Гајгер—Милеров бројач — разлика између измена
м Obsuser је преместио страницу Гајгер-Милеров бројач на Гајгер—Милеров бројач: као и Кант—Лапласова теорија, Бојл—Мариотов закон итд.;… |
+ |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{без извора}} |
|||
'''Гајгеров бројач''' |
'''Гајгеров бројач''' или '''Гајгер—Милеров бројач''' је тип [[детектор честица|детектора честица]] који мери [[јон]]изујуће честице, најчешће [[алфа честица|алфа]] и [[бета честица|бета]]. |
||
== Опис и принцип == |
== Опис и принцип рада == |
||
⚫ | [[Сензор]] је Гајгер—Милерова цев, у којој се налази [[племенити гас]] (најчешће [[хелијум]], [[неон]] или [[аргон]]), која проводи струју када честица или [[фотон]] радијације тренутно омогуће да гас постане проводник. Цев појачава ову проводност каскадним ефектом и на излазу даје тренутни импулс, који се затим очитава на дисплеју. |
||
⚫ | Модерни инструменти могу да региструју радиоактивност у распону интензитета од неколико редова величина. Неки бројачи могу да региструју и [[гама зрачење|гама радијацију]], мада је осетљивост обично мања за ову радијацију високих енергија него код других детектора. Уређај који се чешће користи за детекцију гама зрачења је [[натријум]]—[[јод]] [[сцинцилаторни детектор]]. |
||
⚫ | |||
⚫ | [[Сензор]] је |
||
⚫ | Једна варијанта овог бројача се користи и за детекцију [[неутрон]]а, с тим што се у цеви налази [[бор-III флурид]], гас са пластичним [[модератор неутрона|модератором]], како би се неутрони успорили. Овиме се ствара гама радијација у унутрашњости детектора која се затим може претворити у употребљиве резултате мерења. |
||
⚫ | Модерни инструменти могу да региструју радиоактивност у распону интензитета од неколико редова величина. Неки |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Geiger counters}} |
{{Commonscat|Geiger counters}} |
||
{{клица-физика}} |
|||
[[Категорија:Детектори]] |
[[Категорија:Детектори]] |
Верзија на датум 10. јул 2016. у 19:56
Гајгеров бројач или Гајгер—Милеров бројач је тип детектора честица који мери јонизујуће честице, најчешће алфа и бета.
Опис и принцип рада
Сензор је Гајгер—Милерова цев, у којој се налази племенити гас (најчешће хелијум, неон или аргон), која проводи струју када честица или фотон радијације тренутно омогуће да гас постане проводник. Цев појачава ову проводност каскадним ефектом и на излазу даје тренутни импулс, који се затим очитава на дисплеју.
Модерни инструменти могу да региструју радиоактивност у распону интензитета од неколико редова величина. Неки бројачи могу да региструју и гама радијацију, мада је осетљивост обично мања за ову радијацију високих енергија него код других детектора. Уређај који се чешће користи за детекцију гама зрачења је натријум—јод сцинцилаторни детектор.
Постоје и разни типови алфа и бета детектора мада и даље предњачи Гајгер—Милеров бројач, пре свега због ниске цене и велике снаге.
Једна варијанта овог бројача се користи и за детекцију неутрона, с тим што се у цеви налази бор-III флурид, гас са пластичним модератором, како би се неутрони успорили. Овиме се ствара гама радијација у унутрашњости детектора која се затим може претворити у употребљиве резултате мерења.