Рударски центри у Дарданији — разлика између измена
→Предуслови: {{double image|center|Dardania kingdom.png|300|Ancient balkans 4thcentury-sr.png|400}} |
|||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
Новним реформама крајем 3. века, у време [[Диоклецијан]]а, источни делови провинције Горње Мезије припали су новооснованој провицији Дачиа Респенси ({{јез-лат|Dacia Repensis}}), док су јужни делови (са данашњим Косовом и Метохијом) припали Дарданији.<ref>Miroslava Mirković, ''Rimski gradovi na Dunavu,'' Arheološko društvo Jugoslavije, Beograd, 1968, 22.</ref> |
Новним реформама крајем 3. века, у време [[Диоклецијан]]а, источни делови провинције Горње Мезије припали су новооснованој провицији Дачиа Респенси ({{јез-лат|Dacia Repensis}}), док су јужни делови (са данашњим Косовом и Метохијом) припали Дарданији.<ref>Miroslava Mirković, ''Rimski gradovi na Dunavu,'' Arheološko društvo Jugoslavije, Beograd, 1968, 22.</ref> |
||
<center>'''Дарданска краљевина и Римска Дарданија'''</center> |
|||
{{double image|center|Dardania kingdom.png|300|| |
{{double image|center|Dardania kingdom.png|300|Ancient balkans 4thcentury-sr.png|400}} |
||
== Први рударски центри у западној Дарданији == |
== Први рударски центри у западној Дарданији == |
||
Први рударски центри у западној Дарданији настали су надомак Сочанице и недалеко од [[Грачаница (Приштина)|Грачанице]], иако у [[Итинерари Дарданије|римским итинерарима]] нису забележени.<ref name=autogenerated1/> Поред њих су биле распоређене мање војне јединице, чији је примарни задатак био да одржавају ред и штите руднички регион. Сталним порастом броја становника, који су царским декретима насељавани углавном из хеленофоних области на малоазијској обали,<ref name=autogenerated1>Čerškov E. 1965. ''Municipium D.D. kod Sočanice'', Beograd.</ref> наведени центри постали су романизована насеља са муниципалним статусом. Насеље крај Грачанице, како показују писани споменици, стекло је ранг муниципијума у време Трајана и добило је назив Улпијана {{јез-лат|(Ulpiana}}).<ref>Čerškov E. 1960. Ulpiana, kratak izveötaj o arheološkim istraživanjima u 1959, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije IV-V, Priština, 370-374</ref> Током друге половине 2. века исти статус имало је и сочаничко насеље, под именом Муниципијум Дарданорум ({{јез-лат|Municipium DD / Municipium Dardanorum}}).<ref>Čerškov E. 1957. Oko problema komunikacija i položaja naselja na Kosovu i Metohiji u rimskom periodu, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije II, Priština, 65-86.</ref> Формирањем нових муниципијума, руднички ревири су и даље остали под непосредном контролом царских управника, окружени територијом која је била додељена муниципалним властима. Тако су нпр. велике земљишне поседе на територији Дарданије (данашњег Косова) држали чланови сенатске породице Фурија.<ref>Čerškov E. 1969. ''Rimljani na Kosovu i Metohiji'', Beograd.</ref> |
Први рударски центри у западној Дарданији настали су надомак Сочанице и недалеко од [[Грачаница (Приштина)|Грачанице]], иако у [[Итинерари Дарданије|римским итинерарима]] нису забележени.<ref name=autogenerated1/> Поред њих су биле распоређене мање војне јединице, чији је примарни задатак био да одржавају ред и штите руднички регион. Сталним порастом броја становника, који су царским декретима насељавани углавном из хеленофоних области на малоазијској обали,<ref name=autogenerated1>Čerškov E. 1965. ''Municipium D.D. kod Sočanice'', Beograd.</ref> наведени центри постали су романизована насеља са муниципалним статусом. Насеље крај Грачанице, како показују писани споменици, стекло је ранг муниципијума у време Трајана и добило је назив Улпијана {{јез-лат|(Ulpiana}}).<ref>Čerškov E. 1960. Ulpiana, kratak izveötaj o arheološkim istraživanjima u 1959, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije IV-V, Priština, 370-374</ref> Током друге половине 2. века исти статус имало је и сочаничко насеље, под именом Муниципијум Дарданорум ({{јез-лат|Municipium DD / Municipium Dardanorum}}).<ref>Čerškov E. 1957. Oko problema komunikacija i položaja naselja na Kosovu i Metohiji u rimskom periodu, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije II, Priština, 65-86.</ref> Формирањем нових муниципијума, руднички ревири су и даље остали под непосредном контролом царских управника, окружени територијом која је била додељена муниципалним властима. Тако су нпр. велике земљишне поседе на територији Дарданије (данашњег Косова) држали чланови сенатске породице Фурија.<ref>Čerškov E. 1969. ''Rimljani na Kosovu i Metohiji'', Beograd.</ref> |
||
Верзија на датум 9. јул 2016. у 20:07
Рударски центри у Дарданији настали су у периоду Римског царства крајем првог века, када је започео процес насељавања области Дарданије, односно јужне области горњомезијске Дарданије (данас Косова и Метохије), и експлоатацијом рудних ревира, који су били основни разлог романизацијe ових крајева. Рударсво и металургија за Римско царство били су од велике важности, пре свега због стабилност новчаног система, за коју је било потребно постојање среброносних рудника. Ово је био један од примарних разлогазбог когаје рударска активност у провинцијама царства, и Дарданији, била од посебног значаја.
Предуслови
Дарданија је назив античке регије на централном Балкану, коју су насељавали Дарданци. Пре римског освајања, Дарданија је била независна краљевина. Након пада под римску власт, подручје Дарданије укључено је у провинцију Мезију, да би Римљани касније формирали посебну провинцију Дарданију. Поделом Римског царства, ова провинција ће наставити да постоји у оквиру Византије, све до словенског насељавања на Балкан у 6-7. веку.
Провинција Мезија формирана је 15. године после Христа, да би већ 86. године Домицијан извршио реформу ради лакше одбране северне границе и Мезију поделио на две провинције – Горњу и Доњу Мезију, приликом чега је територија Дарданије (Косова и Метохије) припала Горњој Мезији. На северу, граница провинције Горњe Mезије обухватала је подручје од ушћа Саве у Дунав па низводно до ушћа Цибрице, на југу је обухватала област данашњег Косова и Метохије и северну Македонију, док западна граница није сасвим прецизно утврђена, и највероватније је ишла источно од Дрине.
Новним реформама крајем 3. века, у време Диоклецијана, источни делови провинције Горње Мезије припали су новооснованој провицији Дачиа Респенси (лат. Dacia Repensis), док су јужни делови (са данашњим Косовом и Метохијом) припали Дарданији.[1]
Први рударски центри у западној Дарданији
Први рударски центри у западној Дарданији настали су надомак Сочанице и недалеко од Грачанице, иако у римским итинерарима нису забележени.[2] Поред њих су биле распоређене мање војне јединице, чији је примарни задатак био да одржавају ред и штите руднички регион. Сталним порастом броја становника, који су царским декретима насељавани углавном из хеленофоних области на малоазијској обали,[2] наведени центри постали су романизована насеља са муниципалним статусом. Насеље крај Грачанице, како показују писани споменици, стекло је ранг муниципијума у време Трајана и добило је назив Улпијана лат. (Ulpiana).[3] Током друге половине 2. века исти статус имало је и сочаничко насеље, под именом Муниципијум Дарданорум (лат. Municipium DD / Municipium Dardanorum).[4] Формирањем нових муниципијума, руднички ревири су и даље остали под непосредном контролом царских управника, окружени територијом која је била додељена муниципалним властима. Тако су нпр. велике земљишне поседе на територији Дарданије (данашњег Косова) држали чланови сенатске породице Фурија.[5]
Античко рударство и металургија
Како традиција у експлоатисању рудника у делу Римског царства на простору само Италије није била дуга, Римљани су одлучили да форсирају рударску актвиност у новооснованим провинцијама. У овим рудницима експоатисалу велика количина квалитетне руде која је царству доносила велике приходе. Значајну улогу у томе имали су и балканско-подунавски рудници Паноније, Далмације, Норика и Горње Мезије, који су припадали једном царинском округу (лат. porotirum Illyrici), чинећи тако јединствену целину.
По броју највише су се издвајали мезијски рудници, јер је Мезија, према бројним изворима, важила за провинцију рударства, као што је у том историјском раудобљу Африка сматрана провинцијом жита.[6]
У административном погледу рудници Горње Мезије били су подељени у две зоне:
- Прва зона рудника
Ову зону рудника чинили су дардански рудници на југу Горње Мезије. Рудници Дарданије били су подељени на најмање пет рудничких региона, са центрима: лат. Municipium Dardanorum, Ulpiana, Lamodum, Remesiana и Timacum Minus. То је област која обухвата ибарске, јањевске, кумановске, ремесијанске и раванске руднике, у којима се највише експлоатисало сребро са оловом и златоносно сребро, али су топљене и руде гвожђа, бакра и живе.[6] Управа целокупних дарданских рудника налазила се у Улпијани, док се једно од најзначајнијих насеља ибарског региона, са свим карактеристикама металуршког и урбанистичког рударског центра, налазило код Сочанице, познато као Муниципијум Дарданорум (лат. Municipium Dardanorum).
- Друга зона рудника
Ову зону чинила су три рудничке области на северу, названи једним именом лат. ripa Danuvii. Материјални остаци рударске активносту у северним регионима Горње Мезије нису били сразмерни значају и улози коју је, судећи према писаним изворима, имала јужна област горњомезијске провинције.
Извори
- ^ Miroslava Mirković, Rimski gradovi na Dunavu, Arheološko društvo Jugoslavije, Beograd, 1968, 22.
- ^ а б Čerškov E. 1965. Municipium D.D. kod Sočanice, Beograd.
- ^ Čerškov E. 1960. Ulpiana, kratak izveötaj o arheološkim istraživanjima u 1959, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije IV-V, Priština, 370-374
- ^ Čerškov E. 1957. Oko problema komunikacija i položaja naselja na Kosovu i Metohiji u rimskom periodu, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije II, Priština, 65-86.
- ^ Čerškov E. 1969. Rimljani na Kosovu i Metohiji, Beograd.
- ^ а б Ивана Поповић, Античко оруђе од гвожђа у Србији, Народни музеј, Београд, 1988, 214.