Приморска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 3. октобар 2007. у 15:26

Приморска (такођер и Словеначко приморје; Приморска Словенија) западни је дио Словеније. Овај се појам као назив крајње сјеверне обале Јадрана користи од века, а данас је то неслужбена покрајина у Словенији која обухвата подручје Нове Горице, те приобални и унутрашњи кршки крај.

Географија

Премда се покрајина назива Приморска, највећи дио њезина данашњег подручја налази се у унутрашњости, одвојен од мора италијанском границом. Приобални дио смјештен је на 46 km обале Истре. У унутрашњости се смјестила Випавска долина, а између ње и Тршћанског залива започиње кршки крај који се протеже према сјеверозападу, све до долине Соче. Кршко подручје обухваћа око 500 км, од чега тек мањи дио у Италији. Подручје око Нове Горице обично се назива сјеверна Приморска, а протеже се уз долину Соче, све до Толмина. У том дијелу уздиже се већ и високо горје с планинама Крн и Канин. Пријевој Вршич (1618 м) означава уједно и границу између Приморске и Горењске.

Приморска граничи на југоистоку с Нотрањском, на сјевероистоку с Горењском, на западу с Италијом, а на југу с Хрватском.

Од економских грана, веома је развијен туризам, а Копар, уз Трст и Ријеку, припада међу највеће луке овог дијела Јадрана. Усто, развијена је производња прехрамбених производа и безалкохолних пића (Фруктал), те виноградарство.

Становништво је мијешано, а у бројним мјестима, уз словеначки језик, у службеној је употреби и Италијански. У истарском дијелу Приморске живи и малобројна хрватска мањина.

Важнији градови Приморске су Нова Горица, Копар, Изола, Ајдовшчина, Толмин, Сежана, Бовец, Пиран.

Повијест

Приморску, која се у Аустро-угарској Монархији службено називала Аустријско приморје (њем. Österreichisches Küstenland), чинила је Кнежевска грофовија Горица и Градишче, потом Маркгрофовија Истра, те град Трст. У Првом свјетском рату овдје је успостављен фронт на Сочи, познат по исцрпљујућем рововском рату и тешком италијанском поразу код Кобарида. У 20. вјеку тај се назив често ширио и на дијелове Крањске, то јест Нотрањске који су били под Талијанском влашћу. Након Другог свјетског рата СР Словенији унутар СФРЈ припадају дијелови Горишке и Истре, који заједно чине неформалну покрајину Приморску. Такво је стање и у независној Словенији.

Понекад се дијелом Приморске држе и они дијелови Фурланије-Јулијска крајина које претежито насељавају Словенци.

Види још

Словеначка обала

Литература

Енциклопедија Словеније IX, Љубљана 1995, 342-343.

Вањске повезнице

Приморска Sl

@@ Ред 7: / Ред 7: @@
 Приморска граничи на југоистоку с [[Нотрањска|Нотрањском]], на сјевероистоку с [[Горењска|Горењском]], на западу с [[Италија|Италијом]], а на југу с [[Хрватска|Хрватском]].
-Од економских грана, веома је развијен [[туризам]], а [[Копар]], уз [[Трст]] и [[Ријека|Ријеку]], припада међу највеће [[лука|луке]] овог дијела [[Јадран]]а. Усто, развијена је производња прехрамбених производа и безалкохолних пића ([[Фруцтал]]), те [[виноградарство]].
+Од економских грана, веома је развијен [[туризам]], а [[Копар]], уз [[Трст]] и [[Ријека|Ријеку]], припада међу највеће [[лука|луке]] овог дијела [[Јадран]]а. Усто, развијена је производња прехрамбених производа и безалкохолних пића ([[Фруктал]]), те [[виноградарство]].
 Становништво је мијешано, а у бројним мјестима, уз [[словеначки језик]], у службеној је употреби и [[Италијански језик|Италијански]]. У истарском дијелу Приморске живи и малобројна [[Хрвати|хрватска]] мањина.