Норберт Винер — разлика између измена
м popunjavanje kutijice podacima sa wikidata |
Нема описа измене |
||
| Ред 26: | Ред 26: | ||
== Научни рад == |
== Научни рад == |
||
Радови Винера на противавионском оружју, утицали су да почне истраживати теорију [[информатика|информатике]]. Открио је винер филтер и формулисао је законе [[кибернетика|кибернетике]]. Учествоаво је у стварању постулата роботике, компјутерске контроле и аутоматике. Његови радови на пољу електронике и информатике, имали су значајан утицај и на науке попут биологије, филозофије и социологије. По политичком убеђењу био је пацифиста, те је током Хладног рата на њега гледано са подозрењем<ref>Norbert Wiener, "A Scientist Rebels," Atlantic Monthly, January, (1947). pp. 46.</ref>Био је противник милитаризације, те је након Другог светског рата одбијао сваку новчану накнаду од стране владе САД, за свој научни рад. Био је противник нуклеарног наоружавања и није добио позив владе САД да учествује у [[Пројекат Менхетн|пројекту Менхетн]].<ref>John Von Neumann and Norbert Wiener: From Mathematics to the Technologies of Life and Death, MIT Press; 1980</ref>Добитник је великог броја признања за свој рад и сматра се једним од највећих математичара 20. века. |
Радови Винера на противавионском оружју, утицали су да почне истраживати теорију [[информатика|информатике]]. Открио је винер филтер и формулисао је законе [[кибернетика|кибернетике]]. Учествоаво је у стварању постулата роботике, компјутерске контроле и аутоматике. Његови радови на пољу електронике и информатике, имали су значајан утицај и на науке попут биологије, филозофије и социологије. По политичком убеђењу био је пацифиста, те је током Хладног рата на њега гледано са подозрењем<ref>Norbert Wiener, "A Scientist Rebels," Atlantic Monthly, January, (1947). pp. 46.</ref>Био је противник милитаризације, те је након Другог светског рата одбијао сваку новчану накнаду од стране владе САД, за свој научни рад. Био је противник нуклеарног наоружавања и није добио позив владе САД да учествује у [[Пројекат Менхетн|пројекту Менхетн]].<ref>John Von Neumann and Norbert Wiener: From Mathematics to the Technologies of Life and Death, MIT Press; 1980</ref>Добитник је великог броја признања за свој рад и сматра се једним од највећих математичара 20. века. |
||
== Види још == |
|||
* [[Винер-Хинчинова теорема]] |
|||
== Извори == |
== Извори == |
||
Верзија на датум 29. јануар 2017. у 05:08
| Норберт Винер | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 26. новембар 1894. |
| Место рођења | Колумбија, САД |
| Датум смрти | 18. март 1964. (69 год.) |
| Место смрти | Стокхолм, Шведска |
| Образовање | Универзитет Харвард, Универзитет Корнел, Универзитет Тафтс |
| Научни рад | |
| Поље | математика, кибернетика |
| Институција | Харвард |
| Познат по | оснивању кибернетике |
Норберт Винер (енгл. Norbert Wiener; Колумбија, 26. новембар 1894 — Стокхолм, 18. март 1964) је био амерички математичар, информатичар и оснивач кибернетике као науке.
Биографија
Детињство и младост
Норберт Венер је рођен у јеврејској породици као прво дете Лава Винера и Берте Кан. Још током детињства постао је постао познат као „чудо од детета“. Пошто је завршио Ајер гимназију, 1906. године са 11 година старости, Винер се уписао на Тафтс колеџ у Медфорду, поред Бостона. Дипломирао је математику 1909. са 14 година, након чега је започео студије зоологије на Харварду. Године 1910. уписује се на Универзитет Корнел, где студира филозофију.
Харвард је наградио Винера докторатом 1912. године, када је имао свега 17 година, за дисертацију о математичкој логици.
Упркос потицању из јеврејске породице, Винер је касније постао агностик.[1]
Научни рад
Радови Винера на противавионском оружју, утицали су да почне истраживати теорију информатике. Открио је винер филтер и формулисао је законе кибернетике. Учествоаво је у стварању постулата роботике, компјутерске контроле и аутоматике. Његови радови на пољу електронике и информатике, имали су значајан утицај и на науке попут биологије, филозофије и социологије. По политичком убеђењу био је пацифиста, те је током Хладног рата на њега гледано са подозрењем[2]Био је противник милитаризације, те је након Другог светског рата одбијао сваку новчану накнаду од стране владе САД, за свој научни рад. Био је противник нуклеарног наоружавања и није добио позив владе САД да учествује у пројекту Менхетн.[3]Добитник је великог броја признања за свој рад и сматра се једним од највећих математичара 20. века.
Види још
Извори
- ^ Google Books — Dark Hero of the Information Age
- ^ Norbert Wiener, "A Scientist Rebels," Atlantic Monthly, January, (1947). pp. 46.
- ^ John Von Neumann and Norbert Wiener: From Mathematics to the Technologies of Life and Death, MIT Press; 1980