Ана Радмиловић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 45: Ред 45:
== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}
Роман је завршила непосредно пред смрт који се зове Глумица и исти је предат на штампу у издавачкој кући Лагуна .
Последњи роман је завршила непосредно пред смрт који се зове Глумица и исти је предат на штампу у издавачкој кући Лагуна .

== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|Књижевност|Србија}}
{{портал|Биографија|Књижевност|Србија}}

Верзија на датум 9. фебруар 2017. у 13:22

Ана Радмиловић
Ана Радмиловић
Лични подаци
Датум рођења1974.
Место рођењаБеоград,  СР Србија,  СФР Југославија
Датум смрти7. фебруар 2017. (43 год.)
Место смрти Србија
Књижевни рад
Најважнија делаЗалажем се за лаж
Кад је свет имао бркове
Тезге, пумпе, у брдима манастири
Жена без хороскопа

Ана Радмиловић (Београд, 1974 — Београд, 7. фебруар 2017) била је српска књижевница и новинарка.[1][2]

Биографија

Ана Радмиловић је рођена 1974. године у Београду, а одрасла на Врачару и у Цавтату. Ћерка је глумаца Зорана Радмиловића . После његове смрти усвојила је Зоранова супруга Дина Рутић која је у законском смислу њена мајка . Биолошка мајка Ане Радмиловић није позната широј јавности.

Школовала се у Дванаестој београдској гимназији и у Новом Саду, где је дипломирала глуму у класи професора Радослава Миленковића. Дипломирала на улогама слуге Степана (Женидба и удадба) и Ане од Клева (Хенри и његових осам жена), али се није посветила глуми него писању и новинарству.

Радила је у Центру за културну деконтаминацију као ауторка на антидискримационим пројектима; у СО Зајечар је била саветникца за културу и била власница предузећа „Authentique“...

У Канцеларији за Косово и Метохију Владе Србије је била ангажована као координаторка за културу и сарађивала с независним продукцијама на Косову и Метохији. Извештавала је са Косова и Метохије у преко две хиљаде текстова и путописа, писала колумне, радила интервјуе и извештаје за разне дневне и недељне листове.

Поред писања романа и текстова, написала је неколико песама за модерну оперу Нарцис, композитора Александре Ђорђевић, а 2015. године изведена јој је поетска дуодрама уз симфонијски оркестар, поводом страдања Јевреја у логору Старо сајмиште, током Другог светског рата, режирала један спот музичке групе КАЛ.

Према мотивима збирке Залажем се за лаж, снимљен је истоимени филм, који је режирала Андреа Лазић, посвећен Зорану Радмиловићу.

Имала је један брак, није имала деце. Живела је неколико година на Косову и Метохији где је стекла бројне пријатеље . Преминула је 7. фебруара 2017. године. Од најближе родбине има само мајку Дину Рутић . [3][4]

Била је чланица Удружења новинара Србије (УНС). Све до своје смрти живела је и радила у Београду као новинарка „Балкан магазина”.

Библиографија

  • Залажем се за лаж, приређена збирка мисли, интервјуа, вињета, песама и дневничких одломака оца Зорана Радмиловића (2009, ВБЗ)[5]
  • Кад је свет имао бркове, роман одрастања (2011, Лагуна) [6]
  • Тезге, пумпе, у брдима манастири, псеудодокументаристички роман о Косову (2012, Весна.инфо, Балкан Магазин) [7][8]
  • Жена без хороскопа, роман, античка драма у предграђу, с јунацима из Београда и Лике (2014, Лагуна)[9]

Референце

Последњи роман   је завршила непосредно пред смрт који се зове Глумица и исти је предат на  штампу у издавачкој кући Лагуна .

Спољашње везе