-68.</ref> |
||
Казанџијски занат у другој половини [[19. век |
Казанџијски занат у другој половини [[19. век]]а и почетком [[20. век]]а достиже свој врхунац. Између два светска рата, потражња за бакарним предметима постепено јењава. Појављују се фабрички производи. Индустрализација и модернизација неумољиво утичу на тихо нестајање овог старог заната. Данас, у [[21. век]]у, казанџије се углавном баве производњом казана за печење ракије, казана за топљење масти, прскалица за виноград, котлића за рибљу чорбу и разним поправкама. Малобројих казанџијских занатлија има у [[Београд]]у, [[Ваљево|Ваљеву]], [[Ниш]]у, [[Нови Сад|Новом Саду]], [[Лесковац|Лесковцу]], [[Врање|Врању]], а има их и по селима. |
||
== Производи == |
== Производи == |
||
Ред 32: | Ред 32: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{ |
{{reflist}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
*[http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Stari-zanati-u-rukama-mladih-Valjevaca.sr.html Стари занати у рукама младих Ваљеваца („Политика“, 5. март 2011)] |
* [http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Stari-zanati-u-rukama-mladih-Valjevaca.sr.html Стари занати у рукама младих Ваљеваца („Политика“, 5. март 2011)] |
||
*[http://starizanati.gov.rs/?strana=105&podstrana=832&kolona=3 Стари занати] |
* [http://starizanati.gov.rs/?strana=105&podstrana=832&kolona=3 Стари занати] |
||
*[http://www.politika.rs/scc/clanak/245416/Poslednji-beogradski-kazandzija Последњи београдски казанџија] |
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/245416/Poslednji-beogradski-kazandzija Последњи београдски казанџија] |
||
*[http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest5698143.html Казанџија са седам заната] |
* [http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest5698143.html Казанџија са седам заната] |
||
*[http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/cir/zanimanja.php?z=163 Занимање није у образовном систему] |
* [http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/cir/zanimanja.php?z=163 Занимање није у образовном систему] |
||
*[http://www.digitalizacija.ns.rs/sr/kazandzhija Казанџија (писани и звучни приказ)] |
* [http://www.digitalizacija.ns.rs/sr/kazandzhija Казанџија (писани и звучни приказ)] |
||
*[http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/kazana-za-svet-kazandzija-ni-za-lek_144333.html Казанџија ни за лек] |
* [http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/kazana-za-svet-kazandzija-ni-za-lek_144333.html Казанџија ни за лек] |
||
*[http://www.slobodnaevropa.org/content/kazandzija-zanat-koji-odumire/27111001.html Занат који одумире] |
* [http://www.slobodnaevropa.org/content/kazandzija-zanat-koji-odumire/27111001.html Занат који одумире] |
||
*[http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Prokupacki-kazandzija-cuva-stari-zanat-od-zaborava.sr.html Прокупачки казанџија чува стари занат од заборава] |
* [http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Prokupacki-kazandzija-cuva-stari-zanat-od-zaborava.sr.html Прокупачки казанџија чува стари занат од заборава] |
||
[[Категорија:Стари занати]] |
[[Категорија:Стари занати]] |
||
[[Категорија:Турцизми]] |
[[Категорија:Турцизми]] |
Верзија на датум 29. март 2016. у 10:38
Овај чланак је део пројекта Вики библиотекар у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду. Датум уноса: јануар—децембар 2016. |
Казанџија (перс.-тур.) занатлија који прави казане и друго бакрено посуђе,[1] углавном казане за ракију, али такође и казане за спремање хране, џезве и друге производе. Део посуде у коме ће се налазити храна се калајише јер је оксид бакра отрован. Казанџијски занат постоји више од пет векова и један је од најстаријих заната у Србији.
Историјат
Постојбином казанџијског заната сматрају се Персија и Индија, које су богате рудом бакра. У Грчкој се први пут помиње бакарно посуђе у 3. веку пре нове ере, а касније, преко Грка су се с овим посуђем упознали и Римљани. Међутим, у Европи се кроз читав средњи век користило земљано посуђе. Балкан, на који су бакрено посуђе донели Турци, био је једини део Европе на коме се ово посуђе производило и употребљавало. Казанџије се први пут помињу у 16. веку - године 1511. из Сарајева је за Дубровник за продају извезено 135 сахана (бакрених чинија, тањира) које су израдиле сарајевске казанџије. [2] Казанџијски занат у другој половини 19. века и почетком 20. века достиже свој врхунац. Између два светска рата, потражња за бакарним предметима постепено јењава. Појављују се фабрички производи. Индустрализација и модернизација неумољиво утичу на тихо нестајање овог старог заната. Данас, у 21. веку, казанџије се углавном баве производњом казана за печење ракије, казана за топљење масти, прскалица за виноград, котлића за рибљу чорбу и разним поправкама. Малобројих казанџијских занатлија има у Београду, Ваљеву, Нишу, Новом Саду, Лесковцу, Врању, а има их и по селима.
Производи
Казанџијски производи били су разноврсни и многобројни.
- казани (перс. велики бакрени котао који има са стране ручке за ношење), араније (хараније) - мањи казани, бакрачи;
- посуђе у којем се доносила и држала вода: ђугуми, ибрици, леђени;
- посуђе у којем се спремала храна: лонци, тенџере, сахани, тигањи, таве, тепсије, синије;
- прибор за послуживање кафе: табле, ибрици, џезве, зарфови, кутије за кафу и шећер;
- сакрални предмети: дискоси, кадионице, пехари, казани за крстионицу;
- производи за расвету...
Предмети од бакра били су у широкој употреби и у граду и на селу. Често су имали и декоративну функцију,нарочито они предмети и посуђе који су били украшени гравирањем.
Казанџијске радионице
Израда предмета
Централно место казанџијске радионице била је ватра на којој се топио бакар, који је добављан у сировом стању. Након топљења, бакар је тешким чекићима развлачен у табле, а затим се приступало изради одређеног предмета.Како је бакар склон оксидацији при којој се ствара отровна метална патина, неопходно је да посуђе за јело и пиће буде калајисано након израде.
Сировине
Главне сировине у казанџијском занату су: бакар, калај и нишадор.
Алат
У казанџијској радионици најважнији су били наковањ, мех за дување ватре, дрвени и метални чекићи, казанџијска клешта, турпије и маказе. У савременом добу поред наведених ручних алата у казанџијским радионицама користе се и разне машине.
Еснаф
Казанџијски еснаф је био први занатски еснаф у коме су занатлије постале и трговци – трговали су бакром, калајем и свим казанџијским производима.
Занатски центри
У Србији највећи занатски центри били су: Пирот[3], Ваљево[4], Ниш и Призрен. У њима је било породица које су се континуирано бавиле овим занатом и по 200 година. Често су и делови града или улица добијали називе по казанџијама које су ту радиле, нпр. Казанџијско сокаче.
Референце
- ^ Шкаљић 1985: Абдулах Шкаљић, Турцизми у српскохрватском језику, Сарајево: Свјетлост.
- ^ Гвозденовић 2009: Ирена Гвозденовић, Казанџијски занат, у: Група аутора, Стари занати у Србији, Београд : Етнографски музеј, 65-68.
- ^ Занати у Пироту и околини
- ^ Стари занати у Ваљеву